Arhiv UNS — Listovi stranaka

још није постао тако широк да би обухватио најшире масе радног сељаштва. Као што се види, једино су набавно-продајне задруге обухватиле широке масе радног сељаштва, док задруге на сектору производње обухватају још релативно мали број сељака, и још се нису у великом броју прошириле на читавој територији земље. Међутим, захваљујући досадашњем раду свих облика земљорадничких задруга, а нарочито набавно-продајних земљорадничких задруга, које су најраспрострањеније, створили су се неопходни услови за даље организовање сељака на бази производње. Том организовању није се могло прићи кроз набавно-продајну задруту, ради тога што се она скоро искључиво бавила трговином. Друг Кардељ је још прошле године истакао потребу реорганизације набавно-продајне задруте, говорећи да „данас за нас земљорадничка задруга не сме бити само сеоски дућан, него у њој морамо видети... главну организациону форму реконструкције наше пољопривреде". Значи да у селу морамо створити такву земљорадничку задругу помоћу које можемо спровести реконструкцију наше пољопривреде. Због тога се морала извршити темељита реорганизација дссадашњих набавно-продајних задруга, која је сада у току. Нова реорганизована земљорадничка задруга има потпуно друкчију организацију него што је организација набавно-продајне задруге. Пре свега, то је јединствена земљорадничка задруга у селу која обједињава све гране привредне делатности радних сељака који ступају у задругу. Даље, унутрашња организација те задруге састоји се од скупштине, која бира управу задруге и контролни одбор, и од задружних одбора који се у задрузи формирају за поједине привредне гране, као на пример: за ратарство, за воћарство, за виноградарство, за сточарство, за локалну привреду, за трговину, за штедњу и кредит итд. Ови одбори се формирају по одлуци скупштине. Скупштина може такође одлучити да се формира задружни одбор за заједничку обраду земље и то за привредну грану, или више грана, према жељи чланова задруге који ступају у тај задружни одбор. У свим задружним одборима који се оснивају на скупштини учлањени су сви задругари самим тим што су чланови задруге. За сваки одбор бира се руководство, које ће руководити свим пословима који спадају у делокруг рада тога одбора, Рад свих задружних одбора обједињава управа задруге. Задружни одбор за заједничку обраду, за разлику од других задружних одбора, оснива се од оних чланова задруге који добровољно изјаве да хоће да се удруже ради заједничког обрађивања њихових имања. Чланови овог задружног одбора бирају такође руководство одбора које је исто тако везфно за управу задруге. Садржина рада појединих задружних одбора зависи од тога за коју су грану привреде ти одбори формирани. Задружни одбор за ратарство стара се о целокупној ратарској производњи и њеном унапређењу. За извршење тог задатка овај одбор организује следеће службе: машинску станицу, задружна имања и економије, производњу и набавку сортног семена, примену агротехничких мера, организује и руководи покретом бораца за виши пои-