Arhiv UNS — Selo

Нека крв говори

У миру град је активнији у политици од села. Они чувени окретни људи, са везама, телефонима и дубоким џеповима, што живе у граду и брзо се сналазе у свима ситуацијама, брзо се снађу и у политици. Камелеонски се они пресвлаче и учествују у свима партијама и покретима, од ватрено-патриотских до неуравнотежено - анархистичних. Имали смо ми, сем добро познатих присталица свију режима и свију система, богате трговцеизвознике, који су са неколико несвесних, купљених душа оснивали задруге свих могућих облика, у којима су они и чланством и капиталом били све и свја. Имамо и безброј акционарских друштава, у којима је опет и капиталом и чланством све и свја само један човек. Капитал зна и уме вешто и сигурно да искористи све повластичарске ■игпт»ттг ГЈггп? , «!-тl , иг, 'oipoфит врховни закон. Све то не би било тако тешко и опасно када би имаоцн капитала гледали само свој посао и водили политику само са својом дружином, остављајући све друге, ван овбга круга, да сами одлуче о својој судбини. Али капитал (а он је углавнбм у граду) зна и уме да искористи и несавршеност човека, који подлеже пропаганди, па за мале и јевтине паре купује и искоришћава огромну политичку снагу баш оних маса, на чијем се исисавању храии и одржава. Један део града (такозвани домаћи капихал, домаћа индустрнја) обично под маском хиперпатриотизма штампа читаза брда књига, брошура и летака, да би ојачао своје позиције и завладао и тамо где још не влада. Други део града (онај с међународним капиталом) избацује паролу заштите социјално слабих и користи све манифестације и слабости људског духа, да би такође заштитио своје привредномшлитичке позиције и освојио :ше, које још нису пале. И једни и други највећи део своје духовне робе избацују на највеће тржнцЈте, на сељачко тржиште. И једни и други траже да сељак подметне своја широка плећа за туђи рачун. Село је немо, у време мира. Капитал, онај рентабилни кагмтал, побегао је са села. У селу нема пара, нема кагштала, који би штампао и умножавао схватање села о држави. Село треба и го да купује. Да купује туђу мпсао, туђу робу, за своје паре, за крвави зној свој. Да туђу главу стави на своје тело („Тешко ногама под лудом главом!“). Да туђом главом, а својом снагом, војује за другог и против себе. Село и данас, као и кроз

векове, треба да * плати данак граду. Село, које има своје специјалне потребе и своје специјалне циљеве и свој сопствени поглед на државу и свет. Село, које има обиље својих нештампаних духовних производа. Село које је пропиштало под владом једнога дела града, а није пропевало под владом другога дела града. „Земљорадник“ се појављује кад у свету понрво урлају топови и праште бомбе. Појављује се кад све државе морају да се обрате сељаштву, тоад непресушном, огроадном извору хране и војника. Прошли светски рат натерао је многе државе и државнике да се позабаве селом и пољопривредом. После рата готово у свима земљама, а нарочито у аграрним, родило се аграрно пнтање и створили су се моћни политичко-привредни покрети, који избацили у први ред државних проблема, проблем сељачког друштвеног редф који се у рату усталасао и почео организовати. „Земљорадник“ прима на себе најчаснију дужност да данас, кад се сељаштво поново прнбкра, Јасио подвуче и издвоји из ратног хаоса идеја, политичке к привредне циљеве сељаштва. „Земљорадник“ ће несумњиво уложити сав младалачки занос и елан да ‘ у овом мутном времену јасно истакне и специфичност сељачке борбе за правду и нужност њсног успеха за добро државе, чији су најмоћнији сгубови у сељаштву. Али, као и сви други на почетку посла, ви се бавите мишљу како ће вас примити они којима је стало до поштене борбе за напредак земље кроз оздрављење и препород села. Стрепите сигурно и због тога, што не располажете ни материјалним сретствима, ни штампаријом, ни радио-стаиицом, чиме су наоружани они из-града. Треба да знате да нема ни једног срца које није ганула сељачка беда. Нема човека који са мало наиора разума није дошао до закључка да у ово земљи све мора почети, равнати се и свршити према највећем и најважнијем интересу, према сељачком интересу. То ће вам олакшати посао. Праведност и нужност наше борбе биће вам мост ка успеху и сељачкој зори. А, ви, што се глибите по непроходним селима и живите животом далеких предака, кад први пут угледате овај _.омладински орган, огледало ваше душе и било вашега срца, разумећете његову мисао и реч, јер то је ваша мисао и ваша реч. Ви, што живите и умирете као скотови, без основних услова хигијене,

ПРОБЛЕМИ НАШЕ ЗЕМЉЕ

Преоријентација у пољопривреди

У нашој дневној штампи, у пољопривредним часописима и у пригодној стручнрј литератури често се пише, а поред тога на конгресима, скупштинама и састанцима привредника разних група много се говори о потретреби преоријентација у нашој пољопривреди. И кад се пише и кад се говори редовно се помињу ријечи: машинизација пољопривреде, стандардизовање пољопривредних производа, диригована, задружна а у последње време и обавезна пољопривредна производња. Сваки од ових поменутих термина има своје широко значење за нашу пољопривреду, а има и своје за и против. Читава наша данашња пољопривреда почива на емпирији тј. на искуству које су у току мноrиХ сsол> Crfcf ■ аИР* наш *; 'lТбљопривредници. Стечена искуства преносе се с кољена на кољено. Од тих искустава одступа се исто тако тешко као што се до њих тешко и споро долазило. Пољопривреда која је развијена на искуству тијесно је везана са свим вањским факторима, нарочито за климом, земљиштем, са културним и привредним развојем пољопривредника и са њиховим социјалним односима. Најбитнија одлика емпиријске пољопривреде је да она више пажње поклања сигурности производње земље него њезином рен-

без правде, са мало права и много терета, будите спремни да кажете последњу, одлучну реч. Време је ваше и на вас је дошао ред. Ви, омладинци, синови и сведоци сељачког страдања, крећете напред за црепород друштва и васкрс села. Ви сте предзнак новога доба, новога века, века сељачке правде, који се рађа. Ви покрећете лист и пуштате још један вапај у ову атмосферу, пуну модернијих и моћнијих сретстава од вашега листа, у атмосферу пуну радио-таласа, бомби и екразита. Из вас и кроз ваш орган говори крв, крв милиона сељачких мученика, мртвих и живих, крв ваша, чиста и света омладинска крв. Говори крв, узбуркана бедом сеоских маса. Нека се чује и одјекне далеко, где год има сељака, њиховог страдања и њихове борбе за бољи живот.

Милаи Пурић

табилитету. Стога разлога тешко се придобива практични пољопривредник за промјене у свом раду: у начину обраде земље, у примјени нових метода гајења усјева и стоке, у избору нових гајења биљака и т. д. Другим ријечима, он се тешко одлучује на преоријентацију сво га рада и у оним случајевима гдје би те преоријентације биле на мјесту и гдје не би биле несигурне. Свакако да сама пољопривредна производња носи у себи клицу велике опрезности и досљедности у раду практичних земљорадника. Ако због незгодних огледа са неком новом raje ном биљком изостане или подбаци приход на имању практичног земљорадника, онда је њему веома тешко поправити тај губивезана на годишње доба и на тра јање повољиог времена за развој усјева. Пољопривредни стручњаци чије познавање појединих грана пољопривреде не почива само на искуству, него и на научним истинама /желе и код нас разне преоријентације у пољопривреди али их не могу и неће да изводе на рачун појединих практичних земљорадника' него само на општи рачун тј. у државним или самоуправним установама које су одређене за испитивање и истраживање. Тек када се на тим установама утврди да је гајење неке биљке могуће у одређеном рејону могу и смију они ту биљку препоручити и нрактичним пољопривредницима односно могу је увести у њихову пољопривредну производњу. По истим принципима поступа се и у другим питањима пољопривредне нроизводње. Ни овим путем не долази се брзо до резултата. Потребна је најмање једна деценија а каткада и дуже времена да би се са неким огледом дошло до сигурних резултата. У практичном животу постоји тежња а каткад и потреба да се дође брзо до успјеха. Таквих тежњи има и у пољопривр*ди. Носиоци тога брзог успјеха у пољопривреди често су изван саме пољопривреде. Они и не носе на својим леђима терете пољопривредне производње, али су научени да из те производње добијају велику корист. Ти привредници форсирају разне преоријентације у нашој пољопривреди и желе да се оне одмах изводе не водећи рачуна какве ће резултате дати њихова настојања и да ли се с тим неће више

нашкодити правом развоју нашо пољопривреде него што he се користити. Неко вријеме нарочито у добу тешке кризе наше по љопривреде почеле су код на* трговачке коморе, поједине багн ковне установе, претставници ao-s љопривредне индустрије и други који не спадају непосредно реду пољопривредних произвођача да натурају пољоириврелницима па и пољопривредним државним установама разне врсте воћа, поврћа, житног сјемена, уљног сјемена и др. у циљу да унаприједе или преоријетишу нашу пољопривредну пронзводњу. Највећи дио тих произвољно изабраних култура или нијесу дале повољне резултате или нијесу никако успјевале, али су код неких бесилодпо утрошене огромi-Ttf ч **ДЗ£г.lј| о' хмеља у Војводини). Из истих кругова често се истиче и тражи стандардизација жита, воћа и поврћа. Када говоре о стандардизацији они мисле да је могуће за годину-двије. створити стандардизоване пољоприврдне производе као примјер наводе Сјеверну Америку. Међутим у Америци није се до тога дошло за годину-двије већ и деценијама разне научне установе раде на постизавању стандардизованих пољопривредних производа. Или на пр. кад говоре о воћу помињу велики успјех Мичуринових радова у гајењу руСког воћа, нарочито у постизавању нових одличних врста. Заборављају при том да су Мичуриновн успјеси резултат његовог животног рада и да је он до њих дошао само на основу свој’их дугогодишњих огледа. Ни наша пољопривредна производња не може бити неких нарочитих изузетака ни преоријентације, Пи машинизовање, .ни стандардизовање неће дати повољне резултате све дотле, док се и наша пољопривредна производња не постави на научну основу и док се не буде ослањала на безброј научних установа посијаних свуда по држави. Тек на тој бази моћи ће они који познају услове пољопривредне производње препоручити практичним пољопривредницима да одступају од досадашњих начина у својој про изводњи и да приступају новим методама и новим културама. Све што се не ради на таквој основи носи у себи карактер површности и експериментисања на рачун широких слој'ева практичних земљорадника.

• л Инж. Јово Поповић

!Гоштаршш шгаћена у готову звпжак Уредништво и администрација Г плин а т Кпп,- i vpfhv тр nnи o 1» . nQ4S Годишња претплата дин. 12. Балканска 14/1. Телефон 27-701 Година I-Bpoj 1. УРЕЂУиЕ ОДБОР Чек. рачун Бр. 009.38 Излази једанпут месечно.