Arhiv UNS — Listovi stranaka

„Од самог почетка, народна власт морала је да води упорну борбу против капиталистичке шпекулације у трговини која је искоришћавала тешко привредно стање земље, која је покушавала да пљачка народне масе и да дезорганизује државне мере у погледу обезбеђења народних маса у онабдевању“ (Кардељ, Реферат на V конгресу КПЈ). Пут те борбе водио је од регулисавања и контроле цена, преко преузимања у државне руке целокупне спољне трговине и велетрговине и развијања мреже државне и задружне детаљистичке трговине до ликвидације приватне трговине. Према подацима које друг Кидрич наводи у свом реферату на V конгресу КПЈ, овај процес је текао овим темпом: године 1945 постоје 692 државне, 3.716 задружних и 36.216 приватних радњи, године 1946 постоји 2.391 државна, 10.734 задружне и 40.167 приватних радњи, 31 марта 1948 године било је 7.125 државних, 16.253 задружне и 16.560 приватних трговачких радњи. То значи да је од укупног броја трговачких радњи 1945 године било државних и задружних, заједно узетих, 3,74%, а приватних 96,26%; 1946 године државних и задружних 24,62%, а приватних 75,38%; 31 марта 1948 државних и задружних 54,45%, а приватних 45,55%. Међутим, проценат учешћа у робном промету много је већи у корист државног и задружног сектора. 45,55% приватних трговачких радњи учествовало је у промету робе само са 1,78%, док је 54,45% државних и задружних трговачких радња учествовало у промету са 98,22%. Уколико је више расла државна и задружна трговачка мрежа, утолико је више приватна трговина постајала искључиво нелегално-шпекулантском трговином. То се види из следећих података са територије Народне Републике Србије: 1946 године, од укупног броја трговачких продавница државне и задружне' су претстављале 28,88% приватне 71,12%. У исто време су у укупном робном промету прве учествовале са 65% а друге са 35%. 1947 године државне и задружне продавнице претстављале су 44,24% а приватне 55,76% од укупног броја продавница, а њихово учешће у огаптем промету робе износило је за државне и задружне 89%, а за приватне 11%. Међутим, и са тим малим учешћем у промету робе, приватно-шпекулантска трговина показала се као жилав и упоран непријатељ планске расподеле и контроле, као непријатељ културног снабдевања наших трудбеника, као непријатељ подизања материјалног животног нивоа широких народних маса. Приватна шпекулантска трговина показала се као фактор који диже цене производима далеко преко цена у државним и задружним радњама, Код неких артикала цене су дизане за 5 и више пута изнад државних јединствених цена. Захваљујући таквој делатности приватне трговине, живот једне радничке породице од 4 члана био је, зато што су неки артикли могли да буду набављени само преко приватне трговине, два пута скупљи него Што би био према прописаним ценама. Шпекулантски, управо црноберзијански карактер приватне трговине, и чињеница да је трговачка радња била само маска за шпекулацију и пљачку над произвођачима и потрошачима, избија свом оштрином пред очи када се посматра просечна сума промета, која је ■ — према подацима које су давали сами тхриватни трговци отпадала на једну приватну трговачку радњу. Према тим подацима (са

53