Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПРОБЛЕМ ЦЕНА КОД НАС

Цеиа је резултат сусрета понуде и тражње. Код регулисане цене тог сусрета нема. Стога је један писац с правом рекао да регулисана цена пнје цеиа у правом . смнслу, јер је изгубила своју битну карактеристику. Остало јој је само име. Али регулисање цена је У ванредним временима тј. кад влада велика оскудица робе нужно из разлога чисто социјалних. Мора се, наиме, обезбеднти сваком грађанину, па и оном са најмањом куповном снагом, минимум за егзистенцију. Само онда када је тај циљ постигнут оправдане су мере које власти предузимају да бн силом свог ауторитета одржале цене' на извесној висини. У супротном случају регулисање цена претставља насиље над привредним механизмом једнеземље, које Је не само тешко као свако насиље, већ је кобно по својим последицама. * У првим данима по ослобођењу СрЗије и Београда остављено је слободном тржишту да на природан начин из сукоба понуде и тражње ствара цене. Тада је све још било у знаку рата, Главно је било обезбедити снабдевање војске, а то се по потреби могло постићи и реквизицијом. С Друге стране, платежно средство био је још окупацијски т. зв. Недићев динар, коме су дани већ били избројани. И зато су све мере у области цена и финансија имале карактер привремених решења. Са пуштањем у оптицај нове валуте дннара ДФЈ —, улазимо у иови период. Од самог почетка предузете су мере да се тој новој валути обезбеди вредност. Ледна од најважкијих мера у том циљу била је оегулисање цена. Новн динар требало Је да се својом куповном моћи приближи предратном динару. У том смислу се кретало прво регулисање цена одмах по замени новчаница. Није се, међутим, водило рачуна о приликама на тржишту. Односи између цена појединих артикала зиатно су се изменили у току рата. Уместо да те већ постојеће односе стабнлизују обрачунавајући старе динаре у нове, надлежни су фактори прописали цене На принципу да је дозвољено повећање црема предратним ценама за 30%, Сем тога, прописивање је вршено несистематски и без довољног познавања ствари. Последица је тога да су неким артиклима цене прописиване три пута (на пр. шећеру), а некима ниједном. Разлике између прописаних цена у разним местнма су често велике. И, што је најважније, прописане цене су скоро увек биле ниже него што би то стварно стање допуштало. Тако вештачки одређене цене нису се наравно могле спровести у пракси. Стога је морало да дође до формирања т. зв. црноберзијанских цена. Те цене су показивале знатно одступање од прописаних.

Да бн доскочила томе злу, власт је иочела да фаворизује снабдевање грађанства преко потрошачких задруга и осталих организација за снабдевање. Очекивало се да ће те организације, продајући робу по нижим одн. прописаним ценамд, успети да снизе цене на пијаци. То очекивање се испунило само у малој мери, јер интервенција тих организација није могла да буде довољно јака. Постепено, међутим, почеле су слободне (т. зв. црноберзијанске) цене да се стабилизују, а код неких намирница и да падају. И баш у том моменту, сматрајући да не могу и даље да толерирају те слободне цене, власти су отпочеле нову кампању против црноберзијанаца и шпекуланата. Одређене су цене за пиј‘ачне артикле у Београду и строго се иступило према прекршиоцима. Непосредна последица је била да су пијаце олустеле. Последњих дана то се стање нешто поправило, али само у погледу неких намирница. Тако су садање власти показале неспособност да реше питање цена на задовољавајући начин. Лутајући од једног до другог начина решавања оне су најзад прибегле примени строгих мера. * Изгледа да код нас и поред свих искустава које смо имали с окупатором, или боље речено које је он имао с нама - има још доста људи који сматрају да је довољно нешто прописати, па да се то и изврши. Можда има области где се то може постићи, али је извесно да у економској области не може. Постоје два пута. Ако желимо да пропишемо цене, морамо обезбедитн грађанима да заиста добију те контролисане намирнице. Ако то нисмо у стању да спроведемо било услед транспортних немогућности, било због рђаве организације онда треба поћи другим цутем, тј. пустити цене да се слободно формирају интервенншући само ради обезбеђења свима слојевима основних намирница. Под' притиском с*ве веће лонуде, која ће расти уколико се буде обезбеднла правна сигурност и.уколико се привредне прилике етабилизују, цене ће морати постепено да падну. С обзиром на прелазни период високих цена то неће бити потпуно задавољавајуће решење. Али то је једини излаз за оне који нису у стању да организују уредно издавање следовања чак ни за основне жш|отне намирнице. , I У недостатку хлртије више|трошене но што је могло бити на први број листа овај други број излази на нешто суженом Читаоци, свесни тих тешкоћа, неће рамерити. Надамо се да ћемо од идућег броја поново имати хартију првобктног формата.

ШТА ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

Кад ми у Лабурнстичкој партији кажемо да верујемо у демократију, шта тиме мислимо? Пошто се надамо да по прразу нацнста заменимо Черчила радничкнм претседником владе, очигледно је да имамо један појам о демократији који је у нзвесним битним дитањима различит од његовог. А како ми одбијамо од себе Комунистичку партију Енглеске, поред осталих разлога н са разлогом да она није демократска партнја, то мора да постоји нека важна разлнка између лабуристичког појма демократије и комупистичког. • Демократија је постала један од оних лепих великих кофера у које сваки трпа свој иртљаг кад жели да начини утисак код гомиле на станици. Прегседник Вилсон рекао је 1917 да ми водимо рат да би „обезбедили демократију у свету“. Раг смо добили одлучно и премоћно; па ипак, још од 1769 демократија није била толико несигурна кодико је то постала од како смо се борили да је обезбедимо. Може ли се у тој збрци, која је тако важна, доћн до јасности? Мислнм да може; али је важно да од почетка буде јасно да је појам демократијс сложен. Тај појам обухвата не само облнк владавине у нолитичкој областн; он обухвата н друштвене односе и обнчаје које државна власт намећез аједници; поред тога, он обухвата и метод којим чланови заједнице долазе до одлука. Иза сваког од тих видбва демократије стоји дуга и заплетена историја, којој су допринеле Јудеја и Грчка, Хришћанство и наука, ренесанса и реформација, Пуританска псбуна и Сетлмент, и доцније побуна Тс. америчких колонија, Француска револуција и Руска револуција. Нешто од овога може се, а нешто је врло тешко издвојити из наслага неколико хиљада година исторнске еволуције. Демократија је изнад свега нешто што из апстрактности једне дефиниције продире у стварност свакодневног искуства.- Демократија постоји по ономе што чини.

I. Демократија је облик владања. То је влада великог броја преко неколицине, на основу тога што је велики број изабрао ту неколицнну да њиме уиравља. Избор мора бити слободан, са учешћем свих људи и жена који су достигли законску зрелост. Свако ко учестзује у избору мора се рачунати као један и не више него један. Изабрани управљачи морају бити подложни повременом суду оних који су их изабрали. Они морају владати држећи се закона, а не произвољним одлукама. Док они морају имати оно што је Лок звао „власт смрти и стога и свих мањих казни“, њихова власт мора бити употребљена у сврхе које, и позитивно и негативно, чине сваког грађанина циљем не мање него средством. То значи да се демократија, као владавина, открива У правима која одржава. А у свим нормалним околностима основна права су; (1) право на рад уз пристојну наднпцу, за време које неће битн на уштрб здравља п корисне употребе слободног времеиа; (2) право на образовање; (3) право слободе говора; само по себи оно је стварно у стедену у коме је и право на образовање ствар'но и (4) право на слободно удруживање са једноДпшљеницнма ради циљева који су им заједнички. Ни слобода говора ни слобода удруживања нису демократска права кад њихова употреба доводи у опасност миран живот других грађана: антисемитизам је пример злоупотребе слободног говора, као што су хитлерове јуришне трупе пример злоупотребе слободног удруживања. Али ниједна демократска влада неће имати успеха ако је сва власт скупљена у неколико руку. Уколико је шире учешће грађана У доношењу одлука, утолико ће се више узимати у обзир њихово искуство. То значи да је потребна локална самоуправа у знатном обиму. Централизацији увек прети опасност, као што је рекао Цlамне, од срчаног удара у центру и од малокрвности на

перифсрији. Такође у погледу владе битно је да изузев таквих околности као што је рат, ниједна управа, централна или локална, не буде судија у својој ствари; независно судство је у суштини демократије. Али независно судство које ће обезбедити свима грађанима једнаку заштиту закона, може дејствозати и преко административних судова каогод и преко редовних грађанских судова у класнчном енглеском смислу. А за демократију је основно, прво, да никоме неће због сиромаштва бити ускраћена заштита закона; и друго, да је законодавна власт увек у могућности да законом исправи резултате судске одлуке. II Исто колико облик владања, демократија јо и облик друштвених и економских односа. Ниједна заједннца у којој постоје велике разлике у приходу неће дуго "остати демократска. Ниједна заједница у којој дуже време влада масовна шезапосленост неће дуго остати демократска. А није демократија у складу ни са приватним власништвом основних средстава производње. Они којп у једној заједници држе механизам кредита, шену земљу, руднике, изворе електричне енергије, превозна средства, господари су машина које општу политику улрављају у приватне диљеве; а то је негација демократије, Уставна влада је неопходна у економској области нсто колико и у политичкој. Робови надница могу бити напредак према робовима старога дооа, али то је још увек ропство, и недемократски је пошто су његове жртве средства а не циљеви. Не може демократија да издржи ни под социјалним системом у коме нека класа има нарочите повластице, било због рођења или богатства, боје или расе. Јер то ствара од друштва низ класа где они који уживају повластице постају паразити својих суграђана. Историјски је несумњиво да ће привилегисана класа сузбијати остваривање демократије, идући чак и до грађанског рата, да би сачувала своје привилегије. Понекад, као у случају власника робова са Југа, почеће

да верује и верујући уздићи ће на принцип за који је спремна да се ббрњ да њен изузетан положај иде у корист искључених из њеног круга каогод и на корист њену. У овој области за демократију је хитно да својим грађанима пружи пуно образовање, —■ то мора бити образовање које им бар ставља у руке неку врсту мапе овог заплетеног света У ко* ме живе. Оно треба да траје довољно да им омогући приступ у кудтурно наследство наше цивнлизације. Систем образовања треба да чшш три ствари. Треба да научи здравом скептицизму, способности сумњања у власт баш зато што је власт; нико нс може добити праве одговоре ако нб зна да поставља права питања. Треба да грађанину да осећање места иауке у цивилизацији. 111 Демократија Је такође и метод доношења одлука, Она претпоставља М грађанн долазе до споразума посл€ слободнс измене мишљења, Она верује да је слободна дискусија боља иего концентрациони логор. Али да 5н људи дискутовали и прихватили резултзте дискусије, морају им велики циљеви живота бити заједнички Тамо где св разликују у тим циљевнма, оловна ку* глица брзо замењује гумену. А Људи имају велике циљеве живота заједничке кад живе у заједницн у којој нма наде и могућности успеха и весеља не за неколицину већ за све. Кад је ово ускраћено масама, завист захвата шихове животе, а страх постаје пратилац оних који та добра имају. Где је тоl обезбеђено, заједница постаје велико другарство људи и жена, у цгоме ев| остваривањем циљева свакога појединЧ ца остварују циљеви заједнице. Идућ* томе ступњу, где се тако може жњ вети, учимо се како се гради демо* кратија. Харолд Ласки Претседник извршног одборг Лабуристичке странке , (Објављено у часопису „Трибјун“ ја*' нуара 1015 г.).

ТРИ ЗАСЕДАЊА ЗАКЉУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ЛОНДОНУ О КОМИНИКЕУ

СПОЉНИ ПРЕПЛЕД

Тешкоће око којих се конференција министара пет великих сила у Лондону ломила три иедеље, остале су тешкоће и на закључку конференције. Оно што је дошло као ново у овом већању савезника то је да овог пута преко стварних питања није се могло прећи општим и апстрактним формулама дипломатије. Јер је на састанцима „Велике Тројице“ кроз последње године рата већано о плановима и о замишљеним ситуацијама у будућој Европи, а овог пута, на конференцији пет министара спољних послова, наметнуле су се решавању не претпоставке него свршени чинови и стварне ситуације у тој новој Европи. Могло се са сигурношћу предвидети да ће у тој новој Европи Велика Британија инсистирати ;на обезбеђењу свога положаја у Средоземном Мору и свога морског пута тим морем и Суецким каналом. Могло се предвидети да ће Совјетски Савез поставити питање слободног изласка на велика мора, као и питања обезбеђења себи наклоњених граничних земаља на појасу од Балтичког до Белог Мора, на коме је од аграрне зелене интернационале неколиких земаља, у току рата био пројектован „санитарни појас“ као брана експанзији комунизма. Могло се исто тако претпоставити да ће Сједињене Државе заложити се за обезбеђење једног светског слободног поретка економског и саобраћајног или како оне то формулишу поретка међународне сарадње, отвореног њиној економској експанзији као једином стварном оправдању пред својим народом за жртве и напоре што су их Државе дале у овом рату, Сва та велика светска питања отварају се на привидно малим локалним питањима мира са Италијом, режима У Бугарској, Румунији и Мађарској, и питања Немачке, срушене орлушине која и у распадању растројава Европу, * Озбиљносг ситуације овог пута наглашена је тешкоћом да конференција у Лондону закључи свој тронедељни рад чак и Једним оптимистичким коминикеом, који би јавно мишљење у свету, онеспокојено доданашњим неуспесима конференције, примило са стрпљивом вером У успех наредних већања. Тако је дошло до тога да је конференција, на захтев из Вашингтона, незадовољног неодређеним пројектом коминикеа од недеље вече, одложена прво на још 24 часб за понедељак вече, и иза тога још по дана до уторка у подне. Најзад, у уторак у подне седница је још једном и

по трећи пут заказана за уторак попо дне, У времену у коме, иза тога, закључујемо овај спољни преглед, тог коминикеја још нема. Да ли је тражење нових формулисања спољних питања, допринело ближем изјашњавању појединих сила о њима? Пошто разлика између првог необјављеног текста и овог последњег остаје за јавно мишљење непозната, јавном мишљењу остаје да суди о ситуацији само према оном што буде имала пред очима. Па ипак, у пркос свему, ми понављамо да отворено постављање спорних питања, води најзад њиховом решавању. Милиони људи под оружјем, зима која већини земаља у Европи прети мизеријом и хаосом, не даје мање бриге свим тим несрећним народима него водећим великим силама. Решења која до данас још није нашла памет, наћи ће нужда. Ј

ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

СТВАРАЊЕ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ

Бивши члан америчког Врховног суда, Овен Робертс, и још 38 угледних јавних радника, упутили су претседнику Труману отворено писмо у коме га позивају да предузме кораке за стварање једне светске клаце. ' У писму се вели нзмеђу осталор да досадања слаба и старомодна структура лиге уједињених нација несумњиво неће битн довољно јака да би спречила сукобе и борбу међу народима света, нарочћто борбу око атомске снергије или борбу атомском енергијом. „Препоручује се стварање једне светске владе која би имала одређена овлашћења, и управљала би једном отсудном војничком снагом. Труман је позвзн да „проговори са искреношћу и смелошћу Конгресу и народу и народима. овета“ о том питању и потреби резизије садање Повеље Уједињених нација.

МАРШАЛ ЖУКОВ ПОСЕТИЋЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

Према обавештењу које је издала Бе* ла кућа, маршал Совјетског савеза Григориј Жуков посетиће Сједињене државе на позив претседника Трумана. Маршал Жуков треба да стигне у ЊуЈорк 4 октобра и за време свога ббравка у Америци посетиће Претседни« ка Трумана.

Страна Ђ

Главни к одговорни уредник Мнпан Гроп, Смиљанићева ул. 9. Издавач Никопа Д Јовака Ристића 35., Штампарија „Привредни нреглед м . Београд, Стојана Протића 52. Јелефон 40-943,

детолп кт п > л

ГОД. I Бро{ Ј