Arhiv UNS — Listovi stranaka

I(Кгај. Početak па 2-oj i 3-oj strani) konomskog porobljavanja evropskih zemalja neospoma je zasluga spoljne politike SSSR i zemalja nove demokratije. Potrebno je prl tome imatl u vidu da se i sama Amerika naiazi pred opasnošću od ekonomske krize. Zvanična Maršalova galantnost ima svoje jake razloge. Dok evropske zemlje

ne dobiju američki kredit, tražnja američke robe od strane tih zemalja smanjivaće se, a to će izazvati übrzaпје i jačanje ekonomske krize u SAD, koja se približava. Zato, ako evropske zemlje pokažu potrebnu čvrstinu i spremnost da se odupiru porobljivačkim uslovima američkog kredita, Amerika može biti primorana na otstupanje. Zadaci kompartija u okupljanju demokratskih antifašističkih miroljubivih elemenata u borbi protiv novih planova rata i agresije

Easpuštanje Kominteroe, koje je odgovaralo potrebama razvitka radničkog pokreta u usiovima nove istoriske situacije odigralo je pozltivnu ulogu. Raspuštanje Kominterne učinilo je zauvek kraj kleveti neprijatelja komunizma i radničkog pokreta da se Moskva tobože meša u unutrašnji život drugih država, da komunističke partlje raznih zemalja tobože ne rade u interesu svog naroda, nego po diktatu spolja. Kominterna je bila stvorena posle prvog svetskog rata, kad su kompartije bile još slabe, kad gotovo nije bilo veze između radničke klase raznih zemalja i kad kompartije još nisu imale opšte priznatih vođa radničkog pokreta. Zasiuge Kominterne su u tome što je ona uspostavila i ojačala veze između trudbenika raznih zemalja, razradila teoretska pitanja radničkog pokreta u novim, posieratnim uslovima razvitka, utvrdila opšte norme propagande i agitacije ideja komunizma i olakšala izgrađivanje vođa rad-

ničkog pokreta. Time su bili stvoreni uslovi za pretvaranje mladih komunističkih partija u masovne radničke partije. Ali s pretvaranjem mladih kompartija u masovne radničke partije rukovođenje tim partijama iz jednog centra postalo je nemoguće i necelisbodno. Usled Kominterna se faKtora koji pomaze razvitak кошpartija počela pretvarati u faktor koji koči taj razvitak. Nova etapa u razvitku kompartija zahtevala je nove oblike veze među partijama. Te okolnosti uslovile su potrebu raspuštanja Kominterne i organizovanja novih oblika veze među partijama. Za četiri godine koje su prošle od raspuštanja Kominterne imamo znatno jačanje komunističkih partija, jačanje njihova uticaja gotovo u svim zemljama Evrope i Azije. Uticaj komunističkih partija porastao je ne samo u Istočnoj Evropi nego gotovo i u svim zemljama Evrope gde je vladao fašizam, a tako isto i u zemljama koje su bile pod nemačkofašističkom okupacijom Francuska, Belgija, Hoiandija, Norveška, Danska, Finska itd.

Uticaj komunista naročito se pojačao u zemljama nove demokratije, gde su komunističke partije najuticajnije partije u državi. Ali u današnjem položaju komunističkih partija ima i nedostataka. Neki drugovi shvatili su stvar tako kao da raspuštanje Kominterne znači likvidiranje svake veze, svakog kontakta među bratskim komunističkim partijama. Međutim iskustvo je pokazalo da je takva nepovezanost među komunističkim partijama nepravilna, štetna i ustvarl neprirodna. Komunlstički pokret razvija se u nacionalnom okviru, ali u isto vreme ima zadatke i interese koji su zajednički partijama raznih zemalja. Imamo prilićno ćudnu sliku; socijalisti koji su se upinjali iz petnih žila da dokažu da je Kominterna tobože diktirala komunistima svih zemalja direktive Moskve obnovili su svoju Internacionalu. a komunisti se uzdržavaju čak i od toga da se sretaju jedni s drugima, a pogotovu da se konsultuju u pitanjima koja interesuju i jedne i druge, sve iz bojazni od neprijateljske klevete o »ruci Moskve«. Pretstavnici'najrazličitijih vrsta delatnosti naučnici, zadrugari, sindikalci, omladina, studenti smatraju da je moguće održavati međunarodni kontakt, izmenjivati iskustvo i konsultovati se po pitanjlma svoga rada, organizovati međv“ uu^ne kunfcrcincije i save*OV.»nja, a komunisti čak i onih zemalja koje imaju savezničke ođnose ustručavaju se da uspostave prijateljske veze među sobom. Nema sumnje da bi takvo stanje, kad bi ono trajalo i dalje, nosilo u sebi krajnje štetne posledice za razvitak rada bratskih partija. Ta potreba za konsultovanjem i dobrovoljnim koordiniranjem akcija pojedinih partija naročito je sazreia danas, kad dalja nepovezanost može da dovede do slabljenja rtieđusobnog razumevanja, a vremenom i do ozbiljnih grešaka. Kako veći deo rukovodstva socija- . lističkih partija (naročito engleski laburisti i francuski socijalisti) istupa kao agentura imperijalističkih lcrugova SAD, komunistima pada u deo na-

ročlta istorlska uloga da stanu na čelo otpora američkom planu porobljavanja Evrope, da smelo demaskiraju sve unutrašnje pomagače američkog imperijalizma. U isto vreme komunisti moraju pomagati sve doista patriotske elemente koji ne daju đa se nanosi nepravda njihovoj otadžbini, koji hoće da se bore protiv porobliavama otadžbine od strane inostranog kapitala, a za njim nacionalni suverenitet. Komunisti moraju biti rukovodeča snaga prl uvlačenju svih antifašističkih slobodoljubivih elemenata u borbu protiv novih američkih ekspanzionističkih planova porobljavanja Evrope. Potrebno je imati u viđu da između želje imperijalista da raspale novi rat i mogućnosti da organizuju takav rat postoji ogromna distancija. Narodi sveta ne žele rat. Snage koje su za mir toliko su značajne i velike da će, ako te snage budu Cvrste i odlučne u odbrani mira, ako pokažu upornost i čvrstinu, planovi agresora pretrpeti potpun slom. Ne treba zaboravljati da galama imperijalističkih agenata o ratnoj opasnosti ide za tim da se zaplaše oni koji su slabih nerava i koji su kolebljivi 1 da se putem ucenjivanja postignu ustupci agresoru. Glavna opasnost za radničku klasu sastojl se sad u potcenjivanju svojih snaga i u precenjivanju snaga protivnikovih. Kao što ]e minhenska politika u prošlosti odrešila ruke hitlerovskoj agresiji, tako i ustupci novom kursu SAD i imperijalističkog tabora mogu učiniti njegove inspiratore još drskijim i agresivnijim. Zato komunističke partije moraju stati na čelo otpora pianovima imperijalističke ekspanzije 1 agresije na svim linijama državnoj, eko- ■ nomskoj i ideološkoj, moraju se zbijati, ujedinjavati svoje napore na bazi zajedničke antiimperljalističke i demokratske platforme i okupljati ’ oko sebe sve demokratske i patriot- j ske snage naroda. Bratske komunističke partlje Fran- *( cuske, Italije, Engleske 1 drugih ze- i malja Imaju naročiti zadatak. One j moraju uzeti u svoje ruke zastavu od- f brane nacionalne nezavisnosti i suvereniteta svojih zemalja. Ako komunističke partije budu čvrsto stajale nat svojim pozicijama, ako se ne buduf dale zastrašitl 1 uceniti, ako budu muški stajale na braniku čvrstog mira i narodne demokratije, na branlku nacionalnog suvereniteta, slobode i nezavlsnosti svojih zemalja, ako one buđu umele u svojoj borbi protiv pokušaja ekonomskog i političkog porobljavanja svojih zemalja da stanu na čelo svih snaga koje su spremne da brane stvar častl i nacionalne nezavisnosti, nikakvi planovi porobljavanja Evrope neče biti ostvareni.

Komunistička partija Jugoslavije u borbi za nezavisnost svojih naroda, za narodnu vlast, za ekonomsku obnovu I socijalisličkn rehonslrnhcijn zemije*

EDVARD KARDELJ

Put koji Je prešla Komunistička рагtija Jugoslavije od fašističke invazije na Jugoslav'ju pa do današnjeg dana jeste slavan put krupnih pobeda i uspeha u borbi za nezavisnost naroda Jugoslavije, za narodnu vl£st, za ekonomsku obnovu zemlje i za njenu socijalističku rekonstrukciju. Ti rezultati, naravno, risu slučajni niti se mogu tumačiti samo objektivnim uslovima u kojima se borila Komunistička partija Jugoslavije. Oni su pre gvega rezuitat jasne političke linije naše рагtije, čvrstog kursa u sprovođenju ’.e linije i pravilnog iskorišćavanja svih mogućnosti koje su oružali objektivni uslovi. Tako krupne pobede nađ nadmoćnim neprijateljem mogla je postići samo takva partija koja se kalila u dugogodišnjoj borbi protiv neprijateija naroda i koja je u toj borbi postigla relativno visok ideološki nivo. Bar to je omogućilo partijl da pravllno iskoristi sve mogućnosti I sva sredstva, koja su dopuštaii objektivni uslovi, za uništenje neprijateija i izdajnika naroda. Linija Komunističke partije Jugosiavije mogla je, konačno, da pobedi i zato jer se partija oslanjala na bo:gatu teoretsku riznicu marksizma-le'njinizma. Rukovodstvo naše partije nije se, doduše, šablonski držalo svakog napisanog slova, ali je zato sva njegova politika bila prožeta duhom marksizma-lenjinizma. Partija se sve vreme borila protiv opasnosti suvog prakticizma, koji neizbežno vodi svakojakim greškama, a u prvom redu oportunističkom nasedanju pseudodemokratskim manevrima razbijene iz-

dajničke reakcije. Naša partija borila se ne za formalno, nego za stvaralačko i konkretnim uslovima odgovarajuće primenjivanje velikih teoretskih tekovina Marksa, Engelsa, Lenjina i Staijina. Očigledno je, dakle, da je naša partija na čelu svojih naroda, radničke klase i radnih masa pobeđivala zato što je ostala verna marksizmulenjinizmu, što se suprotstavila svimr. pokušajima njegove revizije i što je teoretske tekq,vine marksizma-lenjinizma znala da pretvori u oružje svog praktičnog rada i borbe narodnih masa. Vrlo je pogrešno shvatanje da se KPJ tek za vreme rata povezala sa širokim narodnim masama, odnosno da je tek »slučajno«, sticajem nekih »povoljnih« uslova za vreme rata, stekla uticaj u narodnim masama. Naprotiv, KP Jugoslavije je izvojevala jake pozicije u narodnim masama već davno pre rata. Partija se afirmirala ne samo kao prvoborac za ekonomske zahteve radničke klase, seijaštva i ostalih radnih ijudi, nego 1 kao jedina dosledna politička partija u Jugoslaviji, koja je zauzimala jasan stav u nacionalnom pitanju I koja je aktivirala mase u borbi za samoodređenje i ravnopravnost naroda Jugoslavije i za demokratska prava narodnih masa. Naročitu ulogu u učrvrščivanju uticaja naše partije u masama odigrala je politika mobilizacije masa za ođbranu od sve bliže opasnosti osovinske agresije. Uporedo s tim KP Jugoslavije se u dubokoj ilegalnosti i pod žestokim terorom proganjanja, mučenja i übija-

nja unutarnje uCvrstila, očistlla svoje redove i organizaciono obuhvatila svu zemlju. Ne može biti sumnje da je čišćenje i organizaciono učvršćenje KP Jugoslavije posle 1937 godine, koje je izvršeno pod rukovodstvom druga Tita, bilo p'reduslov i jedan od najvažnijih faktora pobede. Partija je ušla u rat unutarnje monolitna i duboko prožeta revolucionarnim duhom, a u isto vreme snažno povezana s masama. I tako je naša partija već рге rata bila jedan od najjačih političkih faktora u zemlji. Potpisivanje pakta s Nemačkom u martu 1941 godine uzburkalo Je ogromne mase naroda protiv vlade Cvetkovič—Maček. Samo u atmosferi takvog raspoloženja masa protiv vlade Cvetković —Maček 1 njenog pakta s Hitlerom bio je moguć preokret 27 marta 1941 gođine. Uloga KPJ u martovskom preokretu 1941 godine bila je već odlučujuća. Naša partija uspela je da mobiliše ogromne mase, koje su u demonstracijama, zajedno s vojnicima tražile raskid pakta s Nemačkom, odbranu nacionalne nezavisnosti i unutamju demokratizaciju zemlje. Te demonstracije su, ustvari, početak velikog narodnooslobodilačkog pokreta s Komunističkom partijomna čelu, koji je kasnije, kroz čitav rat, nosio sav teret rata i pobedio. Razumljivo je da su ti događaji ogromno ojačali ulogu i snagu Komunističke partije Jugoslavije. To se još jaće ispoljilo u toku nemačko-italijanskog napađa na Jugoslaviju u aprilu 1941 godine i prvih meseci okupacije.

Partija u periodu narodnoosiobodilačkog rata protiv fašističkih osvajača i izdajnika naroda

i Linija naše partije u aprilskoj fazi rata sastojala se, pre svega, u sledećem; jačati svim snagama otpor na frontu protiv armija agresora; otstranjivati nesposobne i izdajničke oficiге i predavati rukovodstvo otpora na pojedinim sektorima fronta u ruke sposobnim patriotima; naoružavati civilne mase, a naročito radnike u gradovima, i organizovati ih za zajedničku borbu s vojskom; učvršćivati antifašističke pozicije u armiji; jače isticati potrebu demokratske narodne koja bi mogla da vodi rat protiv okupatora; tražiti da se, zbog velike neprijateljeve nadmoćnosti na frontu, rat protiv nemačko-italijanskih agresora produži partizanskom taktikom. Takva taklika naše partije, razume U, nije mogla postići praktične vojne uspehe u aprilskoj fazi rata, jer je slom stare jugoslovenske vojske nastupio izvanredno brzo usled izdajničke politike većine političkih i vojnih vrhova stare Jugoslavije. Sva геakcija pa i sam generalštab u svojoj većini svesno je išla za tim da se rat što pre završi, računajući da ćeima kako se on svršio, moći u većol ili manjoj meri zadržati vlast u svojim rukama. Dok je jedan deo reakoonarnih osiguravao sebi tererf u saradnji J okupatorom, drugi

deo to jest reakcionarni krugovi oko emigrantske viade, spremao se u inostranstvu da se tuđom pomoći posle rata ponovo vrati u zemlju, da zauzme stare položaje i da produži staru politiku protiv naroda. Naravno, sva ta gospoda uopšte nisu ozbiljno rnislila na rat protiv fašističke agresije, jer su im pred očima lebdeli isključivo klasni interesi i interesi njihovih imperijalističkih gospodara, čije su agenture oni bili već davno pre rata. I tako je za nekih 14 dana aprilski rat u Jugoslaviji bio završen, stara jugoslovenska\vojska je kapitulirala, a narodne masevnašle su se nezaštićene pred divljačkoto navalom fašističkih hordi. \ Samo po sebi sfe, razume da je prvi i najteži udarac okupatora posle porobljavanja naše zemlje bio upravljen protiv Komunističke partije. Međutim, zahvaljujući unutarnjoj čvrstini naše partije i bogatim iskustvima dugogodišnje ilegalnosti, partija je ne samo mogla da izdrži teror, nego je postala rukovodeća snaga oslobodilačkog pokreta naroda Jugoslavije. Politička linija KP Jugoslavije posle aprilskog sloma bila je jasna: jedinstvo patriotskih snaga u borbi za nacionalno oslobođenje, vođenje, produženje oružanog otpora okupatoru u formi diverzija i sabotaža; raskrinkavanje i izolacija od narodnih masa izdajničke reakcije svih boja i učvršće-

nje rukovodeće uloge radničke klase u narodnooslobodilačkom pokretu, jer je to bio neophodan uslov dosledne borbe; raskrinkavanje izdajničke uloge reakcionarnih krugova emigrantske vlade, koji su bili odgovorni za sramnu kapitulaciju; razvijanje svestrane borbe protiv okupatora i njegovih domaćih saradnika i izdajnika; političko i organizaciono pripremanje opštenarodnog oružanog ustanka kad za njega nastupi povoljan momenat. Priprema za oružani ustanak protiv okupatora imala je svoju političku i svoju organizacionu stranu. U političkom pogledu, partija se, uporedo s razvijanjem najrazličitijih formi borbe protiv okupatora, uključujući tu bojkot i sabotiranje okupatorskih mera, pasivnu .rezistenciju, sakrivanje namirnica i pravljenje svakojakih privrednih teškoća Okupatoru, borila za najširi razmah Narodnooslobodilačkog fronta. Vodeći borbu za jedinstvo svih partiskih snaga na platformi borbe protiv okupatora, partija je nastojala da postigne jedinstvo i s vrhovima raznih partiskih grupa, ali je istovremeno, nezavisno od toga, stvarala masovne odbore Narodnooslobodilačkog fronta ili drugih organizacija masovnog jedinstva odozdo. Tako je partija samostalno razvijala borbu masa protiv okupatora, pruža(Nastavak na petoj stranl)

•)llnforraatlvnl referat na savetovanju pretttavnlka nekih korapartija, održan u Poljsloj krajem septembra 1947.

Trideset godina Velike oktobarske socijalističke revolucije u SSSR

Siroke mase radničke klase 1 trudbenika, napredne i demokratske snage svih zemalja prosiavile su s velikim oduševljenjem tridesetogodišnjicu Velike oktobarske socijalističke revolucije. Proslavljajući ovaj veliki ‘istoriski datum, one su jednodušno izrazile svuda po svetu svoju spremnost da uporno brane stvar trajnog mira, stvar narodne demokratije. Pre trideset godina ruski radnici i seljaci pod rukovodstvom Komunističke partije oborili su vlast buržoazije i veleposednika, uništili do temelja stari buržoaski državni aparat i stvorili državu novog tipa sovjetsku državu. Buržoaskoj državi suprotstavljena je država trudbenika, a buržoaskoj demokratiji sovjetska, socijalistička demokratija koja pretstavlja najvišu formu demokratije. Stvaranje sovjetske države značilo je svetsko-istoriski когак napred u oslobodilačkoj borbi radničke klase. Prvi put u istoriji čovečanstva stvorena je socijalistička država, koja je donela istinsku slobodu trudbenicima, uništila vladavinu eksploatatorskih kiasa i svako ugnjetavanje čoveka od čoveka. Velika oktobarska socijalistička revolucija otkrila je novu eru svetske istorije. Oktobarska revolucija, kao revolucija novog socijalističkog tipa, značila je koreniti prelom u istoriskoj sudbini svetskog kapitalizma, u oslobodilačkom pokretu svetskog proletarijata, radikalni prelom u načinima borbe i formama organizacije, u običajima i tradicijama, u kulturi i ideologiji eksploatisanih masa čitavog sveta. Ona je probila front svetskog imperijalizma, oborila imperijalističku buržoaziju u jednoj od najvećih

kapitalističkih zemalja, poslužila kao revolucionarni primer za trudbenike svih zemalja i saraim tim poljuljala imperijalizam ne samo u centrima njegovog gospodstva, već udarila i po njegovoj pozadini, potkopavši imperijalističku vladavinu u kolonijalnim i zavisnim zemljama i dovevši time u pitanje i sam opstanak svetskog kapitalizma kao celine. Nadahnut i vođen od Partije boljševika, sovjetski narod ostvario je najbolje snove i nade, koje je čovečanstvo vekovima gajilo. Socijaiizam je oživotvoren, on je postao stvarnost, trudbenici osećaju na delu rezultate svoje borbe, zbacivši sa sebe zauvek jaram eksploatacije. Ta pobeda, koja ima najveći istoriski značaj postignuta je po cenu ogromnih napora, požrtvovanja i žrtava. Za tu svoju pobedu radnička klasa, seljaštvo i svi trudbenici SSSR duguju velikoj Partiji boljševika, duguju Lenjinu i StaIjinu inspiratorima i organizatorima Velike oktobarske socijalističke revolucije. Socijahzam je oživoivorio nove motorne snage društvenog razvitka, nepoznate za kapitalizam; moralno-političko jedinstvo sovjetskog naroda, sovjetski patriotizam, nerazorivo prijateljstvo naroda SSSR. Sovjetska revolucija od 1917 godine ponikla je i očvrsla pod zastavom velikih ideja Marksa—Engelsa—Lenjina—Staljina; ona je značila pobedu marksizma nad reformizmom, pobedu lenjinizma nad socijaldemokratizmom idejnim osloncem kapitalizma. Za minulih trideset godina sovjetska zemija je prešla ogroman ištoriski put. Ni intervencije ni blokada nisu bile u stanju da okrenu unazad nezadrživi

tok istorije. Sovjetski narod, veran idejama Lenjina i Staljina, izdržao je najteža iskušenja. U zemlji je stvorena krupna socijalistička industrija, a istovremeno je rešen i jedan od najtežih zadataka socijalističko preuređenje sela. Lomeći otpor kapitalističkih elemenata i njihove agenture trockista, buharinovaca, buržoasklh nacionalista, kojl su na sve moguće načine težili da ukoče delo socijalističke industrljalizacije i kolektivizacije, kako bi time cbezoružali SSSE pred licem neprijatelja, Partija boljševika pouzdano je vodila trudbenike lenjinskostaljinskim putem. Rat protiv hitlerovske Nemačke pokazao je s punom jasnošću kakav je ogroman značaj za sudbinu SSSH imala lenjinsko-staljinska politika socijalističke industrijalizacije zemlje i kolektivizacije poljoprivrede. Zahvaljujući tome, sovjetska zemlja ргеtvorila se u moćnu socijalističku industrisko-kolhoznu državu. U tim planovima ovaploćena je velika moć genijalnog staljinskog predviđanja. Sovjetsko uređenje obezbeđujc punu mogućnost neprekidnog poleta ргоizvodnih snaga, čega nema niti može biti ni u jednoj kapitalističkoj zemlji. U sovjetskoj zemlji industriska proizvodnja već je dostigla predratni nivo, socijalističkoj privredi ne preti niti može zapretiti ikakva opasnost od razornih ekonomskih kriza, koje ne može izbeči nijedna kapitalistička zemlja. Ulazeći u trideset prvu godinu Velike oktobarske socijalističke revolucije trudbenici SSSR s pouzdanjem gledaju napred, radeći požrtvovano na izvršenju petogodišnjeg plana. U sovjetskoj zemlji nema nijedne industriske ili poljoprivredne grane koja se ne razvija i koja ne bi imala pla-

nov i o povečanju svoje produkcije za čita' niz godina unapred. D ukčiju sliku vidimo u kapitalistič im zemljama. Vladajući krugovi Sjeinjenih Američkih Država, zabrinlti usled bliske ekonomske krize, pokitavaju da putem novih imperijalističtih avantura izbegnu sve veće unutkšnje teškoće. U £ ’om referatu o tridesetogodišnjici Ve ike oktobarske socijalističke revoluc e V. M. Molotov konstatovao je da će borba protiv imperijalizma i nje DJZih novih pianova u vezi sa vojnir avanturama »ujediniti narode u jedr u moćnu armiju kakvu ne može imiti imperijalizam, koji odriče demollatska prava narodima, gazi suverekitet nacija, pravi svoje planove na pretnjama i avanturama. Nem» i zabrinutost rastu u redovima iilperijalista. jer je svakome jasno da imperijalistima izmiče tle ispod nlgu, a snage demokratije i socijalizml rastu i jačaju svakog dana«. Dalje Izaoštravanje opšte krize kapitalizmj, učvršćenje snaga socijalizma i dlmokratije izazivaju naročito agresivnu aktivnost imperijalističkog tabora n4 čelu sa Sjedinjenim Američkim Dižavama, IshodorA drugog svetskog rata imperijalistički lanac izgubio je nove karike. Dubćki demokratski preobražaji odigrali su se u Jugoslaviji, Bugarskoj, Poljskoj, Cehoslovačkoj i Albaniji. Krupne uspehe postigla je demokratija u Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj. U tim pobedama, koje su postigle zemlje nove demokratije, ogromnu istorisku ulogu odigrao je Sovjetski Savez. Uticaj komunističkih partija povećao se u čitavom svetu. Narodi vide u komunistima jedine verne, istinske branioce nacionalnih interesa zemlje i životnih interesa trudbenika.

Sve progresivne i demokratske snage u kapitalističkim zemljama, sve što je plemenito i napredno u čovečanstvu vidi u SSSR-u oslonac borbe za mir, slobodu i nezavisnost svih naroda, zbija svoje redove i istupa u zaštitu Sovjetskog Saveza nadu svih trudbenika i eksploatisanih. Tridesetogodišnje postojanje SovJetskog Saveza moćne države pobedonosnog socijalizma uliva nove snage u redove braniiaca mira i narodne demokratije, insplriše ih za odlučnu i dosiednu borbu protiv smicalica i spletkarenja potpaljivača novog rata i njihove agenture desnih socijalista svih boja, koji su se pretvorili u podmitljive najamnike angloameričkog imperijalizma. Postojanje SSSR očito i übedljivo pokazuje da je kapitalizmu odzvonilo, da se on raspada i da se zapleo u protivrečnosti koje ne može rešiti, da trudbenici mogu sami, bez kapitalista i veleposednika, stvoriti, svoju državu rukovoditi njome i ići ka potpunoj pobedi komunizma. Velika oktobarska socijalistička revolucija pokazala je narodima pravi put koji vodi ka sveopštem miru i progresu čovečanstva, ona je živi dokaz da se vek kapitalizma bliži svome kraju. Avanturistička politika imperijalista, koji nastoje da raspale požar trećeg svetskog rata, jeste glavna opasnost za sve miroljubive narode. U borbi protiv te opasnosti. antiimperijalističke i demokratske snage treba da se ujedine u jedan moćni tabor, da razviju smeiu borbu protiv imperijalizma, protiv njegove politike porobljavanja naroda i novih vojnih avantura. »Grčeviti napori imperijalista, koji osećaju da im se tle izmič? Ispod no-

gu, neće spasti kapitalizam od ргораsti koja mu se približava. Mi živimo u veku u kome svi putevi vode komunizmu«. (V. M. Molotov). Zadatak svih istinskih revolucionarmh demokrata, svih progresivnih i patriotskih snaga naroda leži u organizovanju otpora planovima imperijalističke ekspanzije i agresije, i to na svim linijama: državnoj, političkoj, ekonomskoj i ideološkoj; njihov je zadatak da ujedine sve napore na bazi jedne opšte antiimperijalističke i demokratske platforme. Hrabra odbrana demokratije, nacionalnog suvereniteta, slobode i nezavlsnostl svojih zemalja najbolja je garantlja da nikakvi planovi američkih i engleskih imperijalista, koji teže za porobljavanjem zemalja Evrope 1 Azije, neće biti ostvareni. Sovjetska socijalistička država ima trideset godina! Istorija je stavila SSSR na Celo progresivnog razvitka čovečanstva, kulture i civilizacije naroda. Sovjetski narod s pouzdanjem korača napred, inspirisan velikim, plemenitim ciljevima svoje borbe, oslanjajući se na ekonomsku moć koja se razvija i stalno jača, na plansku socijalističku privredu zemlje, na svoju moćnu herojsku Sovjetsku armiju. Pod zastavom Lenjina—Staljina, pod rukovodstvom Partije boljševika trudbenici SSSR zadbbiće potpunu pobedu komunizma. Trudbenici čitavog sveta toplo pozdravljaju slavne graditelje komunizma, njihovog inspiratora. vođu i učitelja velik(»g Staljina!

4

O MEDJUNARODNOJ SITUACIJI

A. ŽDA N O V

ZA TRAJAN MX R, Z A NARO P N T7 DEMOKRATIJP!

Poneđeljak, 10 novembar 1947 g., broj 1