Arhiv UNS — Listovi stranaka

поставља као врло важан задатак да темељито приђемо унапређењу наше пољопривреде. Друг Кидрич у свом реферату на V конгресу КПЈ каже: „Не треба заборављати да ми, у садашшим условима наше пољопривреде, ако не предузмемо нове мере, немамо могућности да много превазилазимо предратну псљопривредну производњу уз сав радни елан нашег радног сељаштва." Потребне су нове мере да би се развитак наше пољопривреде могао кренути даље напред од стања у каквом се она данас налази. Несумњиво је да треба нашој пољопривреди дати што више крупних и ситних пољопривредних машина, да треба предузети све за масовно примењивање агро-техничких мера, спроводити мелиоризацију земљишта, омогућити радним сељацима да користећи јевтин кредит набављају потребне пољопривредне справе да би унапредили своја гаединства итд. Али све те мере могу дати жељене резултате само ако се спроводе организовано и удруженим снагама, и зато у унапређивању пољспривредне производње морамо у првом реду ићи путем раевијања земљорадничког задругарства и то од његових најнижих до највиших облика. Но, то не значи да се сме потцењивати значај и улога државног сектора пољопривреде. Напротив, државни сектор у лољопривреди игра веома важну улогу, јер он служи за пример радним сељацима како се може, уз максимално искоришћавање техничких и других средстава на крупном пољопривредном газдинству, постићи велико повећање производње, већи принос, какве су све предности крупне пољопривредне производње над ситносопственичком, а поред тога, државни сектор у пољопривреди моћи ће да пружи непосредну практичну помоћ у раду земљорадничким задругама. Због тога се мора посветити нарочита пажња државном сектору у пољопривреди, да би што више ојачао. Земљорадничке задруге су, пак, основна форма за реконструкцију наше пољопривреде, за социјалистички преображај нашег села. Земљорадничке задруге су, као организациона форма, познате нашем сељаку; оне су већ данас обухватиле готово целокупно радно сељаштво у овој или оној форми; и зато оне и могу да буду основна организациона форма за социјалистички преображај пољопривреде. Ми данас имамо широку мрежу набавно-продајних задруга, које су свакако најраспрострањенији облик земљорадничког задругарства у нашој земљи. Ове задруге се скоро искључиво баве трговином. Оне су до сада у своје чланство окупиле огромну масу сељаштва на бази куповине индустриских производа и продаје пољопривредних производа. Ове задруге су одиграле врло важну улогу у борби против шпекулантских слемената у трговини, у развоју наше нове трговине на селу. Велики је и њихов васпитни значај, јер удружују радне сељаке на бази њихових заједничких интереса на сектору размене робе, шире колективни дух међу сељацима. Поред набавно-продајних задруга имамо известан број задруга које се баве прерадом пољопривредних производа на колективној бази, као што су воћарске, виноградарске, млекарске итд. И, најзад, имамо, истина не још тако велики број, и радне задруге, тј. произвођачке задруге. Радне задруге још увек обухватају дсо најнапреднијег сељаштва, и покрет за стварање радних задруга

43