Arhiv UNS — Listovi stranaka

нос и свим другим што је неопходно за подизање и унапређење ратарске гране у пољопривреди. Задружни одбор за воћарство и виноградарство стара се о воћарској и виноградарској производњи и преради, њеном унапређењу и заштити и, у вези с тим, организује обраду, негу и производњу садница, производњу лозних задружних матичњака, заштиту воћњака и винограда од болести и штеточина итд. Задружни одбор за сточарство обухвата целокупно старање око неге, исхране и унапређења сточарства, организује подизање припусних станица, сточних фарми, ветеринарску службу, селекцију стоке итд. Задружни одбор за трговину обухвата промет индустриских и пољопривредних производа преко задруге, старп се о сталном повећавању обима тог промета и о што културнијем трговању. Задружни одбор за локалну привреду стара се о оснивању и подизању локалних предузећа циглана, црепана, кречана о јачању и развијању кућне занатске радиности у селу итд. Задружни одбор за штедњу и кредит организује и води штедњу и кредитно пословање задруге и стара се о правилном употребљавању прибављених кредитних средстава. Сви ови задружни одбори спроводе своје задатке на основи добровољног прихватања и спровођења мера за унапређење и развијање одговарајуће гране од стране самих чланова задруге. Зато је овде нарочито потребан метод убеђивања. Задружни одбор за заједничку обраду, који је састављен од задругара који желе да заједнички обрађују своје -имање, да организују на поседима својих чланова заједнички рад у циљу што бољег и рационалнијег искоришћавања пољопривредних справа, сточних запрега и људске радне снаге. Овај одбор се такође стара да се боље и на време обради имаше задругара, да се на свим имањима задругара примењују напреднији методи обрађивања, који омогућавају већи принос. Оваквом организацијом рада псстижу се бољи приноси, олакшава и убрзава извршење пољопривредних радова и привикавају се радни сељаци у масовним размерама на заједнички рад у заједничком интересу. Радни односи у одбору регулишу се на тај начин што се даје накнада у новцу или натури ономе који да ! више радних дана него што се утроши радних дана за обраду његовог имања. Овај најпростији облик колективног рада у пољопривреди на сектору производње несумњиво he одиграти значајну улогу у даљем развитку нашег земљорадничког задругарства ка вишим облицима. Ово кратко излагање о организацији и садржини рада реорганизоване земљорадничке задруге показује да се ту ради, уствари, о новој земљорадничкој задрузи, како по организационој форми тако и по садржини рада. Развијањем земљорадничких задруга у овом смеру ми остварујемо Програмом наше Партије постављени задатак: ~Свестрано помагање и развијање земљорадничког задругарства од његових најнижих облика (набавно-продајне задруге) до највиших облика (радне задруге).“ При томе, такав развитак задруга у нашим условима потпуно је у

45