Arhiv UNS — Selo
Проблеми наших дана
ПИТАЊЕ ДАРДАНЕЛА У ЕВРОПСКОЈ ПОЛИТИЦИ
Кад се говори о евроиокој и међународној политиди о Мореузима, онда ое мисли на Дарданеле и Босфор који о.двајају Евролу од Азије и опајају Средоземно Море с Црним. Из Егејскот или Белог које лежи између Грчке и турске Мале Азије пролази се кроз Дарданеле у Мраморно Море, а из Мраморног Мора кроз Босфор у Црно Море. Дарданели су дуги 65 километара, а широкд лва до пет километара, како на ком месту. Босфор је упола краћи и уиола ужи: дуг 28 километара, а широк 550 до 3350 метара. Дарданели се налазе између малоазиског пошга и Галипољског Полуострва. Од Босфора У Р«г т og Цардааsy »иЈа §SB9S§ Ц д S?T944§ европске половине и европокнх и афричкнх обала Средоземног Мора И Ахлантског Океана. То је, дакле, капија. између европског и азиоког овета, али уједно и капиЈа између источноевропоког копна и оредоземног приморја. Око ове каиије су c© кроз векове борили разни оовајачи: азиски Персијанди, Арабл>ани и Турци, евроџоки: Грци, Македонци, Римљани, Византинди, заладни Латини (ТалнЈани и Франдузи), Орби и Руси., Најрећи чеога acvtymви значај Имали су мореузи за Грке, Турке, Русе и Јужне Сло®ене. За Трке су имали значај, jep с убили живад примороких аемаља у којима су вековима живели Грци око EirejcKor и Црног Мора. За Турке су мореузи бшга кичма шихове простране даревиiEe која се дротезала далеко с обе стране у Авији и у Европи. За Руое је то; била капија кроз ко,Јз г је саобраћала шихова аграрла иоточша половина Евроле с Јужном и западном индустриском Европом и шеном културом. За Јужне Словене су Мореузи имали иоередан значај; што су господари мореуза лако поста,јали гооподари Балканоког Полуострва, као Римљани, Византинци, Турци. Над мореузима су обично оонивали трајну власт само они народи који су могли снажном кооненом оилом држати иростране области у суседној Малој Азији и на Балкану. Али, при оовајању требало Је имати и Јаку поморску силу. План цара Душана Силног да освоји Цариград није мотао уопети Јер није имао добру опрему за освајање тврђава нити поморску силу, нити је могао да добије у помоћ флоту од млетачких Латина. Турци су успели да вековима завладају Мореузима, јер су освојили конно и с јелнв и с друте стране и створили и копнену и иоморску силу. Чнм је створвна нова руска држава крајем оредњега века цосле ослобођења од татарске власти, одмах је видела иред очима далвки циљ у будућности, оовојење те капије да добије излаз за с©оЈу огромну државу у културни зацадни овет. Велике политичке и економске тежње држава и народа обавијају се сјајем великцх идеада да би се могли за. гћих одушевити домаћи и страни народн. Русија новога века обавила Је ту своју тежњу великим евролским хришћанским идеалом: дз оолободи и обнови хришћанство и поново дигнв крст на задужбини веливог хришћанског цара и
свеца Коистантина Оветој ОофиЈи у Цариграду. 8а такав општн идеал су ое мотли придобити не оамо велики православци Руси и балканоки хришћажжи народи: Грци, Срби, 13ут'ари и Румуни хгего и западни европски народи. Валканоки народи оу упрди одмах очи у Руоију као Једноверну силу коЈа их може ослободити од турске власти, Јер с ослобођењем Мореуза од турске власти било Је уско скочпацо и ослобођење Балкана, као што Је власт над Мореузима доводила до власти над суоедиим шпненим областима. Док Је Још Турскд владала обалама Црнч>г Мора и Русија била сасвим у унутрашњооти коина, поставЏ Ш т*4 ударрод тај ии;в 'џsш ШШ МШ iffl се да Је тр и приррдирм нцгону ' и прцррднднм нртррбама те велике земље. И то Је остао гдавни циљ руске спољашње нолитике кроз сва четири и по столећа новога B©xta, ма хсако да су се мењали владари, династиЈе и режими. Таво је питање Мореуза заузимало одувек значај првог реда у руокој сцољашњој политици. Колико је за РусиЈу имало важности да добије слободан, овоЈ, обезбеђен излаз на Средоземло Море, толико иото је имало зиачаја за ерропокв иоморске силе да спрече да им ое РхоЈави " на Оредоземном Мору са својом слободном флотом овано велика копнена сила као што Је била РусиЈа. Француска и Внглеока, као главне помороке оиле Оредоземног Мора до половине прошлот века, ометале су свим силама и сваком ириликом тим руским тежњама. Томе оу се придружиле, доцније Аустро-Угарска, Немачка и Италијо. Борба се водила и на Балкану, дипломатоки и војнички. Док су се номороке заладпе силе оада одулирале руском ширењу ирема Мореузима и Оредоземном Мору, предузеле су централне силе Аустро-Угарока и Немачка не оамо да . спрече руско ширење нето да се копном у правцу према Мореузима оаме прошире. Ипак је Турока у светскрм рату склопила с њима савез, Јер је сматрала опасннјим руске тежње за Мореузима. Антанта је 1915 године признљта као руски циљ рата заузимање Мореуза. Италији je призната тотове ова западна и јужна Мала АзиЈа као интересиа сфера. 0 тим погодбама развила се опширна дипломатока преписка и дуги преговори. 0 овему је руоки пооланик ТрубецкоЈ из Ннша Јављао Сазонову свој ухпоак да можда једшш о-д балкапсжих народа нокрено желе утврђвње РусиЈе у Мореузима. Навала Вкглеза- и Француаа. с мора на Дарданеле пропала Је с тешкдгм жртвама. Прош-та светски рат, међутим, није донео оотварење великпх циљева у Мореузима т за Русију, Грчку ни друте силе. Збот унутрашње револуциЈе РуоиЈа ое морала за дуто времеаа одрећи с©их својих старих споЈвашњих цил>ева, изгубивши Е мноте своје старе териториЈалне и цоморске по г зиције ш зацадноЈ граници и па Балтичком Мору, текевину многих векова. Питање Мореуза је у угаворима о миру решено тако да су они остали у границама Турске, али се нису смели утврђи-
вати и проглапгвни су за неутралнзоване. То стање је промењеда уговором у Мантреу на Женевском Језеру 20 јула 1936 тако, др је Турсжа добила пуну сувереност над Мореузима и право
утврђнвања -и оружавва и да Је признато право црноморским обалним силама, противно опозицији Енглеске, да имају олободан пролав за своје ратне бродове кроз Мореуз а осгалим силама је тб цраво одузето. Тако је питање ко ће владати Мореуаима, И ка.к.ва he бити слобода за пловидбу ратних бродова кроз н>их кроз векове постепено увечено у иитересе с®их е»вропоких воиикпх оила и балканских народа» Ни модерна. авијација није мотла да уништи значај тог копненог и помороког бедема између четири овета, који држи Турска, ослоњена ва Енглеску, чува га на старој мети руоких аопнрација и на линији бивпге Виљемове тежње према Вагдаду. Та изукрштеност моћ-
них сила на, тој додарној тачди била је чеото у дрошлости узрок њихових размимоилажења. У том је био увек велики зна,чај Мореуза као јабуке раздора међу силама, као оие златне јабуке коју |е, по грткој прнчи, на обалама Дарданела дао Tpojaнац краљевић Парис најленшој боиши Венери и хим изаавао међу богињама овађу, добио за ту нресуду о лепоти као дар од Ве•нере моћ да одведе најленшу грчку краљицу; Јелену, али тнм је проузрожЈОвао Тројашски рат у коме су грчки краљеви ооветили част Јеленина мужа порушивши Троју. Та златна јабука ноказала се још од почетка опаона за односе међу суседним државама и таква је остала.
Др. Васиљ Поповић
Кина се бори за своју слободу
Прошло je трн години рата у Кини. Многофудни народ кулија на Далеком Истоку води ослободилачку борбу за своју слободу. Да би Јапан могао оевојити Кину морао је најпре освојити Манџурију. А војнички кругови у Jg{iaijy ?талн@ ДД jjangg ЏЏМ Ш $ &ШШ ocTßapij hobij г[рр,едак 4 адора наЈ= пре освојити Кину, Било је тр 1931 г. Јапан j'e освојио Манџурију посредно потпомогнут неспособном енглеском дипломацијом која је чак одбила и предлог Америке да се према Вашингтонском уговору предузме заједничка акција сила потписница овог уговора. Да се заједнички устане противу Јапана који је мењао однос снага на Далеком Истоку. После кратког време.иа Јапан је рсвојио Ђехол и Чаха, покушао да продре у Сујан. У то време кинеска нанкишка влада била је за-' узетз догађајима у, унутрашњости Кине. Следовали су напади за нападом. Освојен је Пекинг и тиме започео велики рат противу Кине, чији је циљ био: претворити Кииу у јапанске колоније где ће господарити разни јапански „пријатељи“ и генерали. Кина је била потребна Јапану. Јапан је желео да буде господар 800.000 Кинеза, огромног природног богаства и неисцрпивог рударског потенцијала. Развој догађаја у Европи омогућавао Је Јапану остварење његових замисли. Неспособна енглеска дипломатија, суревњивост између империјалистичких сила из Европе олакшавали су рад јапанских армија. А расцепканост кинеског народа и његова неорганизованост давала је утисак да he Јапан убрзо покорити Кину. Кина није имала своју индустрију, ни организовану војску. Један амерички дописник упоређујући снаге Кинеза и Јапанаца напомиње, да је на Један кинески авион долазило 30 јапанских, на 150 јапанских тенкова, један кинескк, а артиљеријз била је један према четири. После прзих похода и Јапан је видео да је рачуне правио погрешно. И самом њему не достајале су многе ствари које су биле потребне зз вођење једног дуготрајног рата. И док се Јапан борио са својим сопственим недаћама у Кини под утицајем напредних идеја кинески Је народ се све више уједињавао под идејама: националног уједињења, социјалне и економске демократије, па под народним вођама Нао Куна, Чу Деа, Ван Мина, и Чан Кај Шека. Они су сви били Једнодушни да треба наставити борбу противу Ја-
пана. Тражили су да се установи јединствен национални фронт, да престану унутрашње борбе и да се Јапану пружи снажан отпор. Ово су одмах добро осетили на својим леђима Јапанци. И ако су Јапапци у 1937 год. већ заузели Пејкинг, Шадгај p Нанјшнг није ни тр ишлд лакр. 14>иг хово напредовање ишло Је све спорије и жртве су биле све веће. Јапанци својим акцијама нису могли да униште кинеску војску и да натераЈу Чан Кај Шека на предају. На свима бојиштима Кинези су се храбро борили. Народна осма армија у својим операцијама показивала је чак и т]ренутне успехе. Она Је у неорганизовану кинеску војску уносила дух искуства из народне револуције. Утицај студента Кинеза који су долазили из иностранства бивао је све већи и народ је био спреман да пружи бтпор. И пружио га је на сваком кораку. У 1939 год. јапанске трупе имају иницијативу и освајају Ханај. Пошто је то била кинеска престоница, влада кинеског народа сели се у Чункинг. Захваљујући издајама неких генерала Јапанци освајаЈу Квантунг и Кантон. Врше искрцавања на обали код Фукјена, продиру низ долине река Јанцекјанг и Сечуан, на југу према Чаншеу ,а на северу у провинцијама Шанси и Шен:и. Јапанске трупе поред успеха у овим напредовањима претрпљују пораз код Таерчунга, у којима Је било великих губитака на страни Јапанаца. Осма кинерка армија одбија све нападе, док Јапанци бомбардују кинеске градове. Покушаји да и у 1939 и 1940 год. Јапан сломије војнички Кину нису успели. Иако Је рат вођен на кинеској територији, Кина је ово време искористила за извршење духовне мобилизације и спремања за дуготрајни рат. Иако Јапанци држе 22% кинеске територије, власт Јапанаца Је слаба јер изваи градских насеља, јапанску власт ннко не признаје. А герилске трупе образовапе од храбрих Кинеза Јапанцима и у освојеним територијама задају тешке губитке које не крију ни јапански листови. У слободној Кини се развија привредни живот нарочито индустрија. Једном америчком »овинару очцто Је пзло у очи оваЈ напредак кинеске индустрије. Упоређујући привредни живот под Јапаном и слободном Кином, он наводи као пример да је окупиранидео Кине у 1939 r. имао пасивни биланс за око 405,000.000 кинеских долара. Слободни део Кине пак упркос Ја-
панској блокади свих обала Кине имао је активну трговачку билансу. Упоређујући Јапан, управо његове привредне прилике, немачки меродавни привредни листо* ви врло „Црнр рписују привредне ррилике Jan§ga. У томџ се елажу и мрскрвски д_llстрви. Јаг|ан Ј§ упућер ца У црвом реду на Америку, која му је от > казала тргрвачки угрцор. Овај пример следовали су и многе, друге државе. За трговање са иностранством потребне су му девизе. А он их нема. Нада да ће ra Манџурија снабдевати с пиринчем и тиме донекле осигу« рати исхрану становништва на отоцима изјаловила се, јер га она сама увози. Живот је у ЈапанУ поскупео за скоро 45%. За-. мишљена војцичка шетша у Кини претВорила се је у дуготрајан и несагледљив рат. Трошкови рата веома велики, износе око шест и по милијарди јена. Биланс војничких операција Је милион и четврт Јапанских војника онеспособљених за службу. Промене владе у Јапану и поред образовања ратног кабинета принца од Коноје не могу да покрију унутрашње борбе у Токију. Странке СенјунаЈ и Минсеито желе крај ове генералске авантуре и траже споразум нарочито са Енглеском. Група млађих политичара жели да Јапан сва своја унутрашња питања реши на тоталитаран начин и да помоћу спољне експанзиЈе реши све све своје унутрашње проблеме. Долазак кабинета принца Коноја значи победу ове групе. Он заводи тоталитарни режим, распушта све странке, ствара једну државну странку, у земљи заводи ратну дириговану привреду и у погледу Кине заступају брзу ликвидацију рата. Користећи се антагонизмом између империјалисТичких сила на Далеком Истоку он Је успео да освоЈи приличан део Кине. Али данас када је Енглескз увидела да од споразума са Јапаном нема ништа, и када Рузвелт уз одобравање конгреса одобрава Кини зајам од 59 милиона долара, Јапан пада у све тежу ситуаиију. Јапан ће покушати на све начине да питање кинесче авантуре реши у своју корист. Кина се бори за слободу. Ситуација на Далеком Истоку и новинарима и дипломатским прет-: ставиицима изгледа веома замршеиа. Али Је једно тачно; рат ће трајати дуго и Кина ће се макар и сама борити до краја за победу. Кина Је у маршу к по« беди.
2
ДНИК