Arhiv UNS — Listovi stranaka

да их упознају са новом стварношћу коју изграђују ти оцеви за њих децу“, таквог систематског одабирања књига за децу није било у 1947 години. И што је и највећи недостатак оригиналне дечје књиге, истините и живе, о нашој домовини, о животу и раду код нас, о нашој славној прошлости, о нашим херојима ослободилачког рата скоро није ни било. Овај недостатак савремене оригиналне домаће дечје литературе мора бити што скорије ликвидиран у нашој издавачкој делатности. И, напослетку, треба подвући чињеницу да је у 1947 години савремене литературе са савременом тематиком од домаћих аутора било уопште мало. Јасно је да се у тако кратком времену не може ни створити обилна оригинална савремена литература, —■ а исто тако је познато да је већ у овој години много више домаћих издања. Али се не може оправдати што је и публицистичких издања од домаћих аутора било тако мало, далеко мање него преведених, а научно-популарна литература углавном је преведена. Наша публицистика, као део издавачке делатности, врло је жива и разноврсна по питањима из спољне политике и углавном реагира и тумачи све крупније догађаје у свету. У 1947 години изишло је, нарочито у Политичкој библиотеци Народног фронта Србије, веома много најразноврснијих брошура којима су обухваћени најзначајнији догађаји у свету и обрађена борба народа против империјализма. Међутим, такво место нису заузеле теме са нашом унутрашњом проблематиком, актуелна питања изградње социјализма у нашој земљи, популаризација Петогодишњег плана била је недовољно разноврсна, литература о задругарству прилично једнострана. Богати материјал о раду и животу наших задруга, на пример, не обрађује се довољно конкретно. Ниједно издавачко предузеће није успело да организује широки круг домаћих публициста за обраду појединих акту-

елних унутрашњих проблема и догађаја. Сва ова искуства из 1947 године захтевају неодложну помоћ издавачким предузећима, како би она постала и фактор у потстицању наших писаца, публициста, научника за обраду најразноврснијих питања и догађаја, у интересу свестраног обавештавања и преваспитавања народних маса. Библиографија Србије 1947 пружа исцрпну слику о крупним резултатима и разноврсности наше издавачке делатности, као и могућности да се још боље сагледају и многе организационе и друге слабости у нашем издавачком раду. Тако она претставља велику добит и за нашу културну историју. У Библиографији су дати основни подаци о књигама и штампи, али међу тим подацима свакако недостаје и податак о предговору уз књиге које га имају. Велики недостатак овакве књиге је што нема регистра, без кога се њоме може веома тешко служити. Затим, несхватљиво је и недопустиво да у оваквом издању нема никаквог азбучног реда унутар група према којима је књига подељена. То скоро онемогућује служење овом књигом, а ствара и прави неред у њој. Књизи се може учинити и озбиљан приговор у погледу класификације, коју свакако треба ревидирати и пречистити извесна питања, као на пример: питање групе „публицистика", коју свакако треба поделити и на неке подгрупе; питање групе „наука“ коју такође треба поделити на подгрупе, а из ње одлучно издвојити научно-популарну литературу; пречистити питање групе „критике, есеји, биографије и слично", јер она омогућава прецизнију поделу; сузити групу „разно“ у коју су ушле и ствари које припадају другим групама; уџбенике класифицирати било по материји, било по врстама школа, а по азбучном реду обавезно итд. Свакако је и ова доста груба класификација проузроковала неке грубе грешке и у распоредЈ материјала по групама.

80