Arhiv UNS — Listovi stranaka

О ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОМ РАДУ

V конгрес КПЈ поставио је пред Партију у вези са идеолошким радом следећи задатак: „Појачати пропаганду марксизма-лењинизма у Партији и у радним масама и при томе посветити нарочиту пажњу изучавању марксистичко-лењинистичког учења о изградњи социјалистичког друштва." Дентрални комитет наше Партије прилазио је овом питању питању изучавања марксизма-лењинизма као једном од одлучујућих питања за учвршћење Партије, за успешно спровођење задатака. На партиским саветовањима и конференцијама пре рата друг Тито је ово питање увек истицао као једно од најважнијих питања за изградњу Партије, за успех наше борбе. И под најтежим илегалним условима пре рата постојале су партиске школе, марксистички кружоци итд. И не само то. Наша Партија је још пре рата преносила идеје марксизма-лењинизма у широке масе народа. Радећи илегално, чланови наше Партије кријући се од полиције ненародних режима онде одакле су израсли у народу, проносили су смело идеје за које се боре. И баш зато што су народне масе знале за какве се идеале боре њихови најбољи синови био је и могућ, и под условима најжешћих прогона, опстанак наше Партије. У току рата, под најтежим условима питање идеолошке изградње кадрова није било запостављено. Друг Тито је 1942 године у своме чланку ~Народноослободилачка борба и организационо питање наше Партије“ писао: ~Питање теоретског и политичког васпитања наших кадрова јесте једно од најважнијих питања које се у свој својој оштргши поставља пред нашу Партију овога часа. Без обзира на велике и тешке проблеме који морају у данашњој ситуацији, у ситуацији тешке и крваве народноослободилачке борбе, ријешавати наше партијске организације, потребно је одлучно пристуоити систематоком теоретском и политичком васпитању кадрова. То је задаћа партијских организација, како на ослобођеној тако и на неослобођеној територији.“ Хиљаде чланова Партије прошло је у току рата кроз партиске школе и курсеве. Под најтежим условима на окупираној територији штампана је Историја СКП(б). У многим војничким торбицама партизана, поред бомби и метака, лежала је Историја СКП(б) и друге књиге. Хиљаде оних који нису били чланови Партије, који су се борећи се тек описмењивали, читали су и после најжешћих окршаја.