Arhiv UNS — Listovi stranaka

динску литературу издавала су разпа предузећа ..Просзета", ~Ново покољење“ и нека друга којима то и није задатак; научно-популарну литературу такође издају многа предузећа, литературу посвећену питањима пољопривреде и задругарства исто тако. Искуетва из 1947 показују да ти издавачки планови нису довољно брижљиво и правилно регулисани. Чишеница да разна предузећа (~Просвета“, „Нопок“, Политичка библиотека Народног фронта Србије, Коларчез народни универзитет, Пољодривредно издавачко предузеће, предузећа неких министарстава, „Задружна књига“ и др.) издају литературу из истих области не сме да буде сметња прецизном и брижљивом стварању јединственог плана из одређене области ни правилном распореду материјала на поједина предузећа у интересу одабирања баш оних дела и брошура која је неопходно издати у тој и тој години. У 1947 години штампана су многа дела из домаће и стране кшижевности. Тако су штампапа поједина и више дела Толстоја, Балзака, Пушкина, Горког, Дикенса, Чехова, Чернишевског, Шолохова, Леонова, Фађејева, Макаренка, Пољевоја, Франса итд. Али се, према резултатима 1947 године, показује да нека предузећа, на пример „Просвета“, немају довољно система у томе, прилазе том питању на парче, да не рачунају на дужи период. Од домаћих писаца штампана су поједина дела Његоша, Боре Станковића, Сремца, С. Ранковића, Марка Миљанова, Глишића, Ј. Ст. Поповића, Бранислава Нушића, В, Новака, И. Ћипика, Левстика и др. И код штампања домаћих писаца очевидно је да се није довољно рачуна водило о издавању целокупних дела или одабраних збирки и критичких издања појединих писаца. Издавању драмских дела прилазило се исто тако на парче, руководећи се само тренутним, иако врло великим, потребама нашег све разџијенијег позоришног живота, уместо да се одмах предвиди издавање свега одабраног у нашој драмској

књижевности, баш у интересу неговања домаће драме у нашим позориштима. Ова издања, и страних и домаћих писаца, морају бити одабирана и предвиђена тако систематски да у одређеном периоду буду издата и целокупна дела појединих писаца. Совјетска литература, како белетристика, тако и многа публицистичка издања о изградњи социјализма у СССР-у, затим многобројне брошуре о спољно-политичким догађајима и проблемима од совјетских публициста, као и научно-популарне литературе, заузимају место у издавачкој делатности у 1947 години. Прошла издавачка година нарочито је сиромашна у издашима из националне и културне историје, јер сем јубиларних издања Вука Ст. Караџића (и издања поводом његове прославе) и Мемоара проте Матеје Ненадовића није издато више ниједно од значајнијих дела из ове области, чему се мора обратити далеко већа пажња но досад, уз јасан и одређен став према нашем културном наслеђу. И дечја и омладинска литература у 1947 години нису прошла много боље у нашим издавачким предузећима. То би био и један од најкрупнијих пропуста наше издавачке делатности, како у организационом погледу (немање јединственог плана), тако и у погледу одабирања литературе и техничке опреме. У одабирању књига за децу није било довољно система ни широког плана, није било довољно бриге да деца сваког узраста добију одговарајућу литературу. Законом о дечјој књижевности сузбијено је издавање штетне литературе, која је после рата била започела у облику малих књижица и стрип-свешчица са рђавим текстовима и накарадним илустрацијама. Али, систематског одабирања књига за децу, књига, којима ће према речима Горкога, „бити циљ да побуде код масе деце интересовање и вољу за знашем, да им олакшају разумевање школске наставе, да их упознају са ранијом стварношћу коју су срушили шихови оцеви и

79