Arhiv UNS — Selo

ДРУШТВЕНА ГАЗДИНСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ СР СРБИЈЕ

У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ разво.ј пољопривреде прошао је кроз низ организационих и сТlруктурних промена. Главни носиоци ових промена, носиоци проширене репродукције и организатори сав ремене пољонривредне производње, била су друштеена газдинства и онште звмљорадничке задруге. У томе је знатно норасла улога друштвених газдинстава. Она данас представљају значајан фактор у производњи и на тржишту пољонривредних производа. Досадашњи развој ових организација показује све више тенденциЈу њиховог израстања у крупне робне произвођаче. У томе правцу су у протеклом периоду учињени значаЈни напори заЈеднице и радних' колектива на оспособљавању ових организациЈа за opraнизовање савремене пољопривредне производње. Снажна материјално-техничка база, основа савремене пољопривредне производње Захваљујући већим инвестиционим улагањима на друштвеним газдинствима за протеклих седам година (од 1957 —1963) извршене су знача.јне промене v разви Јању матери Јално-техничке базе. Површине пољопривредног земљишта у том периоду повећане су за 330.000 ха или за 59%, а ораница за 178.000 ха :: или за 38%, тако да су друштвена газлинства крајем 1963. године поседовала 912.357 ха или 15,4% укунног по'ЉolПривредног земљишта, односно 13,9% укунних обрадивих и 643.000 ха или 16,6% укупннх површина под ораницама и баштама v нашоЈ Републици. Упоредо са овим процесом дошло је и до укрупњавања и концентрациЈе земљишних површина на мањи број већих газдинстава. Тако је броЈ пољонривредних добара и комбината смањен од 384 на 136 односно за 64,6%, а у структури у 1962. год. 6% од укупног броја ових газдинстава држала су нреко 53% укупних површина. Захеаљујући оваквим кретањима створен Је низ крунних друштвених газдинстава са Јачом материЈалном и техничко-кадровском основом. Дошло Је и до чвршћег повезивања пољонривредне производње и одређених капацитета прехрамбене индустриЈе (у оквиру пољонривред но-индустријских комбината, пословних удружења и разних облика нословно-техничке сарадње), што Је створило повољне услове за даљу специЈализациЈу и брже разви Јање крупне робне производње. Укупна улагања v основна средства v пољопривреду износила су до 1956. године 149,3, а v периоду од 1957—1963. године 411,6 млрд. .динара (по текућим ценама). Од овога је око 2/3 уложено на друштвеним газдинствима, ван општих земљорадничких задруга. На та.ј начин од 1959. до 1963. године повећана Је набавна вредвост основних средстава (без земљишта) по хектару обрадиве површине од 257.000 на 494.000 динара или за 92 одсто. То Је омогућилр да се знатно повећа.Ју производни капацитети. Само у периоду од 1957. до 1963. године на друштвениlМ газдинствима (без 033) броЈ тра]<тора ie пове h ан од 6.368 на 10.117 ком. или за 59%, а комбајна од 460 на 3.125. На 100 ха ораничних површина броЈ трактора повећао се од 1,6 на 2,8, а механичка погонска снага од 104 на 162 КС. Но, и поред оеакве опремљености механичком погонском снагом, процес оада на наЈвећем броју друштвених газдинстава ниЈе довољно механизован, па ни основних » ратарсшх култура, а да се не говори о механизацији у воћарству и еиноградарству, i) Под друштввним газдинствима се подразумева пољопривредно-индустријских комбинат. пољопривредна добра. СРЗ и економије 033, разних установа и предузећа.

повртарству и сточарству, где Је процес механизациЈе рада веома низак. У истом времену повећало се и учешие друштвених газдинстава v укупном броЈу говеда СР СрбиЈе од 4,9% на 11,9% а код свиња од 9,3% ,на 18,6%. Код оваца имамо смањење од 3,2% на 1,8%. Паралелно са повећањем броЈа стоке измењен Је и расни састав увођењем племенитијих раса, нарочито у свињарству. Уложена су знатна средства н,а подизање савремених засада. Површнне под вођњацима повеђане су од 5.779 на 11.622 ха, а винограда од 6.194 на 16.702 ха, тако да друштвена газдинства учествуЈу у укупним површинама вођњака са 7,1% а kojl винограда са 9,5%. Дошло је и до промена v структури струч ног кадра и сталних радника. Повеђан Је број пољонривредних стручњака за 67%, економиста за 112% итд. што Је значаЈно за унанређење пољонривредне производње, Јер омогуђуЈе стручно руковођење и примену савремених метода рада. То што на друштве ним газдинствима (без онштих земљорадничких задруга) на Једног сталног радника долази око 6 ха обрадивих површина, указуЈе на проблеме и потребу даљег развитка специЈализациЈе у производњи. и бржу механизациЈу рада, Јер Је продуктивиост рада Још увек на ниском нивоу. ЗахваљуЈуђи оваквом развитку матери Јал но-техничке базе створени cv на друштвеним газдинствима услови за увођење савременнЈнх метода рада и за брже интензивирање свих грана пољонривредне производ-

ње. Но, и поред тога, на друштвеиим газдинствима у даљем опремању, а нарочито v заокружаеању производње савременим средствима рада, v рентабилниЈем и продуктивниЈем пословању, стоЈи ннз отворених проблема и задатака нарочито v даљем развиЈању матери Јално-техничке базе. као основе за брже повеђање савремене пољонривредне производње. Учешће у производњи и тржишту пољопривредних производа Последњих година постигнути cv значајни резултати у повеђању пољрпривредне производње, нарочито на друштвеним газдинствима коЈа су постала значаЈан фактор како у производњи тако и у снабдевању тржишта пољопривредним производима. Пољсшривредна производња у периоду од 1957. до 1963. године мерено друштвеним производом расла је по просечној годишњој стопи од 8,6%. у истом периоду производња «а друштвеним газдинствима расла је по стопи од 20,5% тако' да је њихово учешће у укутшој пољопривреди повећано од 8,5% у 1956. на 23,7% у 1963. години. Најбрже је расло учешће друштвених газдинстава у ратарској производњи, код житарица и индустријских култура. У периоду од 1958. до 1963. године на друштвеним газдинствима порасла је производња пшенице за 3, шећерне репе за 3,4 и сунцокрета за 6,9 пута. Са мањих површина друштвена газдинства дају релативно већу производњу. У 1963. год. у производњи пшенице она су учествовала у сетвеним површинама са 17,3% а у производњи са 26,1%, код шећерне репе у површинама оа 50,4% а у производњи са 59,3%, и код сунцокрета са 30,6% односно 40,7%. Оваква производша у првом реду, je резултат искључиве употребе квалитетног семена, а пре свега, високородних сората пшенице, сунцокрета и шећерне репе и хибридног кукуруза, а у последше време и јечма и овса; веће употребе минералних ђубрива, чија је потрошња по повећана од 455 кг у 1957. г, на 970 кг у 1963. години; веће употребе механизације; потпуније за штите и доследније и шире примене ком:плексних агромера у пољопривредној производњи. То је омо-гућило да се задших година на друштвеним

газдииствима остварују високи приноси, који су знатно виши од производње коју остварују индивидуални произвођачи. Значајии резултати у истом периоду постигнути су и у сточарској производњи. Укупна производња меса повећана је од 2.000 на 8.500 вагона или за преко 4 пута. У укупној производњи меса учешће друштвених газдинстава повећано је од 9,7°/о на 29°/о. У томе учешће у производњи говеђег меса повећано је од 19,4°/о на 40°/о, а код евињоког меса од 11,6°/n на 37,2®/«. Повећана је и производња млека од 8.000 на 22.000 вагона, а учешће у укупној производњи од 9,7% на 25,5%. Слабији резултати постигнути су у производњи поврћа, воћа и грожђа. Иако и ту производња друштвених газдинстава показује повећање, ипак је учешће у укупној производњи ниско, Тако су у 1963. години друштвена газдикства учествloвала у укупној производњи поврћа са 5,8%, воћа са 2% и грожђа са 6,5%. Но, код тога треба имати у виду да се на друштвеном сектору налазе савремени плантажни засади, где се гаји квалитетно воће и грожђе, и да та производња има велики значај за снабдевање тржишта и извоз. Значај друштвених газдинстава у пољопривреди може се сагледати тек онда ако се има у виду његов удео у снабдевању тржишта са пољопривредним произвођачима. Учешће друштвених газдинстава у укупној вредности откупа пољопривредних производа повећано је од • 51.300 мил. у 1959. на 115.600 мил. динара у 1963. години (рачунато по текућим ценама). У укупној вредиости од откупа у 1963. годиии друштвена газдин ства учествовала су са 44,7%. Повећана вредност испорука у првом реду. је резултат већих испорука а делом и повећаних откупних цена. У 1963. г. друштвена газдинсша су дала 64Ј5% тржиог вишка пшенице, 58°/» шећерне репе 45,4% кукуруза, 39,9% сунцокрета, 41% кромпира, 43% вина, 84,5% млека, 30,9% говеда за клање и 36,4% товних свиња а од укупне вредности откупа воћа 20,1% и поврћа 35,7%. Све то показује да су код низа пољопривредних производа друштвена газдинства постала одлучујући фактор у снаб девању тржишта и да она већ данас знатно у-

тичу на стабилизацију тржишта и његово редовно онабдевање. За овакве резултате у дроизводњи одлучујући фактори били с.у: струlктура и обим инвестицио«их улагања, услоеи тржишта и материјално стимулирање произвођача у про изводњи. И поред тога што код ових питања још увек има доста слабости и нерешених проблема, чињеница је да су ови фзктори омогућили веома брзо и успешно проширивање савремених технолошких и техничких решења и метода рада v пр|Оизводњи. пре свега, код пар основних ратарских култура, а последњих година и v сточарству посебно у производњи меса. У томе Је најзначајније, што су се у веома кратком периоду друштвена газдинства афирмисала као крупни произвођач пољопривредне робе за тржиште, и што cv на очигледан начин покааала преимућство крупне социјалистичке производње над ситном индивидуалном производњом. Нека питања даљег развитка друштвеног сектора пољопривреде У наредном периоду треба још више рачунати са друштвеним газдинствима као фактором који треба, поред рада задруга, да обезбеди брже повећање и подруштвљавање пољопривредне производње. Зато ie потребно да се друштвена газдинства даље повећавају и оспособљавају за савремену и јефтину производњу пољопривредне ообе за тржиште. У реализацији тога, потie: прво, изналазити и користити све могућности за проширење површина v друштветом сектору. Код тога треба имати v виду гначајне економско-социјалне промене на селу, које су настале под утицајем опште нривредног и друштвеног развоја. То омогу-

ћује да се подруштвљавање земљишта врши не кампањок« и политичким пришском, већ као но)рмалан ироцес организоване пољопривредне производње, кроз постепено откупљивање земљишта и разне друге облике слободног прикупљања и уговарања са одређеним власеицима земље. Друго, основна оријентација у подизању пољопривредне произеодње треба да буде што брже интензивирање пољопривредне производње, подизање продуктиености по хектару и грлу стоке и продуктивности по човеку. Оеаква оријентација тражи примену савремене технологије и савремене организације рада, већи и рационалнији утрошак репродукционог материјала из индустрије и шире делоеање стручних служби, а v првом реду, њихово оопособљавање у самим организацијама. Зато се v организацијама мора упорно борити за интензивну, високу и рентабилну произеодњу, путем уношења на.јсавременијих средстава рада, агротехничких мера и технолошких поступака. Треће, интеграција пољопривредне произеодње са организацијама ко-ie прераћују. снабдевају потрошачке центре или извозе пољопривредне производе треба да се развија на дугорочној и широј научно-техничко.ј основи. Тр треба да буде један од фактора који he омогућити ширу поделу рада у произвоДњи, што треба да доведе и до брже специјализације производње и до економског рејонирања производње у појединим рејонима, без обзира да ли се ради о пословно-техничlшом поеезивању одређевих организација или о фузионисању v оквиру пољоприередно индустријских комбината. Четврто. За бржи развитак производње битни су одноои KO'.i-и ће се у производњи развијати. Друштвена газдинства можемо о-премити савременом техником, али воаих продукционих одн-оса неће бити ако правилно не решим-о односе међу радницима v организацији, ако не створимо такве економске односе који ће сваком човеку у организац-ији при бољем раду и већим пословним уопесима обезбедити већа мате-ријална пои-

мања. Свако колебање v томе негативно угиче на производњу. Зато се на друштвеним газдинствима мора даље разрађивдти систем материјалног стимулирања раДника, и смелије ићи на његово везивање за резултате производње. Позитивна искуства ко.ја су у томе постигнута на појеД|Иним газдинствима треба брже преносити на друге организације пред којима тек предстоји 031биљнији рад на овим питањима. То ће уједно о.јачати битку и за боље корншћење унутрашњих резерви v организацијама. Штавише, у овом моменту та врста активности нам је и нај|ПОтребнија, јер нам за најкраће време може дати значајне резултате у производњи и пословању.

Пише: ин ж. Бо р а НОВАКОБИЋ

УЧЕШЋЕ ДРУШТВЕНИХ ГАЗДИНСТАВА НАЈБРЖЕ У РАТАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

3АДР У г А K P°j 1034—35 / страна

10