Arhiv UNS — Listovi stranaka

Пољопривредна производња у овој години

Пољоприпредна пролзВОДIМ је још у току и не постоје дефинитивме процепе и сређени статистички матершјали, на основу хојих би се могао дати њен приказ. Међутим, на основу стручних процена и претходшгх статистичких процена може се са извесном сигуриошћу дати општа и појединачна оцена овогодишње пољогпривредне производње. Укупан обнм пољоприпредн« проЈ-гзводње у овој годшш је као у просечно родној години. То говори да ће у цељини снабдевеност тржишта бити добра. Нашу пољопривредну про изводњу још увек у основи карактеришу житаршде, иако ц сточарство почиње да ззузима значајно место у њеној структури, што је позитивно за развој пољопривреде. Род пшенице се, и поред знатних губитака процењује на 2.700.000 тона, ПЈзема 2,800.000 тона у веома родној 1953 года-шн или 2,500.000 тсша у 1954. Кукуруз као најзначајнија хултура у пољопривреди родио је ове годаше боље него у 1953 годаши. Исто тако, индустриске културе, нарочито конопља, дуван и сунцокрет оу изнад просечаог рода. Поврће је т акође добро родило, али је парадајз страдао у току вегетације у неким реовм. Иасупрот томе, папријка, боранија >- друге

врсте поврћа су одлично родили. Род кромпира је изнад просечног. Игто _тако, род воћа и грожђа јеу овој годаши далеко изнад просека, Нарочито је обил-ан род .грежђа, јабука и шљива, тако да ће и производња алиохолних пића бити знатно већа него прошле године. Сточарска производња_ у овој години ће такође бити знатно већа. О томе говори повећање сточног фонда, на једној страни и довољна производша сточне хране. Квалитет сточне хране је знатно слабији. нарочито сена, али то неће битно утицати на укупан обим сточарске производње. Укупан обим пољопривредпе проЈ-гзводње 6јго би зпатно већи да нисмо има•ти изузетно влажну годину, што је довело до значајккх губитака, нарочито у белом житу и сену. Остгм . тога, знатне штете претрпљене еу у извесшш подручјима од града, бујица и поплава. Као што смо видели, овогодишња пољодривредна ГЈроизводња пружа могућности боље снабдевености прехранбешм производима, уколико ооганизацкја тржишта ползопривредних производа буде побољшана, да захвати ове производе и изнесе јгх на тржиште. Приноси пшенице могу се знатно повећати

На једаој страни, — као што се види из графичкот приказа имамо брз пораст становништва, а на друтрј извесно схпадање ггроизводгве (гговрппше под овом културом су нешто мање него пре рата, а и приноси у послератном периоду нпсу битно порасли). За подмп. рење потрсба ново-прираслог становништва на бази

наше просочне потрошње потребно је око 420-000 тона годишње. Али, потпунија слика о порасту потреба у шпеницг! добија се тек када се има у виду да се брзо хгења и структура становништва: постотак непољопривреднсхг становннштва повећао се од 1939 год. наовамо од 23,7 на

Д&к на Једној странк нмамо брз пораст броја стано=внз!ка» на другој странм пронзводња шпеннцс је би-ла у послератном периоду у етагнадиЈи. Број становлика се повећао на 17 и по милиона, док је просек производње пшенице у послератном периоду, од 1948 до 1954 бно нешто мањи него пре рата.

38,3 отсто, Усто, знатно се пов-ећало и унешће пшенице у исхрани-, становништва на рачун кукуруза. Последица свега тога је све већи увоз пшенице, за коју сврху морамо да одвајамо у родној години око 50 милиона долара, а у неродној 80—100 милнона.

С обзиром да се површине под пшеницом не могу повећати на рачун других култура, једини начин да се ослободимо увоза, подмиРУЈући потребе, јесте повећање приноса по једитшци површине и стална бор-

Црвеж приказује увоз ишенице у последње две године у пред&иђен« увоз и економсној 1953/1956 години. Из њега се ви ди да и у нормално родној годинн морамо да увозимо пшеннцу, Јер еу се пот.ребе нагло повећале. ба за измену структуре исхране, То се у првом реду може постићи обезбеђењем квалитетног семена, већом употребом вепггачких ђубрц.ва, У циљу унапређеша производње пшенице, ггроизвођачима ће се ооггурати довољне количине квалитетвог семена. Од 330.000 тона, колтжо се укупно сеје пшенице код нао, произвођачима ће, према плану Савезае пољопр-ивредне коморе, бт:ти обезбеђено у овој годш-ш 40.000 то-на а за 2—3 године 95.000 тона, што значи да ће ош: сваке четврте тодине моћи да измене пшенично семе (ранкјих годшта ггронзводили смо свега око 15,000 тона). На жигородда-ш подручјима још ове годЈше ће се изменити око 20 отсто семена. Усто, тгроизводњом селектора омогућиће се знатно више чишћење и запрашивање семена, што ће такође повољно утицати на ггрнвреду (фабрика „Змај” у Земуну израђиваће 500 до 1,000 селектоlра годи-

шње). Сматра се да се чишћењем семена прииос може повећати за око 10 отсто, што изкоси око 220.000 тона. Исто тако, произвођачима ће се омогућити већа употреба вештачког ђубрива, која је ове годаше дала одличне резултате (сваки килотрам правилне смеее ђубрива дао је повећање пргшоса од 1,3 до 1,5 килограма пшенице. Наша производша ђубрива је незнат на у односу на потребе, те су предузете мере за изградњу нових капацигета. Важан фактор за повећање прнноса, поред шгаа мера којо ће се предузети за заштиту бил>а од штеточина и бнљних болести, јесте и снабдевање пољопрнвредника пољопривредшш машинама.

’ Први клас показује производк>у шпенице са обичним семеном, други са квалитетним, трећи са квалитетним семеном које је запрашено, а чегврти са прмменом вештачког ђубрива м употребом квалитетног ссмена.

Пшеница је ипак добро

родила

Приноси су нешто мањи него у родној 1953

Још увек недостају службени подацн статистаке о коначној процени овогодихпње жетве пшенице и т>ажи. Ових дана је, међутим, од стргше неких републичких стручних органа вршена прва, груба и зато само оријентациона процена жетве поменутих хлебкпх жита. Ова процена је углавном базирана на постојећим статистичпим подацима о сетвеним површинама, на нешто ранијим проценама статистичхих органа о изгледи-ма за жетву и на егзвештајнма стручних комисија које су у неким репу-

бликама процењивале ште ту од елементарних непогода. Притом су узете у обзир и непосредне консултације неких среских одбора и добара о досадашњим резултатима вршидбе. На основу овакве, грубе процене, при чему се водило рачуна и о свим штетама, проузрокованим елементарним непогодама (губици од поплава, града, клијања зрна на пољу у крстинама и слично), жетва пшенице и ражи, у односу на родну 1953 годину, изгледала би овако;

Површине П-пропзводња Принос (у хиљ, ха) (у хнљ. тона) 1953 г. 1955 г. 1953 г. 1955 г. 1953 г. 1955 г. ФНРЈ 2.182 2.186 2.814 2.710 12,9 12,4

Као што се виДи, л поред повећања сетвепе површзше ових култура према 1953 години за око 4.000 хектара, шихова укупна производња У овој години про цењује се као нижа за око 100.000 тона, тј. на

2,710.000 тона. Приносц по републикама изгледају овако: Србија 13,3 метарске центе, Хрватска 13,2, Словенија 11,8, Восна и Хер-

цеговина 9, МакедожгЈа 8,3 и Црна Гора 7,5». • За Цриу Гору пр.оцеие ннсу иршнли републпчкн органн. Укратко може се рећи да је жетва пшенице и раж« у 1955 години, захваљујући изузетно повољним временским условима у доба сетве, клијања и бокорен>а, ипак у целини сасшдм задовољавајућа. Резултати дефинитивне процене производње гппенице и ражи вероватно ће ове цифре нешто изменити можда у позитивном смислу. :„? sра) Ј иве вовЈипнне под пшетшцом шросек), у цераоду од 1948 до 1934, у Ш9/1939) У Са (просек

Принос до 40 метричких центи

постигнут употребом сортног семена и вештачких ђубрива

Ових дана у Секцији за житарице Савеза пољопривредних комора ФНРЈ, пристижу извешта;'и са те рена о високим приносима белих житарица које су по љопривредни произвођачи ове године постигли употребом сортног семена и ве штачких ђубрива. Тако је пољопривредно добро „Рав нице" у Бајмоку, постигло просечни принос јечма од 40 мтц. по хектару а пољопривредно добро „Ђа-

ково” па површини од 1.200 ха просечан принос од преко 30 мтц пшенице па ха, док су поједине Управе поститле просеке од 37 мтц. Напредни пољопрг-шреднгпс Мишко Пап из Мотслу шевада постигао је принос пшенцце од 39 мтц по ха. Сви ови приноси поститну™ С У добром обрадом земљишта, употребом квалитетног семена и довољних количина вештачких ђубрива. 6 СТРАНА

„НАША ЗАЈЕДНИЦА". Иедеља 25 септембар 1955 године