Arhiv UNS — Listovi stranaka

takvog ona ne može a da ne bude u krajnjoj liniji zaštitnik interesa ekonomski vladajuće klase ■ — jer su interesi ekonomski vladajuće klase u datoj istoriskoj situaciji i interesi društva. Vladajuća klasa, njeni neposredni organi nisu u stanju da branb* i odbrane ovaj klasni interes. Zato je potrebna jedna druga sila, koja nije identična s društvom ni s vladajućom klasom, ali koja nastupa uime celog društva samo takva sila sposobna je da odbrani vladajuće klasne interese. Država je, prema tome, protivrečna pojava, dijalektičko jedinstvo protivrečnosti između opšteg pretstavnika društva i interesa vladajuće klase. I ona je to uvek i istovremeno. Ona je po svojoj prirodi protivrečna na isti način i u istoj meri u kojoj је celo klasno društvo ustvari protivrečnost između društva kao celine i borbe klasa na koje se društvo pocepalo. Država je sa svojom protivrečnom prirodom ustvari odraz ove protivrečne prirode klasnog društva. Zbog toga država, njeni organi uopšte, nije i ne može biti idendćna s drustvom, sa „samoorganizacijom naroda“. Isto tako ona nije i ne može biti identična ni sa klasom, sa neposrednim organima klase. I kada neophodnost klasa i klasnog društva nestaje, nestaje i potreba za ovom „javnom vlašću koja se više ne podudara sa stanovništvom". A to znači da će društvo u toj novoj epohi morati stvarati organe koji se „podudaraju sa stanovništvom“. A u procesu stvaranja takvog društva, od klasnog ka besklasnom društvu, mora postojati takva organizacija društva i društvenih odnosa u kojima će ova „javna vlast“ postepeno odumirati, a razvijati se i rađati sve više direktni, neposredm organi društva, naroda. U prvom periodu, razume se, ovi neposredni organi moraju biti organi „ekonomski vladajuće klase“. A to znači neposredni organi radničke klase i radnih Ijudi, to jest takvi organi koji direktno, neposredno izražavaju društvenoekonomske interese i prava radničke klase i radnih Ijudi. Najveći deo grešaka, koje su marksisti i drugi činili u pogledu drzave jeste što nisu uvek bili dosledni u razumevanju ove dvostruke i protivrečne prirode države i što su zanemarili bilo jednu bilo dru-gu stranu države. A klasici marksizma nisu dah samo kntiku buržoaskih teorija o vanklasnom karakteru drža'/e, već su dali i kritiku ovih grešaka.

POVODOM PROGRAMA SKJ

15