Arhiv UNS — Listovi stranaka

„Stavljamo akcent na razvijanje privredno-organizatorske i kulturno-vaspitne funkcije socijalističke države i preduzimamo niz mera za povećavanje učešća trudbenika u odlučivanju o svim pitanjima privrednog i javnog života.“ Prvi deo akcenta koji se odnosi na funkcije države razrađen je više nego temeljito, za svaku privrednu granu, čak unutar pojedinih privrednih grana za privredne organizacije. „Izgrađeni socijalizam" izmeren je privrednim pokazateljima - od teške industrije i koksa do živine, mleka i jaja. Drugi deo akcenta „učešče trudbenika u upravljanju" fiksiran je kao obaveza privrednih sektora i narodnih odbora ~da sve važne mere budu razmotrene s trudbenicima i da se saslušaju njihove primedbe“; sindikatima je postavljen zadatak da „prodube sistem proizvodnih savetovanja i da dalje razviju socijalističko takmičenje i obezbede direktan uticaj na odlučivanje o socijalnom obe • zbeđenju trudbenika". KPČ je i posle Kongresa uložila mnogo napora u razvijanju teze da bi radničko samoupravljanje u fabrikama bilo nepovoljno i štetno za same radnike i da je za njih bolje da to rade ministarstva, pri čemu su obilno korišćeni neistinito prikazani problemi radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji. Ostavljajući po strani pitanje koliko ovakvo objašnjenje zadovoIjava radnike u ĆSR, nesumnjivo stoji zaključak da se učešće trudbenika u upravljanju svodi isključivo na savetodavna prava radnika koja treba da doprinesu povečanju proizvodnje. Potpuno otsustvo diskusije o najvažnijim pitanjima savremenog društva, pored ostalog, pokazuje konoepciju rukovodstva KPC 0 razvitku socijalizma u svetu i koncepciju o mestu KPC u socijalističkom taboru. Rukovodioci KPC su, izgleda, zadovoljni položajem svoje zemlje kao glavne radionice tabora i nastoje, propagandnim i praktičnim merama, da vaspitaju radne Ijude CSR u tome duhu. Shvatajući tako svoje mesto oni samo ponavljaju i popularišu stavove šireg značaja, prethodno utvrđene u centru. Zato u delovima Rezolucije o međunarodnim problemima nailazimo samo na fraze o: ispravnosti generalne linije, vernosti učenju marksizma-lenjinizma, pripadnosti moćnom socijalističkom taboru. aktivnom podupiranju miroljubive politike SSSR i svih njegovih predloga, podršci sve većem jedinstvu izraženom u Deklaraciji 12 komunističkih i radničkih partija koja pretstavlja „razvijanje marksizma-lenjinizma u novoj etapi borbe za socijalizam“, nužnosti produbljivanja odnosa s KP SS koja je osvedočeni centar međunarodnog revolucionarnog pokreta, itd. Iz iste ideološko-političke osnove proizlazi stav da se SKJ odvojio od ostalih komunističkih 1 radničkih partija time što je doneo svoj sopstveni Program. XI Kongres KPC posvetio je dosta vremena kritici SKJ. SKJ su „kritikovale" najodgovornije ličnosti KPC: Novotni, Siroki, Hendrihj kao i pretstavnici većine stranih delegacija (od 54 po-

100

SOCIJALIZAM