Arhiv UNS — Selo

АКТУЕЛНА ПИТАЊА ПРОИЗВОДНЕ САРАДЊЕ

НА ПОЧЕТКУ 1964. године индивидуални пo'Л>o|пр!иlв,ред,Н'И nipoiHeißO'bamiH су у Републици С|р ! бији раополагали са 8 ; 6,2% укупних обрадивих површнна, 92,3% укупннк во!ћlњака и винопрада, 89% укупног 6poija говеда, 84% свиња, 98% овада, 98% коња и 99% укупвог бр otj-a живвне. Овоме треба додати доста значајан смештајни npoicTop и нека оруђа за рад. На индиlвидуаlЛlниlм пољопривраднlИlм гаlздивствиlм.а се Hanaißß 56°/о укупне радне снаге у Републнци. Земљорадничким задругама је наше друштво намонито ооноlвну улогу и задатаlк да у производној сарадши са инlдвlВ'ИДуаlЛlниlМ иољовривреднигм проlИ3lвођач'има активира њвхове ироизводве капацитете у цнљу повећања пров!зводње, подизања дохотка и ставlдарда тот дела стаиовввштва и да у том процесу мења друштвене односе на oboim сектору привређввања. Да би задруге mioгле ту улогу да испуве, наше друштво Пм је омогућазало да п схв e'hai Ју овоја матери|јаlлва средства и стварало им је иеке оотале неопходне услове за paaeoij и привређввање. Досадашња пракса је у основи потводвла и корисност такве политиlке. Задруге су се до сада показале HajinoironHnjßiM и најопооо'бнијв(м 01рганнзаци'ј|а1ма за изврша вање таквих задатака у нашој аграрној политицв. Скоро су безнача|јни св.и други покуша.|lи неких других производнвх oipraHHзација у овом правцу. Ова сарадња је од 1956 до 1964. године имала сталав и динамичан уопон v условима доминантнот утицаја ин|диввlдуалних пољопрвlвредннх провl3lвођача у пољlонрвlвреди на ше Републ ; ике. Утицај задруга v периоду 1956—1964, v таKBOi својинско i структури v Републици, овакав је; повећање броја коопеlраната за 18%, o'рање машииаада за 45%, употреба квалитетног семена пшенице за 33%, семена хибриднот кукуруза за 51%, пораст употребе ђубрива за 29% итд. У истом перводу се дру штвепв сектО'р о-брадивог земљишта повећзо укуппо за агао 5%. Овај податак још ви ше указује на ваlжнolст и потребу за трајном пронзlводн'o'М сарадњом задруга са индивидуалннм пољонривредним газдвнствима. У 1963. години у Републици је било склопљено писмених уговора о прои:зlВОд:ној сарадњи између ’ задруга и индивидуалних пољопривредних произвођача 685.000 или 62,6°/о укупног броја индивидуалних пољопривредних поседника у Републици са преко 1,000.000 ха обрадивих површина. У 1964. години се тај број попео на око 70°/о. У ствари. по свом стварном ековомском ефекту овај број је и в-иши, јер постоји велики број индивотдуалних пољо-привредних произвођача којима задруге омогућују набавку репр-о дукционог материјала и чине разне услуге и без писмених уговора. На овај начмн се утиче на ок-о 3/4 индивидуалних пољопривоепних газдинстава друштвеним средствима, и то како у сврху осавремењивања и подизања производње, тако и мењања ДРУштвених односа на селу техничким, техно-лошким и економским по-везивањем све већет бр-оја приватних сео-ских поседа за задругу и друштвена средства у њој, чиме се постепено и на тај сектор уносе елементи крупне пр-оизводње. Понекад ће некоме про-цеси који се догађају на индивидуалним поседима у прo'извод-нOl.l сарад њи са задругама изгледати спори и по обиму малот значаја. Тако то нарочито изгледа онима који или површно схватају суштину и специфичност кретања и проблема саме произ-водне сарадње. Пре свега, реч је о томе да наше друштво до сада није могло много више материјалних с-редстава пружити задругама за извршење ових задатака (иако су нар-очито последњих година та средства у задругама у сталном порасту,) а и са ме задруге се, према томе, нису у протеклом

периоду могле много брже огранизационо и кадровоки оспособљаlВlати за знатно већи обим ових и оваквих задатака (иано еу и у том погледу знатно напредовале и м-ноте од њи-х постале крупне и добро организоване привредне орга.низације). Исто тако, ни индивидуа-л-ни по-љопривредни поседник, у досадашњ-им материјалним и друштвеним услов-има, није могао брже и лакш-е да препусти задругама ортагаизо-вање произ-водње и обезбеђење доходака као извор своје егзистенциј-е, Практичнр узевши, садашњи Дolстигн-ути о-бим и квалитет производне сарадње је приближно адекватан сташу материјалне опремљености, ек-о-номоких услова у којима задруге послују и оргакиз-ационо-кадроваке оспособљености. Так-о, на пример, задруге у Ренублици имаЈу просечно о-но 60—70.000 уложених динара по 1 ха површине у кооперацији, а у пољоцр-ивредним , ко-мбинатима Веоград или ПИК Оси Јек оиатрају да у њих за савремеиу ро-бну пр-оиз-в-одшу то мора да буде најмаше око ,800.000 динара по хектару итд. Наравно, пихаше опоообности или слабости еубјективних онага у појединим задругама и реЈо'нима остаје врло з-начајан чинилац за потпуније коришћеше датих материјалких и других услова. До 1970. године се првим нр-оЈекциЈама Друштвеног плана предвиђа да се производном сарадшом захвати око 1,700.000 ха пр-ема 824.000 ха у 1963. ГOIДИНИ. У сточарству с-е планир-а кооперација 2,895.000 грла говеди, свиша и оваца према 8211000 грла у 1963. години. Ово довољно указује на значај обима задатак-а и промена ко-је се имају одиграти и у производњи и у односима на газдинствмма индивидуалних произв-ођача.

Извршење и реалност овамо постављених задатака условљава да се, прво, морају стал но п-обољшавати и стварати нови и повољнији екOIНO'МIСК:и и друштвени услоеи, који ом'Огућују и стиlМ'улишу радии колектив задруте као специ|фиlЧlну п'риlВlред,ну организацију да што в,иш-е и квали'тетни|је развиуа производну сарадшу, наро'чито у гранавда по љо'приlвредне проиl3lВ'olДње у којима постоје најбољи природlни и други услови. У новим услонпма привређиlвања задруга ниуе више у могућности да се ангажује у проиl3вадњlи ко ja смашује шен дО'ХОдак и рентабиииlтет пословања. При доношењу по'Сле|дњих мера ради побољшања положа'ја пољоприlвреде као привредне области у целиии, неким од тих мера није се довољно узимаlла у обзир специфичност положаја и рада самих земљбрадничких задруга, а некима оу чак доведене и у неповољнији положај. Наметање задругаима разних планова и решења, отраничаваlње мар жама и ценама, дестимулисала су'и досада активност задруга у неким врстама производ ње. То се, поред осталот, одразило и на уговарање производне сарадње за нову ску 1964Н965. годину. Уснорено уговарање праизводне сарадње ове јесени врло је озбиљаи сигнал да све то треба што пре добро размотрити. Доста је ра'апро,страњено једнастрано схватање да је за успех производне сарадње довољно само стимулисати индивидуалнот произвођача, али је всто raко неоихадно да и радни колектив задруге буде стиlмули!сан да се свим срвдствима и снагама ангажујс у производној сарадњи, а не у откупу и промету што се панетде почиње пајављивати. Друго, за брже, интензивније, подруштвљавање процеса производње на индивидуалном поседу као нужно се намеће да се M'Horo и ко‘Нкретниј'е решавају и некз

читања индИlВlИ(д-у ai/HHMx пIOЉOIПр-ивредн ! иlх п.рои-звођа-ча. Све внше сазрева потреба да се на одређен начин и 01би1м1ни|је непо до сада улажу и средњерочна срвдства у иlНДlИ'видуал'на raздинства, која се TipaljiHinije везујв за П10Љ ! 0пр:и/В(радну прolизв'o|дњу, ради oicnio-co'6-љ-авања и моlНlСтитуиlсања иlнди(В(ИдуалниlХ прочзвођача као робних произвођача, са чвр-стим ослонцем на задругу. Прамса помааује да се тамва газдин-ства чвршће и трајниј-е повезују са задругом и све в.ише се објеlктивно укључују у задружне протраме и пр'Иlвређ'Ивање. Садашња исмуства помазују да се тамв;им решеЊlИма наЈизразитије Иlапољ-аваlЈу е. лсменти кругтне пр-о-извадње, noßehaißa спец|иј,ализација и трж'ишнolст, а и виши процес падруштвљавања прolизв'одње на приватном поседу. Сазрева потреба а настају и све веће мотућности за шире здравствено о-сигурање, а у по-следње време постауе све . амтуелније р-ешавање и питања пензиоео-г оси|гурања ин д иведуалн их п о!љо.Пlр.и,в р едн их про-изв ођ ач-а пре свега оних мојн у прочзв одној и пословHoij ' сарадњи са задр-угом остварују знатнији до'х ! одаlк и који ау у мо-гућиости да из сво

ra дохотка одв ај ajiy и упл aihyjiy одго'вара)ј ( ућ|И доиринос з.а raiMßo ооигурање. Даљи развој прои-зводие сарадње и ток процеса све чвршћег и niOTnyiHHijer екопомског повезивања индивид , уаlЛН'o'Г лоседа са средствима задруге захтева да ‘томе буде прилагођена и пореска полнтнка и да она са cßoije стране- стимулативно делује на овакве процесе, чему досада ннје уве« била поклоњена довољна пажња, као и други инструменти и мере екон'o'MiCKe Пolли;тике. Треће, задруге морају имати поlвољније услове него др сада за брже техниlчко онремање. То захтевају повећани задацн моји се у. наредно'М периоду постављају задругама у производној сарадњи и могућности да се задруге из својнх оредстава oinpeiMaijy. У гом погледу се већ 3 —4 године изразито стагнира. То потврђују и подаци да задруге у Републнци сада раополажу са мање од 6.000 трактора који се могу мористити за производну сзрадњу. Просечна CTapoiCT ових трактора je близу 7 година. Последње 3—4 године задруге ниоу биле у стању да набављају ни трактора колико су морале да отписују због застарелоlсти и истрошаности, а релативно је недовољан и број прикључака. Неколико рани:ји(х година задруге су, на неки начин, успевале да се брже опремају, па и 01сп01собљава|ју, него што је индивидуални протавођан стицао исмуство и поверење у потребу чвршђег ослонца и сарадње са задругом и зависногти од ње. Последњу годину-две тај се одгаос мења (на прИlмер задруге у Републиlци су у 1957, 1958. и 1959. го. динм купиле 6.745 гаових трактора, а у 1961, 1962. и 1963. свега 2.887) Сада, пак, задруге могуђношђу опремања, организационог и сгручног оспО'СО'бљавањ.а скоро свуда заоста ју за стеченим искуствимн и поверењем индивидуалних произвођача као и њиховим захтевима. Задруге све чешђе иису у стању

да o'ДГО'в apaijy повећаним зактевима проиавођача, HaipioßHiTo оних изиад 4 и 5 xeiKlraipa-, како због опреме, нарочито њане струlК)ту|ре, тако и због капнтаиа коlји би био неопхlolдан за производно активи|раlње KainianiHTeTa оваквих индивидуалник прlОиав>o|ђаlча, нароиито за развој cToniapiCTßa, засада и мањих наводњаваша. Четврто, у уlСловима садашсњег привреднот смстема све се више као потреба и npo'блам намеће пропаlлажеlње адеквашнијих решења, матода и облнка за умлапање задруга у npomeic интеграlЦlнје koiJh је у току у noiЉlОlП|риlврoди и прехрамlбенО|ј индустри|ји у целиви, Мање или више, задруге до сада У њему нису нашле сво'је право место и пут. У до'9адашње)м Пlроц'oсу иптеграције nps'xpaiM бене и других поlљоп(ривред|ниlх opnaiHneanHja задруге су биле и/ли у економски нерав Hoinp авном положају, или су оета« ле по страни. Даљи њихов развој, па и cniO'собност да кооперац|Иј|у подlижу ва вишн степен уношењем елемената крупне производњ-е, СИIГУРНIОСТИ, трајности, спвцијалнзаци је, као и стварањем услова за темељније по друштвљаваље проинводње на том сектору а да се и ова питања брже и боље не решавају, тешко се може претпоlСтавитlи. Релативна уситњеност, разб:ијанolст и изоловавост задрупа као привредиих оргавизација могу у почвтом процесу проиl3lводне сарадње постати велика сметња. Пето, стално је актуелан задатак даљег оргаlниlзацlиоlнот и кадровокот оопособљавањ-а задруга. У новим условнма нашаг привраднот систе'ма он постаје пресудан. Приro'M се нарочито истиче потреба уопоотављања боље оргавизације рада, o'самlостаlЉ'Ива ња нашик Пlроиlзв'однlнх јединица, расподеле доходака, протрамокот разв-Оја, оопособљавања одговар-ајућих стручних служби и сличво. Све ове преТпоотавке и пр-облеми чине целину и захтевауу сталну бриту свих друштвевих снага у сврху њиховот синхропизованот решавања. У томе је, можда, најважнија квалитетна појава то што če у индивидуаlлниlх пољопри« врадиих произвоlђача ове више обликује npa кса и схвитање да је производна сарадња сигуран пут и вађано решење за подизање пр'olнзводње, дохоlтка и већу запооленоот на прива'тно'М посаду. Све већи број индивидуалних поседника се траlјно пов-езује са за« друтом и друштвеним орадств!има, нарочиlто у cTOiHapoKoj производњи. Све више се обра зује еконоlхМ'Ска међузавиlоност задрута и тих произв-ођача. За све већи број индивидуал них проиlзвођача сарадња са задругом постаје оовован предус.тов за његову економску ситурност, доходак, стаидард, па и перопективу у будућности. То само по себи, постепено и стаиио, условљава повезивање и интетрнсање све већег броја гаадинотава са задругама. Неке задруте, у којима је процес кооперације ишао брже, оргаlвиlзоваlније, на већој М'атеријlалној ocho-b«, добlиlја|ју карактар раднот колактиlва, уlкључујућ|и све кооперанте. Тако се објактивно приближава!мо м | отућlностима прерастања кооlперативно|г од носа у вор.малан радии однос, у ком-е произвођачи-кооперанти стварају уолове за то да ноlр'мално долазе до свих оних права каква у нашем оопиј ал'ИСтlичк I ом друштву има сваки запо-слени човек на друштвеиом сактору привреде.

Пише: Мил и Ј а КО&АЧЕВИЋ

ЗАДРУГЕ МОРАЈУ ИМАТИ ПОВОЉНИЈЕ УСЛОВЕ ЗА ТЕХНИЧКО ОПРЕМАЊЕ 11

страна / Број 1034—35 3 А Д Р У Г А