Arhiv UNS — Listovi stranaka

partija da se održi visoka temperatura ~kritike“ SKJ i Programa SKJ. U većini, govori ovih pretstavnika nisu unosili nove momente. Istaknuto mesto u napadima na Jugcslaviju pripalo je i na Kongresu u Berlinu prvom sekretaru KP SS Hruščovu. I ovde je on slično Kongresu u Sofiji podelio bratske pozdrave i kurtoazna priznanja domaćinima, a zatim ih zaboravio i govorio o trećoj zemlji —■ o Jugoslaviji. Kada se ostave po strani teoretski stavovi Hruščova, koji su interesantni samo kao svedočanstvo jednog načina mišljenja i čije komentarisanje izlazi izvan okvira ovog napisa (naprimer: dokazivanje uzajamne veze između unapređivanja marksizma i unapređivanja pojedinih privrednih grana, teorija o napretku proizvodnje kao odlučujućem kriterijumu ideološke ispravnosti, teorija o „izgrađenom socijalizmu,"). akcent oba govora bio je usmeren na pokušaje diskreditovanja spoljne i unutrašnje politike Jugoslavije. Po tonu i mestu na kome su izgovoreni istupi Hruščova tačno obeležavaju određeno shvatanje o odnosima među socijalističkim zemljama. Od ostalih pretstavnika zaslužuje da bude posebno pomenut K. Bagdahe (sekretar KP Sirije) kome su stratezi kampanje poverili zadatak da diskredituje ugled Jugoslavije među arapskim zemljama. Uime „viših interesa" on je dozvolio sebi da govori o „destruktivnim nastojanjima revizionističkih renegata Jugoslaviie u arapskim zemljama da se zadrži točak istorije na arapskom istoku u pravcu nezavisnosti, demokratije i socijalizma". Vredi zabeležiti da je ovo izgovoreno na Kongresu Partije čiji se prvi sekretar u referatu opširno bavio problemima socijalističkog morala!

Kongresi komunističkih partija Kine, Bugarske, Cehoslovačke i Jedinstvene socijalističke partije Nemačke održani su u vreme sve bržeg porasta snaga socijalizma u svetu, u uslovima složenih međunarodnih odnosa koji niču iz procesa neumitnog umiranja kapitalizma i neodoljivog kretanja savremenog društva ka socijalizmu. To kretanje je uskovitlalo masu novih problema, izbacilo na površinu nove pojave, koje traže svoje marksističko osvetljavanje i objašnjenje. Pred svim socijalističkim snagama u svetu, a posebno pred socijalističkim zemljama, stoji, dakle, zadatak čije rešenje nijs pitanje nekog apstraktnog teoretisanja, već najneposredniji preduslov bržeg i efikasnog praktičnog usavršavanja i produbljivanja socijalističkih društvenih odnosa. Kongresi komunističkih i radničkih partija dmaju, u tom svetlu, uvek određeni značaj koji se meri, pre svega, po tome koliko je i da li je ova ili ona partija doprinela objašnjavanju novih po-

104

SOCIJAiiIZAM