Arhiv UNS — Listovi stranaka

postavljenima. Škola se kod nas sve više razvija u samostalnu društvenu instituciju, čime njen položaj i ugled u društvu permanentno jača. Jedna škola se sada može zatvoriti samo odlukom republičkog izvršnog veća. Ali treba težiti ka još većoj samostalnosti škola kao ustanova time što će se obezbediti i njihovo sigumije i automatskije finansiranje nego dosada. Reforma škole se ne može ni zamisliti bez odgovarajućih materijalnih ulaganja u izgradnji i opremi škola. Nagli porast broja učenika u novoj Jugoslaviji doveo je do zaoštravanja krize pre svega u pogledu školskog prostora. Zatim reforma traži uvođenje savremenih nastavnih sredstva (fiima, dijafilma, radija, televizije, radionica i raznih učila), što je povezano sa znatnim materijalnim izdacima. Treba pre svega obezbediti realizaciju onih 90 milijardi dinara predviđenih u Perspektivnom planu razvitka FNRJ. Do 1952 sistematski su se povećavala davanja za škole. Onda ]e nastao period zastoja. Pred zajednicom su se postavili zadaci u drugim oblastima društvenog života i ona je morala da ih rešava. Za razvitkom kapitalne izgradnje počeo je daleko jače da postaje akutan problem stručnih kadrova. Otuda se u zaoštrenom vidu pojavijuje ne samo potreba za reformom nastave več i za većim uiaganjima u oblasti školstva kako u širenju mreže škola tako i u njihovoj opremi. Rad na suštinskoj reformi škole koja je postavljena kao određeni zadatak usklađivanja organizacije i unutrašnjeg života te nastavnih i vaspitnih metoda škole sa zahtevima društva je zapravo počeo zakonom o školstvu. Nova fizionomija škole se može sagledati, ali ona samim Zakonom nije stvorena. Pretstoje obimni zadaci pred organima prosvete od Saveza i republika do opština i još više pred pedagoškim radnicima, nastavničkim kolektivima i udruženjima prosvetnih radnika. Zavodi za školstvo moraće da reše značajne probleme izrade nastavnih planova i programa. U oblasti stručnog školstva nalazimo se na samom početku. Treba pripremiti savezni zakon o stručnom školstvu i pristupiti izradi nastavnih planova i programa za sve vrste i otseke stručnih škola. U republikama u pretstojećoj godini treba doneti zakone o gimnazijama, zakone o osnovnoj školi, zakone o specijalnim školama i zakone o

DRUŠTVENE OSNOVE REFORME SKOLE