Arhiv UNS — Listovi stranaka

подручја Народне Републике Србије) 1946 године просечни месечни бруто промет једне приватне трговачке радње износио је 32.061. —■ динар, 1947 године та сума пада на само 18.166. — дин. Законом дозвољена маржа трговачке добити износила је 10%. То значи да је месечна бруто зарада 1946 могла износити просечно 3.206,10 дин., а 1947 године 1.816,60 дин. Више је него јасно да од ове легалне зараде приватна трговина није живела и да се иза легалне делатности скривала огромна пшекулантска делатност, која је приликом спровођења Закона о приватним трговачким радњама, приликом ревизије тих радњи, потпуно доказана. Ето због чега је морало доћи до одузимања дозвола за рад од већине приватних трговада. Данас је код нас скоро сва трговина и на велико и на мало, и крупна и ситна у рукама наше државне и задружне трговине. У вези са тим, њен задатак не само што није ни мањи ни лакши него што је био пре, него је, напротив, крупнији и одговорнији. Целокупно снабдевање нашег народа, како животним намирницама, тако још више —■ индустриским производима лежи сада на њој. Од сада највише од ње зависи да ли ће наши трудбеници ка време и у правилној сразмери бити снабдевени потребним добрима. Од ње зависи хоће ли наш економски живот и напредак земље добити новог замаха, хоће ли још више узаврети. Наша индустриска производња расте, наша пољопривредна производња расте, наши трудбеници имају пуно право да данас захтевају више него што се могло добити непосредно после рата и у годинама обнове земље. Да би се материјални животни ниво народа дизао на више, није довољно само да постоји пораст производње и пораст потреба. Може, например, постојати огромна количина произведених ципела и огромна тражња од стране људи за њима, али ако ови готови производи не буду долазили до потрошача, онда не само што народ од повећане производње не осећа никакве користи, него и сама производња мора застати. Зато друг Кардељ, у свом говору на заседању Народне скупштине ФНРЈ, 25 априла о. г., и каже: „...наша трговина у организационом и економском погледу опасно заостаје иза општег развитка наше производње и наше привреде. Њено заостајање непотребно отежава и компликује извесне привредне односе у земљи. Пред нас се поставља врло важан задатак а може се рећи, у овом моменту, и најважнији привредно-организациони задатак наиме, да организационо и економски псставимо на ноге нашу социјалистичку трговину, како би она била способна да се бори против остатака капиталистичке шпекулације у граду и на селу.“ Добро организована и широко развијена трговина, која ће читаву земљу прекрити мрежом трговачких база, продавница и дућана; која ће се бринути о томе да се потрошач што јевтиније, на време и правилно снабдева квалитетном робом; која ће нашу трговину приближити потрошачу на тај начин што ће отварати продавнице тамо где живе потрошачи; која ће осигурати брз промет робе између града и села, између појединих крајева наше земље, између појединих грана наше привреде; која ће, једном речју, обезбедити пуну евиденцију и контролу расподеле и непрекидно струјање производа од места про-