Arhiv UNS — Listovi stranaka

KARDELJEVE PODVALE RADNICIMA Piše: Nikola J, Marinović

Šta svedoče još skrivena dokumenta o radu Edvarda Kardelja u vezi sa „pitanjima radničke klase”? (1) Ceo niz izvornih dokumenata iz arhiva Politbiroa KPJ/SKJ, ili iz ostalih, takođe tajnih, izvora svedoči da je najbliži Srozovsaradnik (Edvard Kardelj) bio ideolog antiradničke teorije, a ne, kao što je opšte mišljenje i, na žalost, još priznat zvanični stav, borac za radnička prava i tvorac „radničkog Ustava”, to jest Zakona o udruženom radu. Da bi, naime, stvar bila jasnija, Kardelj jeste tvorac ZUR-a, ali ne i teoretičar koji je društveni sistem, čak ni samoupravni, zaista stavio u istorijsku službu jugoslovenske radničke klase. Naprotivl... Edvard Kardelj je uvek (o)s-tavljao ideološko nad-klasnim. Od Jugoslavije je napravio, kako je rekao Avdo Humo, na strogo skrivanom sastanku u Bačkoj Palanci 1971. godine. „jednu subjektivističku državu”, dodajući „da u našoj zemlji imamo - slobodu za mrave: možeš ić’ slobodno, ali te, kao radnika, proizvođača, niko ništa ne pita. Kad „pita”, predmetom si manipulacije, najčešće”... Građa koju smo istražili, do sada, uglavnom, nigde ne objavIjena, a neki podaci su pod embargom još 10 ili 20 godina, pokazuje da Kardelj ništa, kao teoretičar, nije - dokazivao. On je puteve iz društvene krize, odgovore na pitanja razvoja, iii zaostajanja, davao kroz predpostavke, slutnje, očekivanja... Kroz rezolucije, smernice, deklaracije... Otuda, Edvardu Kardelju ide na dušu ustavni haos i privredni kolaps - u meri u kojojjebiotvorac koncepata i formula društvenog „razvoja”. Рге svega - Partijal Edvard Kardelj je razgovarao sa predstavnicima RTV Beograd, početkom decembra 1966. godine. Dakle, posle „Brionskog plenuma” i sloma Rankovića. I, što je

važnije, u vreme početka - privredne reforme. Do koje je došlo, da podsetimo, zbog propasti privrede u Jugoslaviji - u deceniji pre uvođenja refonme. Umesto da govori o suštinskim razlozima kolapsa preduzeća od кгаја pedesetih do poznih šezdesetih godina i, još više, da ukaže na pravce izlaska iz krize i označi rešenja reforme, Kardelj je govorio o „grupi Ranković-Stefanović”, predstojećim izborima, „čačkanju 'po prošlosti”... A kad već nije mogao da izbegne pitanje o reformi, radničkoj klasi i ekonomskoj situaciji Kardelj je istakao: „Treba uticati na svest Ijudi da samo jedan solidan rad, na bazi stručnih analiza i naučnih dostignuća, može stvari da pokreće dalje”. Dakle ništa konkretno, jedna deklarativna reč, koja se uostalom mogla čuti i od svakog portira u preduzeću, zar ne? Idemo dalje... Umesto da radničkoj klasi kaže kako iz duboke privredne krize i besparice, Kardelj će reći da je bitno siedeće: „Jedan, svakako, težak zadatak je da Savez komunista osposobimo za akciju... Veoma će biti teško izmeniti odnose u osnovnim i opštinskim organizacijama, u sadašnjim uslovima. Jer, situacija je takva da je radnička klasa organizovana na proizvodnom principu. I da je partijska organizacija izolirana na - preduzeće. 1, onda, uticaj je u - preduzeću. Dakle, tu se prema opštinskoj organizaciji - gubi uticaj!” Potom će Kardelj: „Biće potrebno da ostvarimo integraciju partijskih organizacija na nivou opština. Da jedinstvena partijska organizacija ima svoje sekcije u Opštini, koje će biti otvorene svim članovima Partije i sekcijama u preduzećima. Težište treba da bude ujedinjavanje komunista na jednom području, s tim da sekcije po preduzećima treba da imaju (sadašnju) ulogu”... Ma koliko, dakle, daje Kardelj hteo da „uvuče” uticaj radnika u opštinske komitete Partije, ipakje ostala koncepcija atomiziranja radničkog uticaja, preko političkog faktora kao što je SK, na nivou - komune. On, očigledno, nije davao praktična privredna rešenja, nego utopistička, subjektivnoideološka, sistemom sekcijskog delovanja. Što se, u konačnom, svodilo na odvlačenje radnika od mogućnosti da odlučuju o uslovima sticanja i raspoređivanja dohotka koji stvaraju i automatski je klasu isključivalo iz pozicije „odlučujućeg uticaja" na celinu društvene reprodukcije, što je bila omiIjena teza, i fraza, Edvarda KardeIja. Dve godine kasnije Edvard Kardelj je 22. aprila 1968. godine, povodom pitanja o „toku privredne reforme”, u svom kabinetu u zgradi SIV-а, uz ostalo još гекао i ovo: - Ne idealiziram, ali je činjenica da nastaju novi oblici, a neki stari oblici dobijaju nove sadržine. Otpočeli su brži i sada komunisti, i sve stvaralačke snage, treba da pomognu te procese, da ih podstiču... _ Šta je očigledno? Iz Kardeljevih reči, više nego očigledno, je sledeće: partijska država nad zakonima ekonomske iogike, komunisti kao motor privrednih, reformskih, procesa. A radnika - nigde. Istina, neko će reći: zar među komunistima nema i - radnika? ima, razume se. Ali, Kardelj se zalaže za SK kao politički faktor, a ne za radnika kao klasnu organizaciju. A reč je, rekosmo, o - privrednoj reformi, te 1968. godine. Smernice u ćorsokak Desetog juna, odmah posle velikih studentskih demonstracija u Beogradu, najvećih posle rata uopšte, na zajedničkoj sednici Predsedništva ŠKJ i Izvršnog komiteta CKSKJ, usvojenesu „Smernice za idejno-političku akciju u borbi za reformu i razvoj društvenog i političkog sistema”. Odmah valja zapaziti da je „Smernice" donelo najviše partijsko rukovodstvo, a ne, eventuaIno, državno - bez obzira što se radiio o „borbi za reformu”. Drugim rečima, donete su mere političke, a ne ekonomsko-pravne države. Naravno, uloga Edvarda Kardelja u stvaranju, utvrđivanju i donošenju „Smernica" bilaje - odlučujuća. Ovaj kreator našeg razvitkaje, nemožebitisumnje, nabrzinu, uzrokovano je bilo students-

kim buntom u glavnom gradu, doneo dokument koji je postao, na žalost, barte, 1968, i dve naredne godine, „biblija” za navodno zarešavanje jugoslovenskih teškoća. Najgore u svemu je što su „Smernice” praktično suspendovale reformu, a ne je podstakle. Bitnije od podsećanja na sadržaj „Smernica" mogu da se iznesu reči Stevana Doronjskog o njima, posle razmatranja na sednici Izvršnog biroa CK SKJ; - „Smernice” su, doista, dale jednu odličnu osnovu za dejstvo, efikasno dejstvo, ukupne političke i društvene - strukture”. Jeste li negde, poštovani čitaoci, primetili da je, makar unet ovlaš, termin „radnička klasa”? Ne, naravno. Sve je podređeno siii vlasti i jednoumlju Partije. Edvard Kardelj se, tada, u najvrelijem posleratnom letu Jugoslavije, usprotivio „pravljenju analiza radi uzroka”. To je iznenađenje samo za neuke. Jer, da su napravljena „otkrića" uzroka studentskog krvavog protesta izjuna 1968. godine, uz sve drugo, otkrilo bi se i njegovo lično neuspešno kreiranje unutrašnje poiitike u Jugoslaviji. Neka nam, zbog svega, bude dozvoljeno da citiramo mišljenje Mirka Canadanovića, u to vreme najmlađeg člana najužeg političkog rukovodstva Jugoslavije, o Kardeljevim „Smemicama”: „(Ј pristupu „Smernicama” ne možemo da izbegnemo, niti bi to ikako smeli da učinimo, koliko i koji deo odgovomosti snose - pojedini organi. I - pojedinci: za sporost, greške. I da tu ne vidimo i deo odgovornosti samog našeg CK-a, pojedinih organa - kao što su, recimo, Predsedništvo i Izvršni komitet.” (U sledećem broju; Kardelj i velike afere)

Piše: Nikola J, Marinović

STELEPRINTERJA

2. stran ★ DELO

Prve registracije po zakonu o združevanju občanov BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) - Zvezni s'ekretarza pravosodje in upravo dr. Vlado Kambovski je danes podpisal odločbo o registraciji Delavske partije Jugoslavije kot politične in ZZB NOV JugoslaVije'Tćbt“Jružbene organizaaje, "Dbslej so zveznemu sekretariatu za pravosodje in upravo v skladu z zakonom o združevanju občanov na ozemlju SFRJ poslali 15 prijav, od teh pa jih je devet političnih. Zvezni sekretariat za pravosodje in upravo bo v zakonskem roku vpisal v register tudi preostale prijavljene organizacije, ki izpolnjujejo vse z zakonom predvidene pogoje. у l4 '' dejavnost

?IШж