Arhiv UNS — Listovi stranaka

(Kraj. PoCef ak na 4-oj i 5-oj strant) stižka partlja Jugoslavije neprestano je ukazivala па sve te člnjenice, jer je polazila sa stanovišta da je jasan stav u pogledu međunarodnih odnosa izvanredno važan faktor u borbi za mobilizaciju masa, za razbijanje štetnih iluzija i za izolaciju i razbijanje izdajničke, kvislinške reakcije u našoj zemlji. Pored svega toga, sve ove činjenice naučile su naše narodne mase još nečemu. Naučile su ih da razlikuju pravu demokratiju, pravu demokratsku vlast od formalne, prividne »demokratije«, od lažne »demokratske« vlasti. Pojavila su se, na primer, mišljenja da je svaka vlada u kojo.) ućestvuju komunisti samim tim i vlada nove narođne demokratije. Naravno, takvo shvatanje je pogrešno i vrlo opasno. Mnoga iskustva nam govore o

tome da su reakcionarne snage Cesto bile spremne na saradnju s komunistima u vladi dok su se osećale slabe, ali čim bi se osetile jake, one su bile spremne da pogaze sve demokratske principe i sve parlamentarne forme to smo videli nedavno u nekim zapadnim zemljama samo da bi se oslobodile kontrole radničke klase i radnog naroda u licu Komunističke partije. Upravo zbog toga su demokratske snage u Jugoslaviji, s Komunističkom partijom na čelu, preduzeie mere đa narodnu vlast obezbede od svih mogućih ataka raznih imperijalističkih agentura i svakojakih antidemokratskih i reakcionarnih zavera. Komunistička partija Jugoslavije polazila je sa stanovišta da nova, narodna demokratija počinje tamo gde radnička klasa, u savezu s ostalim radnim masama, ovlada onim osnovnim pozicijama državne vlasti koje obez-

beđuju čvrstlnu demokratske vlasti naroda i koje imperijalističku reakciju mogu sprečiti da pomoću raznlh manevara, pučeva i svakojakog nasiIja istrgne iz ruku naroda demokratsve tekovine njegove oslobodilačke borbe. Naravno, klevetnici su vikali i danas još viču da je to diktatura. Međutim, naši im narodi odgovaraju: to je samo obezbeđenje istinske narodne demokratije i naše nacionalne nezavisnosti od vaših antidemokratskih zavera i diktature i od vaše imperijalističke ekspanzije. Eto to su neki najvažniji elementi taktike naše partije za vreme rata, taktike koja se temeljila na konkretnoj analizi objektivnih uslova i bila rakovođena konkretnim ciljem oslobađanjem zemlje od okupatora i njihovih izdajničkih domaćlh pomagača i obezbeđenjem pobede narodne vlasti.

Uioga partije u političkoj i ekonomskoj izgradnji nove Jugoslavije

Politika Komunističke partije pobedila je. Izdajničke reakcionarne snage u službi stranog imperijalizma bile su razbijene, a ogromna većina narodnih masa bila je već u toku rata čvrsto ujedinjena u svom Narodnom frontu s Komunističkom partijom na čelu. Komunistička partija Jugoslavije, Narodni front i drug Tito kao vođa i organizator svenarodne borbe za nacionalnu nezavisnost i narodnu vlast uživaju izvanredno poverenje narodnih masa, poverenje koje su razni nepriiatelji naroda i agenture mostranih imperijalista uzaluđ pokušavali da pokolebaju. Stari sistem državne vlasti bio je razrušen ne samo po svojoj unutarnjoj sadržini i po ličnom sastavu aparata nego i po svojoj formi. Ono što je bitno u toj promeni jeste činjenica da je narodna vlast, zasnovana na narodnim odborima i preko narodnih odbora, u poređenju s parlamentarnom demokratijom viši tip demokratije. Od strane slabo obaveštenih Ijudi čuje se ponekad da je nova demokratija ustvari stara parlamentarna demokratska forma s novom sadržinom. Sto se tiče Jugoslavije takva tvrdnja nipošto ne odgovara stvarnosti. Za razvitak narodne demokratije u Jugoslaviji karakteristično je između ostalog baš to što se ona nije razvijala kroz forme buržoaskoparlamentarne demokratije. Narodna demo* kratija u Jugoslaviji rezultat je upor, ne i krvave borbe za narodno oslobođenje i nezavisnost naših naroda, borbe kroz koju se istovremeno odvijao i proces narodne demokratske revolucije. Ta demokratija pretstavlja u stvari jednu specifičnu formu sovjetske demokratije, koja odgovara našim uslovima i specifičnostima razvitka narodnooslobođilačkog rata u našoj zemlji. Upravo zato je u odbrani narodne vlasti postignuto takvo jedinstvo rađnog naroda kakvo ne poznaje istorija naroda Jugoslavije. Pominjući mnoge razloge zašto se u Jugoslavijl formirala narodna vlast na bazi narodnih odbora, a ne u nekoj drugoj, na pr. parlamentarnoj, formi, drug Tito navodi i sledeći razlog: »Zaželjeli su taj oblik vlasti naši narodi zbog toga, jer ima izvjesne sličnostl sa oblikom vlasti u Sovjetskom Savezu«. (Tito: Govor na Drugom kongresu Narodnog fronta). Svim administrativno-teritorijalnim jedinicama u FNRJ, odnosno u njenim narodnim republikama (mesta, građovi, srezovi i oblasti), upravlja sam narod tih jedinica preko svojih organa vlasti, to jest ргеко narodnih odbora koje izabira svake tri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem. Narodne odbore može u svako vreme narod i da opozove. Narodni odbori upravljaju svim poslovima lokainog značaja, a istovremeno oni na svojoj teritoriji na osnovu propisa viših organa državne vlasti ostvaruju i zadatke od opšteg značaja. Oni su dakle jedini i najviši organi državne vlasti u svojoj administrativno-teritorijalnoj jedinici. U našim narodnim odborima ostvaren je, prema tome, viši tip narodne samouprave, koji se bitno razlikuje od samouprave u zemljama buržoaske demokratije. Narodni odbori donose opšte propise za svoju teritorijalnu jedinicu; oni imaju svoj privredni plan i svoj budžet, koje u okviru osnovnih postavki plana ј budžeta viših organa državne vlasti donose sami. Narodni odbori kao kolektivni pretstavnici naroda i državne vlasti blraju izvršni odbor, koji, s jedne strane, upravlja svim posiovima narodnog odbora na osnovu odluka narodnog odbora, a istovremeno izvršava u poslovima republikanske i savezne nadležnosti sve zadatke koje mu povere viši organi državne uprave. Za vršenje poslova iz pojedinih grana lokalne državne uprave izvršni odbor određuje iz svoje sredine poverenike koji rukovode pojedinim odeljenjima, odnosno otseclma, upravama i drugim ustanovama narodnog odbora. Takva je struktura svih naših narođnih odbora, to jest mesnih, gradskih, sresklh i oblasnih odbora. Zajedno s Narodnom skupštinom i Preziđijumom FNRJ, sa skupštinama i prezidijumima narodnih renublika, s vlađama narodnih republika i sa saveznom vlađom narodni odbori pretstavijaju jedinstvo državne vlasti, jedinstvo sistema nove, narođne demokratije, koja ne samo po svojoj sadržini nego i po svojim formama stoji neuporedivo više nego buržoaska parlamentarna demokratija.

Lenjinski princip najvećeg učešća narodnih masa u državnoj upravi jodan je od osnovnih principa naše narodne vlasti. Svi narodni odbori oslanjaju se u svom radu na razne narodne organizacije, kao i na specijalne kolektive građana koji pomažu lokalnim organima vlasti u njihovom radu. Obavezni su redovni zborovi birača koji pomažu narodnim odborima svojom kritikom, raznim predlozima i mobilizacijom građana za saradnju u pojedinim granama uprave. Potpunim razbijanjem siarog državnog aparata zadat je još u toku rata smrtni udarac neprijatelju, jer je ovaj time bio lišen svake mogućnosti čak i posrednog uticaja na državnu vlast. Mi smo mogli da izgradimo novi državni aparat u relativno kratko vreme baš zato što smo se mogli osloniti na iskustva i na kadrove koje nam je dao narodnooslobodilački ustanak i razvitak narodnooslobodilačkih odbora u toku četiri godine гаta. Izgradnju novog đržavnog aparata mi smatramo jednom od najvažnijih i najvećih pobeda Narodnog fronta i Komunističke partije. Ta pobeda nam je u velikoj meri oiakšala brzu organizacionu konsoiidaciiu posle oslobođenja i đefinitivno učvršćenje narodne vlasti, uprkos upornih pokušaja ostataka razbiienih narodnih neprijatelja, podržavanih iz inostranstva, đa otmu narodu iz ruku tekovine njegove herojske oslobodilačke borbe. Pored toga je nova Jugoslavija odmah posie narodnog oslobođenja, bez ikakvog kolebanja pošla putem brzog ostvarenja nacionalnih i demokratskih zahteva naroda Jugoslavije, zahteva koji su proklamdvani još u Jajcu 1943 godine Jugoslavija se za kratkp vreme izgradila u federativnu republiku slobodnih; ravnopravnih naroda. Time je nepnjateljima naroda bilo istrgnuto iz ruku još jedno oruđe kojim su ranije držali narodne mase u potčinjenosti. Konačno, treba spomenuti još Jednu krupnu pobedu koja je neposredno posle rata doprinela razbijanju izdajničkih ostataka a to su uspesi narodne vlasti u brzoj organizaciji i sprovođenju obnove ratom opustošene zemlje. Ogromne mase naroda dobrovoljno su učestvovale u toj akciji. Taj Izvanredni stvaralačkl razmah čitavog naroda još više je učvrstio unutrašnje jedinstvo Narodnog fronta. Iz takvih pobeda i takve strukture Narodnog fronta izrasla je i narodna vlada FNRJ. , Ona danas pretstavlja jedinstvo radnih masa na čelu i pod mkovodstvom radničke klase. Ona odražava interese radnih masa, ona je organ tlh masa u borbi protiv kapitalističkih ostataka, za izgrađnju socijalizma u Jugoslaviji. • Izvojevavši tako krapne pobede narodi Jugoslavije mogli su da priđu sledećoj etapi svoje borbe polaganju temelja za izgradnju socijalizma u svojoj zemlji. Takav kurs vlade bio je neizbežan. Ne može dugo da se održi stanje da radnička klasa u savezu s ostalim radnim masama, drži vlast, a da osnovni ekonomski izvori budu u rakama svrgnute kapitalističke buržoazije. Zato je jasno da vlada, koja je odraz tog saveza radnog naroda na čelu s radničkom klasom, nije mogla da se ograničava samo na likvidaciju raznih feudalnih ostataka i kapitalističkih monopoia, nego je morala uzeti jasan kurs na likvidaciju kapitalizma u Jugoslaviji uopšte, kurs na izgradnju socijalizma. Proces narodne demokratske revolucije prepleo se sa socijallstičkim formama, koje već danas ргеovlađuju. Svako ko bi pokušao da između te dve forme jedinstvenog procesa postavi zid, samo bi time dokazao da je ili slabo obavešten ili da mehanički primenjuje učenje marksizma-lenjimzma, Još za vreme rata narođnooslobodllački odbori izvršili su niz mera koje su značile znatno oslabljenje ekonomskih pozicija izđajničke kapitalističke reakcije. Razumljivo je da je posle oslobođenja i učvršćenja narodne vlasti nova Jugoslavija bez kolebanja krenula putem socijalističke rekonstrakcije zemlje. Neposredno posle rata dosledno i odlučno sprovedena je agrama reforma. Zakon o agrarnoj reformi, u saglasnosti s Ustavom, propisao je načelo po kome zemlja pripada onima koji je obrađuju. Na osnovu tog principa oduzeti su pre svega veliki posedi koji su bili u rukama nezemljoradnika. Kao veliki posed zakon smatra posed čija površina iznosi 25 do 28 hektara obradive zemlje, ili 45 ha ukupne površine. Takvi posedi oduzimaju se u celosti, s celokupnim živim i mrtvim inventarom, postrojeniima i zgradama. Izuzetak od ovog pravila učinjen је samo za one velike posednike koji nemaju drugog prihoda osim prihoda od zemlje, pa se takvima ostavlja 5 ha obrađive zemlje i odgovarajući deo

zgrada i invcntara. Pored ovih oduzi-, maju se zemljišta banaka, preduzeća, akcionarskih društava i drugih prav-j nih lica u načelu u celosti i з inventarpm, ali je predviđena moguć- 1 ; nost da im se ostave površine potrebne za industriske, građevinske, nauč-; ne, kulturne i druge društveno korlsngi svrhe. Od zemljišta crkava, manasti- ; ra i verskih ustanova oduzima se sva zemlja preko 10 ha, jedino se kod ver- ( skih ustanova istoriskog Ili drugog važnijeg značaja može izuzetno ostaviti do 30 ha obradive zemlie i do 30 ha šume. Zemljišta svih triju pobrojanih kategorija oduzimaju se bez naknade. Od zemljišta Ciji su sopstvenici nezemljoradnici, a čiji je posed mali ih srednji, oduzima se samo višak ргеко 3 ha, a negde preko 5 ha, s obzirom na materijalno stanje sopstvenika. Od zemljoradnika se oduzima zemlja samo u slučaju kad njegov posed prelazi maksimum od 25—35 ha obradive zemlje koji je utvrđen zakonom narodnih republika s obzirom na vrstu i bonitet zemljišta. Za ovako oduzeta zemljišta država pod određenim uslovima plaća naknadu, koja iznosi visinu jednogodišnjeg prinosa po hektaru. Poređ ovih zemljišta prelaze u таke države i zemljišta koja su u toku rata ostala bez sopstvenika i bez pravnog naslednika, zatim zemljišta koja su konfiskovana licima nemačke narodnosti, narodnih neprijatelja i drugih lica kojima je zemlja konfiskovana na osnovu sudske presude. Od eksproprisanog i kpnfiskovanog zemljišta obrazovan je zernliišni fond koji je iznosio ukupno 1,564.(3°° ha - od kojih 1,075,000 ha obradiv?, П 489.000 ha neobradive zemlje. Od ovog fonda 438.000 ha podeljfeno je na 246.000 porodica agrarnfl interesenata, a .359.700 ha na 60.000 porodica kolonista, mahom boraca Jugoislovenske armije. Od ostatka stvorena su državna poljoprivredna imanja'i ili imanja pojedinih poduzeća ili ustanova. - Na taj način zakonom o agrarnoj reformi potpuno je ukinut veliki poseđ, a zemljoradnički posed ogranlčen je tako da je njegova maksimalna granica postala 30—35 ha, a u nekim republikama čak do 25 ha obradive zemlje. Zakon zabranjuje da i übuduće postoje privatni zemljišni posedi iznad ovog maksimuma S druge strane, znatno se povećao broj 1 obim državnih poljoprivrednih imanja. Tako odlučno sprovedena agrarna reforma još više je približila narodnu vlast radnim masama i doprinela izolaciji pojedinih špekulantskih bogataških elemenata na selu. Time je, naravno, zadat snažan udarac kapitalističkim elementima na selu uonšte, jer je u znatnoj meri oslabio njihov pritisak na sitnoseljačkog proizvođača, a i njihovom razvitku ođredio izvesne granice. Krajem prošle godine sprovedena je nacionalizacija čitave industrije osim male, lokalne. Istovremeno je nacionalizovana sva veletrgovina, dok је deo trgovine na malo ostao u privatnim rukama. Nacionalizovane su sve banke i osiguravajuća društva, sav suvozemni, pomorski i rečni saobraćaj itd. Sve je to, naravno, bitno promenllo socijalnoekonomsku strukturu naše zemlje. Radi ilustracije možemo navesti nekoliko brojki: Država će ove godine dobiti od državnih preduzeća preko 30 milijardi dinara poreza па promet, to jest prihoda iz akumulacije naše državne produkcije. Sta pretstavlja ta suma može se shvatiti ako uzmemo da celokupni budžet stare Jugoslavije nikada nije dostigao takvu brojku. Time se može objasniti zašto naš ovogodišnji budžet iznosi 85 milijardi dinara, to jest skoro triput više nego budžet stare Jugoslavije, ako ga uzmemo u današnjim dinarima. O današnjoj socijalno-ekonomskoj strukturi Jugoslavije još jasnije govoге sledeče brojke. Državni sektor obuhvata bankar■stvo 100°/o, industriju saveznog i republikanskog značaja 100'%, a Industriju lokalnog značaja (zajedno sa zadružndm sektorom) 70%. Državni sektor zajedno sa zadružnim sektorom obuhvata ukupno preko 90% vrednosti industriske proizvodnje. Veletrgovine i mehanizovani saobraćaj praktički su 100-% obuhvaćeni državnim i zadružnim sektorom. Od ukupnog broja sitnotrgovačkih radnji oko 44% obuhvaćeno je državnim i zadružnim sektorom, a oko 56%nalazi se u privatnim rukama. Deo svoje akumulacije u formi poreza na promet, i taj privatni sektor odvaja državi. Međutim, po prometu robe državni i zadružni sektor daleko nadmašuje privatnog trgovca. U tom pogleđu ja raspolažem samo brojkama za drugi kvartal ove godine. U tome kvartalu đržavni sektor je od ukupnog robnog prometa u trgovini na malo obuhvatio 33,95"% (po vrednosti), zndružni sektor 49,19%, a privatno-

jtrgovački sektor 16,86%. S obzirom na jte činjenice pred nas se baš sad postavlja zadatak proširenja mreže državnih trgovačkih magacina za proda|ju na malo i poboljšanje i proširenje |rada zadružne trgovačke mreže. Treba Ipri tome naglasiti da samo nabavno|proda.jno zadrugarstvo u gradu i selu lobuhvata oko 11 miliona potrošača. | Uopšte uzevši, zadrugarstvo iako je | organizaciono još dosta slabo i nedoIvoljno aktivno zauzima izvanredno fvažno mesto u socijalističkoj izgrađ|nji naše zemlje. Vrlo važna je pri to! me činjenica da je samo zemljoradniči ko zadrugarstvo na jedan ili na drugl [.način obuhvatilo oko 3/4 naših seljač|kih gazdinstava. Karakteristično je ' takođe da se broj radnih zadruga :to jest kolektivnih zemljoradničkih gazdinstava artelnog tipa popeo na 612, i obuhvata oko 30 hiljada gazdinstava. Razume se, te seljačke radne zadruge su produkat manjeg, najnaprednijeg, dela seljaštva i ne mogu se uzeti kao opšta karakteristika razvitka naše poljoprivrede. Ali nema nikakve sumnje da će one odigrati značajnu vaspitnu ulogu na selu i biti važan instrumenat socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede. Najzad treba spomenuti još jeđnu, možda najvažniju činjenicu, naime ogroman značaj izvršenih mera za obezbeđenje ekonomske nezavisnosti naše zemlje. Izvršenom naclonalizacljom i drugim merama vlade FNRJ praktički je likvidiran inostrani kapltal u našoj zemlji. A šta to znači za razvitak jugoslovenske privrede 1 za blagostanje naroda Jugoslavlje pokazuje nam več ovih nekoliko brojki. Pre rata inostrani kapital obuhvatao је, na primer, 60,3% jugoslovenskog kapaciteta elektroenergije, blizu 70% jugoslovenske pomorske tonaže, 35,2% proizvodnje kamenog uglja, 55,5% proizvodnje mrkog uglja, 27,5% proizvodnje lignita, 76,1% proizvodnje šećera, 100% proizvodnje šibica, 100% proizvodnje boksita, 92,8% prolzvodпје pamučne pređe, a da i ne govorimo o rudnicima bakra, olova Itd. Inostrani kapital držao je u rukama najvažnije grane jugoslovenske privređe. Karakteristično Je da je, na primer, od ukupne sume Inoetranog kapitala 52,1% toga kapltala bilo samo u četiri grane, naime u ruđarskoj i topioničkoj inđustriji, elektroindustriji, industriji nafte i u bankarstvu. Jasno je da su to bile pozicije s kojlh је inostrani kapital najbolje mogao da kontroliše privredu Jugoslavije. Danas su sve ove pozicije inostranog kapitala likvidirane, one se nalaze u rukama naroda Jugoslavije. Naravno, svi ti rezultati nikako ne znače da je opasnost razvijanja kapitalističkih elemenata u našoj privredi potpuno likvidirana ili da klasne borbe s ostacima kapitalizma više ne.ma. Ne, kapitalistički ostaci bore se za gvoj opstanak 1 za svoje ojačanje. Pćdručje njihove aktivnosti je naročito trgovina. Sem toga sitnosopstvenička robna proizvodnja pretstavlja na selu preovlađujuću formu u poljoprlvredi, a ona, kao što je rekao Lenjln, rađa i »robno-kapitallstlčke tendencije-t. Ali, sve te tendencije mogle bi postatl opasne samo onda ako ne bismo vodili računa o njima. Međutlm, u rukama narodne vlasti postoje i politička i ekonomska sredstva koja mogu da spreče oživljavanje kapitalistlčkih elemenata. Pre svega, »robno-kapitalistlčka tendencija« sitnosopstveničkog seljačkog poseda još ne znači đa je taj posed sam po sebi kapitalistički. Rađi se 0 tome da se taj posed privredno, огganizaciono i planski poveže s državnim sektorom u borbl protlv kapitalističkih elemenata na selu i da na taj način od rezerve kapitalizma postane uporište socijalističkog razvitka. Takvo organizaciono oruđe koje je sposobno da nas dovede do tog cilja jeste ipravo zemljoradničko zadrugarstvo. ili o tome ću govoriti kasnije. Kad sve to imamo pred očlma, < nda je jasno da Jugoslavija danas 1 ije više kapitalistička zemlja, ni i :mlja u kojoj preovlađuje kapitalis ički sektor, već tipična zemlja pre-1 za iz kapltalizma u socijalizam, u č |oj privredi preovlađuju socijalističk elementi koji su rezultat dosadašije borbe radničke klase i čitavog ridnog naroda. S druge strane, nar< Sna vlast, to jest demokratska vlast r; Inog naroda s radničkom klasom n; čelu, sadrži sve potrebne elemente i uslove za dalju izgradnju socljaliz na u našoj zemlji. > svemu tome govorl nam i struktu i našeg nacionalnog dohotka, koja u znatnoj meri ođražava značajne so< jalističke pobeđe naših naroda. Od cel kupnog današnjeg nacionalnog doho :a FNRJ (100%) prema približno tačnim računima za opštu orijentac ju otpada na ukupnu državnu akifcnulaciju 54%, na čiSti dohodak držlvnih službenika 1 radnika 20%, na Jisti dohodak seljaka (Uključujući tu dohodak zemljoradničkih zadruga): )%, Cisti dohodak zanatlija (uključuju i zanatliske zadruge) 3,5°/o, a na osta i privatnl sektor (uključujući tu 1 pr mtnokapitalističke elemente, slobodn: profesije, itd.) 3,5% Međutim podrbbnlja analiza' 26% đohotka koji otpada bilo na sitnorobne proizvođače (ukljičujući zadruge), bilo na kapitalištičke elemente, pokazuje nam da se ож 12% tog dohotka realizuje u odnosh između privatnog i državnog sektora, 5 —7% u sitnoj robnoj razmeni,imeđu samlm proizvođačima, 1 svegafc— 9% u kapitalističkoj robnoj razmeni. To, naravno, ne znači da te brojkejne mogu s vremena na vreme pokazikati izvesno prelazno kolebanje. IVfeđutim, u celini uzevši, linija razvitka je jasna i sve te brojke očito potvrđuju ono što sam гекао ranije, naime, da je današnja Jugoslavija zemlja prglaznog pferioda iz kapitalizma u socijalizam, u čijoj privredi preovlađuju socijalistički elementi. Ako pri i tome imamo u vidu još i znatne uspehe u razvitku zemljoradničkog zadrugarstva, onđa će nam te činjenice postati još jasnije. Jednom rečju: ekonomskoj snazi kapitalističkih elemenata u našoj zemlji zadat je smrtni udarac. Sve ove pobede omogučile su da su narodi Jugoslavije mogli već u ovoj

godini pristupltl sprovođenju svog prvog Petogodišnjeg privrednog plana, koji će sasvlm izmeniti Исе Jugoslavije. Zakon o Petogodišnjem planu ovako formuliše zadatke toga plana: 1) likvidirati privrednu 1 tehničku zaostalost zemlje; 2) ojačati ekonomsku i odbranbenu snagu države; 3) ojačati i dalje razvijati socijallstički sektor narodne privrede i nove produkcione odnose koji izviru iz njega; 4) podići opšte blagostanje radnog naroda. Nećemo se na ovom mestu upuštati u podrobnosti Petogodišnjeg plana, već ćemo samo ilustracije radi navesti nekoliko cifara. Narodni dohodak će 1951 gođine u poređenju sa 1939 godinom porasti na 193%, to jest od 132 milijarde na 255 milijardi dinara. Narodni dohodak na jednog stanovnika porašće od 8.464 dinara na 15.625 dinara. Vrednost industriske proizvodnje porašće za skoro pet puta, to jest od 25,5 milijardi dinara na 126 milijardi, pri čemu največi procenat povišenja ima ugalj (250%), crna metalurgija (344%); obojena metalurgija (157%), električna energija (400%), metalna industrija (680%), elektroindustrija (1000%), hemiska industrija (911%), industrija građevinskog materijala (813%). Vrednost industriske proizvodnje na jednog stanovnika povećaće se od 3.378 dinara na 10.625 đinara. Vrednost poIjoprivredne proizvodnje podići će se na 151%, to jest od 63,8 milijardi na 06,7 milljardi dinara. Dok je 1938 godine u staroj Jugoslaviji bilo uloženo 13,5 milijardi dinara novih investicija, 1951 godine biće uloženo 69,6 milijardi dinara, a ukupne investicije u toku prvog Petogodišnjeg plana iznose 278,3 milijarde dinara. Proizvodnja električne struje podići će se od 71 KW na 272 KW po stanovniku u 1951 godini, a još više će se podići u 1952 godini, pošto će tada biti završene neke od najvažnijih elektrocentrala prvog Petogodišnjeg plana. Već ove brojke pokazuju svu zamašnost Petogodišnjeg plana. On će faktički preobraziti zemlju i stvoriti čvrste temelje naše socijalističke izgradnje. On će stvoriti potrebne materijalne preduslove za konačnu likvidaciju kapitalističkih ostataka u našoj zemlji. On će istovremeno bitno podići standard života naših radnih masa. Jasno je đa su pripreme za sprovođenje plana tražile prethodno osposobljavanje i znatnu reorganizaciju čitavog našeg državnog aparata u oblasti privrednog rukovodstva. Ostvarenje svih tih zađataka tražilo je 1 tražiče velikih napora čitavog narođa. Ali uprkos teškoća i mnogih grešaka, danas na kraju trećeg kvartala prve godine našeg Petogodišnjeg plana može se reći da se plan uspešno ostvaruje. Najbolja ilustracija radnog elana masa jeste Žlnjenica da vrednost današnje industriske proizvodnje u poređenju л predratnom proizvodnjom iznosi 167%. Samo po sebi se razume da je Industrijalizacija postavila na dnevni red i problem daljeg razvitka naše poljoprivrede. Industrijalizacija traži bitno povećanje'poljoprivredne proizvodnje. Na osnovu sadašnje, zaostale sitnosopstveničke strukture naše poIjoprivrede mi ne možemo postići one rezultate koji će u budućnosti biti potrebni. Ako bi razvitak poljoprivredne proizvodnje duže vremena zaostajao za razvitkom industrijalizacije, mi bismo se izložili opasnosti jedne hronične krize u pogiedu poljoprivredne proizvodnje. Bilo je, prema tome, potrebno uporedo s industrijalizacijom postaviti na dnevni red i pitanje rekonstrukcije naše poljoprivrede. Glavno organizaclono sredstvo za rekonstrukclju naše poljoprivrede je zađrugarstvo. Već danas zemljoradničko zadrugarstvo u jednom ili dru,gom obliku obuhvata % svih seoskih gazdinstava Jugoslavije. To zadrugarstvo je uglavnom nabavno-prodajnog tipa. Politika države nastoji da dš najveću moguću pomoć tome zađrugarstvu, kako bi se ono dalje razvijalo ka višim formama i kako bi se u njegovom okviru postepeno razvijali i drugi elementi zadrugarstva, naročito razne vrste prerađivačkog i proizvođačkog zemljoradničkog zadrugarstva uopšte. Država teži za tim da se na selu postepeno stvori u organizacionom pogledu jedinstvenl tip zadruge, koja će imati svoj nabavno-prodajnl deo, svoj kreditnl deo sa štedionicom, svoje radionice i eventualno mala preduzeća za preradu poljoprivrednih artikala, đalje svoj mašinsko traktorski park, malu lokalnu električnu centralu, ako se ukaže mogućnost i potreba, itd. Jednom rečju: sadašnja zemljoradnička zadruga treba da se pretvorl u čvrstu ekonomsku jedinlcu koja će seljaku moći da praktično pokaže prednost krupne planske poljoprivrede. Takve zadruge dobivaće i potrebne stručne kadrove. Nema sumnje da će razvitak takvog zemljoradničkog zadrugarstva odigrati izvanredno vaspitnu ulogu na selu. To naročito važi i za radne zadruge, o kojima sam ranije govorio. U istom cilju država razvija mrežu mašinsko-traktorskih stanlca i posvećuje veliku pažnju razvltku državnog sektora poljoprivrede. Već u toku sledeće, a naročito 1949 godine, državna imanja pokrivaće u neklm poljoprivrednim artiklima znatan deo potreba gradova 1 naselja, a u nekim artiklima gotovo sve potrebe. Država posvećuje naročito u poslednje vreme, veliku pažnju i razvijanju poljoprivrednih gazđinstava koja su direktno vezana za fabrike ili ustanove i imaju zadatak.da podmiruju njihove potrebe. Sve su to ozbiljna sredstva za геkonstrukciju naše poljoprivrede. * Velike pobede u oblasti ekonomske izgradnje, a naročito uspesi u sprovođenju Petogodišnjeg plana, naravno još više su učvrstili uticaj Komunističke partije i Narodnog fronta. Radne mase đaju narodnoj vlasti snažnu podršku i može se bez preterivanja reći da je izvanredni radni elan zahvatio čitav narođ.

Narodnl front Je u toj borbl la ekonomsku obnovu zemlje i u pripreml i sprovođenju Petogodišnjeg plana odigrao izvanredno važnu ulogu. »Narodni front, kazao je drug Tito, unio je u obnovu naše zemlje ogromni radni, stvaralački polet naših naroda, žar naše omladine, požrtvovanost naših radnika, seljaka, narodne inteligencije. Samo blagodarećl Narodnom frontu mogao je biti, u neviđeno kratkom roku, uspostavljen naš saobraćaj, izgrađeni porušeni mostovi, željeznice, rječni i pomorski transport. Velika je zasluga Narodnog fronta što je većl dio naših porušenih sela i gradova ponovo obnovljen. Zasluga je Narodnog fronta, i to ne mala, a u prvom redu radnika u Prontu, što su naše fabrike tako brzo obnovIjene i što su tako brzo proradile. Velika je zasluga Narodnog fronta za uspješno rješavanje u novoj Jugoslaviji raznih socijalnih, kulturnih i prosvjetnih problema. Vlada, kako savezna tako i republikanske, ne bi mogla savladati sve te probleme bez pomoći jedne tako snažne, tako masovne narođne organizacije kao što je naš Narodni front...« (Tito: Referat na Drugom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije.) Eto zbog čega Narodni front u našoj zemlji ne gubi na svojoj važnosti, nego dobija. Upravo zbog toga se KP Jugoslavije stalno bori za što širu aktivnost Narodnog fronta, koji danas broji oko 7 miliona članova, a ima svoju organizaciju u svakom zaseoku naše zemlje. Naročito sad, u izgradnji Petogodišnjeg plana, Narodni front vrši izvanredno važnu ulogu u mobilizaciji narođnih masa. Jasno je da su svi ti dosadašnji uspesi još više učvrstili unutamje jedinstvo Narodnog fronta. On se u borbi za obnovu i socijalističku izgradnju zemlje do kraja učvrstio kao jedmstvena masovna politička organizacija radnog naroda, i njeno jedinstvo nisu mogli razbiti nikakvi naleti imperijallstičkih agenata. Nema sumnje da je takav Narodni front f-x? a p a .jvećih pobeda Komunisačke partije Jugoslavije i čitavog radnog naroda naše zemlje. »Pošto on najbolje pretstavlja ne samo političko jedinstvo naših naroda, več i bratstvo i jedinstvo u nacionalnom smislu kaže drug Tito to Narodni front ne mogu zamijenltl mkakve građanske političke partije. Zbog toga Narodni front postaje trajna, općenarodna politička organlzacija, zbog toga je on nezamjenljiv, 1 razhkuje se od svih đosada političkih partija i objedinjenja partija.« (Tito: Referat na Drugom . kongresu Narodnog fronta Jugoslavije.) Na taj način, naravno, borba s razbijenom antidemokratskom reakcijom i kapitalističkim ostacima dobila je sasvim drukčiji oblik. Ona više ne uzima formu političke, međupartiske, programske borbe. Težište klasne borbe prenelo se u oblast naše privrede i opštedržavne izgradnje. Neprijatelj se u prvom redu pojavljuje u privredl kao tendencija kočenja u sprovođenju Petogodišnjeg plana i svih mera koje preduzima vlađa, pojavljuje se kao špekulant, kao saboter i štetočina ili kao propagatdi raznih štetnih teorlja u vezi sa izgradnjom zemlje itd. On se takođe pojavIjuje kroz reakclonarnu, protivnarodnu aktivnost jednog dela crkvene hijerarhije ili špekulantsklh elemenata na selu. S druge strane, on se povezuje ea špijunskim diverzantskim agenturama stranih imperijalista. Unutarnjt odnos politlčkih snaga u svakoj zemIji đanas neizbežno postaje sastavnt deo odnosa snaga u međunarodnom merilu. Imperijalistička ekspanzija američkih monopolističkih krugova opire se danas na takvu ekonomsku nadmoć u poređenju s druglm kapitallstičkim zemljama kakva je u istoriji kapitalizma nepoznata. Otuda danas tendenclja, naročito američkih monopolista, da delove nacionalne buržoazlje pojedinih kapltalističkih zemalja pretvaraju u svoj ekonomski i politički instrumenat, u instrumenat porobljavanja tih zemalja, njihovog pretvaranja u poluzavisne, pa čak 1 polukolonijalne zemlje. Američka imperijalistička ekspanzlja —to je tendencija koloniziranja civlllzovanog sveta, »afrikaniziranja« Evrope, 111 bar da se učinl lz nje nešto nalik na Južnu Ameriku, u korist američklh monopolista. Kapitalistička reakcija zajedno sa svojim desnim »socljallstičkina« lakejima u pojedlnim kapitalističkim zemljama ustvari je instrumenat te ekspanzije, uperene protiv nezavlsnostl njihovih sopstvenih i drugih naroda. Tendencija mešanja krupnih imperijalista u unutamje poslove drugih država danas je jača i otvorenija nego što je bila ikad ranije. To isto su pokušavall 1 još pokušavaju da rade izvesni inostrani imperijalistički krugovi i u Jugoslavlji, oslanjajući se na ostatke razbijene izdajničke reakcije. Izolirana od narodnih masa i svih istinskl demokratskih elemenata u našoj zemlji, koji zajedno s Komunističkom partijom sarađuju u Narodnom frontu na velikom đelu socijalističke Izgradnje naše zemlje, a s druge strane dirigovana iz inostranstva u Interesu stranih Imperijalista, akcija neprljatelja narodne vlastl danas je izgubila svako partisko Ш političko lice uopšte. Borba protiv njih ustvari dobija oblik borbe za obezbeđenje mira i nacionalne nezavisnosti. Narodi Jugoslavije suviše vole svoju slobodu i nezavisnost i suviše su ponosni na svoju slobodarsku prošlost da bi pristali na to da budu robovi savremenih američkih »konkvistadera« koji atakiraju Evropu. Upravo zato 1 ne mogu da dozvole da njihove agenture potkopavaju snagu i jedinstvo naše zemlje. Takvi su rezultati velike i slavne « borbe koju su narodi Jugoslavije, ujedinjeni u Narodnom frontu i s Komunističkom partijom na čelu, započeli u toku narodnooslobodilačkog rata. Oni danas polažu čvrste temeIje svojoj srečnijoj budućnosti i time ostvaruju ono za što je dsjo svoje živote stotine hiljada boraca narodnooslobodilačkog rala.

6

Kraj referala Edvarda Kardelja

ZA TRAJAN MIR, ZA NAEODNU DEMOKRATIJCI

Poneđeljak, 10 novembar 1947 g., broj 1