Arhiv UNS — Selo

Све што се у друштву збива, догађа, зависно js, у задњем реду од друштва. Друштво даје не само оквир већ и садржну акцијама. И у привреди друштво се намеће као главни чинилац. И у ствари се нишга некажњено не може учинити противу њега, Али ни само друштво није ништа вечито, стално непромењиво, И оно се у току историског живота мења. И основни моменат који утиче на те промене, чак их изазива јесте економски, привредни моменат. Свака промена у привреди повлачи за собом промену у друштву. У колико су веће промене у привреди, утолико веће промене наступају у самом друштву. Основне промене у привреди су у техници производње. Начин, техника производње условљава дакле не само целокупну организацију при-

вреде већ и целокупну организацију друштва. Кроз развитак технике производње мењало се и друштво и пролазећи кроз разне ступњеве, све сложеније и савршеније, данас се друштво налази у капиталисгичком поретку и привреда која данас господари у производњи друштва, назива се капиталистичка друштвена привреда. Ми ћемо у даљим разлагањима посматрати ову капиталистичку привреду. Показаћемо оне снаге које су довеле до њеног и развитка, кризе Али пре тога, да би олакшали разумевање тога излагања, ми ћемо најпре изложити основне појмове друштвене економије, факторе који њу сачињавају. Нови пријатељи села

Са свих страна навалили су на село „пријатељи“. Сви му се нуде и уверавају га у своју љубав, чак готовост и на жртве за њега. Они који су га, колико јуче сматрали као стоку, без права на слободу, без способности да чак и мисли, и сву бригу о сељаку поверовали жандармском кундаку и порезничком добошу, сада као невина јагњад, која нису никад никоме зла учинили умиљавају се сељаку. У „Отаџбини" органу фашистичке организације хоће се чак „да реч „сељак“ постане почасним називом“. Илија Михајловић главни поверилац Јасеничких сељака, сада у спрези са Војом Лазићем, Војом Ђорђевићем хоће да раздужује село. Хођера опет један од главних помагача шестој а нуарског режима, са својкм борбашима буса се у груди доказујући, да је он од увек мислио на сељака и село. И тако видимо да се онк исти људи који су за широке слојеве народаимали самоједан презир и одвратност, који за цело то време нису ни један тренутак мислили на сељака, сада му трче ласкајући му и улагујући му се. И тога се сећају онда, када постаје до очигледности јасно, да се ни један режим заснован против воље народа неможе одржати. Скада после одлучног иступа народних маса у Енглеској и Француској против фашизма, оцртава се све очигледније да ће убрзо и у другим земљама фашизам доживети исту судбину, Наши фашисти, и они из „Збора“ и они из „Борбе“ и они из Јевтићевог штаба мисле да ће моћи одоздо, обманом маса наметнути један режим насиља и реакције! Ма колико они покушавали да сакрију своје реакционарно лице, ма колико они слатким речима да теже да са-

крију своје протународне, за власт и насиље похлепне циљеве, неће у томе успети. Масе са села су свесне, да фашизам и у Немачкој и Италији није донео друго до беду, беспослицу и рат, масе су осетиле на својој кожи, своме тешком стању благодети фашизма и код нас, да би могле да буду обмануте и заведене слатким речима. Курјак и у овчијој кожи остаје курјак!

Пољски сељаци о своме животу

Мислимо да неће бити без интереса, за наше читаоце, ако, на овом месту, донесамо један кратак приказ о анкети коју је у нољској вршио Институт за социјалву економију 1933 год. И ако је одтога доба прошло три године, што за социјално-економски развој, у ово време, значи много, ипак мислимо да, у основним линијама, ствари се нису промениле много, и да према томе ова анкета има још увек своју актуелност. Пољска је уосталом као и друге капиталистичке земље уешко погођева кризом. Број незапослених је растао из дана у дан, а криза је све теже и теже погађала сеоско ствновништво. Анкета, објављена у листовима блиским селу, и потпомогнута од многих сеоских организација, требала је да да живот малог пољопривредног произвођача у тој кризи. Од 498 одговора, објављено их је 51 у једној свесии под насловом Pamietniki Chlopow (Сељачке успомене). У својим одговорима, сељаци су искрено, без улепшавања говорили о своме животу, о тешкоћама на које нанлазе, о беди у којој живе. И ако су њихова глишљења често опрезна, и ако долазе са најразноврснијих крајева Пољске ипак су у једној сагласна ; да је живот сечгака у Пољској врло тежак. Зашто тежак ? И на то су покушали да одговоре. По њиховом мишљењу постоје многи чиниоци'. Сви они заједно чине живот тешким, готово неподношљивим. Ми ћемв овде навести само најглавније, Све већи терет дугова . Пољски сељак је, за време послератног економског напретка, задужио се да

Бр. 1 „ЖИВОТ СЕЛА“