Arhiv UNS — Selo

КАДРОВИ У ПОЉОПРИВРЕДИ И ЗАДРУГАРСТВУ

CBAIKA ПРОИЗВОДЊА, уlкљ!уч!у , ј(ућ , и и iro љолриврадну, »епоорадно завиои од кадрова запоолен.их у њој, по<гат'авlу «а оа;дашlњеlм нивоу развитка науке и техни(ке. Отуда oi6paзотање нlроlкз®ођа«ча свик профжа зауаима све siHamajiHHije меото у де/латности друштва. Паше паслератно наслеђе кадровн у пољонриlв|ре'ди и за|др|угаротву бшго је више него сирамашно. Н-апlИlСмш или п;олуп'Иlсмш сељак -sио је главнн Iпољ-оприlвреднlи oipo'Hiaeoђач. П аљ-01пр-иlвред|ни ра|дницlи н-а државним п-ољопlривре(дни(м до-брима и велlИlКим поседима и но-љапр ивредни HatzpiiMap'n у им(ућнији-х сељака, најчешће оу реlгрутоваlни -ад непиlоман.и-х и Haji3aaoTaWHjnix сељ>аlка, Њиков брај Himje био велиш -с Оlбзиром на претежнаст -оитн-аг по-седа у Iпаљапlр'ивр-еди, „Е-каноми“, -стручњаlци с нижо-м ш|кО'Лlск>о-м опремом, чији је 6piaj био врло мллп, биши су гшавна стручна -онага. Отуда је и кпво пољопрнвред не пр-о(иовоlдње би>о в>ршо IНИlзак и Југославија је 'по пољолриlвраднај праи-зводњи, по јединици површин-е и гр-лу стоке, опадала међу -н aij з aioid ал wj е земљ-е у Еврапи. Др-ули свсгски -paiT још је више Пo'горшао кадравоку струкгуру пољапр-ивр-еде. У рату је ;изгиlнула на(ј'баљlа радна онага, првенlствено омладина. Обно-ве кадрова v току рата није било. Апрарна реформз, изведана не-пооредно насле paira, maja је имала за по(сше!дицу ств а-рање зна|ј-ач-ни|јвг с o-unij алиоти чко-г сек тора и поделу земље колонистима, првенстве но наlсељавкlМ из б-рдокик и зао'Сташик крајева, баз багатаг пољопри(враднот искуства, изискиваша је убрзаио рашавање (проблема ка дрова у паљаприврвди. С првим дан-има по оолабођењу, све пољо(при(вредне шкоше, ни>же -и -средње ка-а и факултети, почеле -су да- раде. М-еђутим, овај број иије био давољ-ан, адмах се приступило освивању новик шкlала>, првенстеено средњих паљо.привредних. Ca увођењем рlСМo)Гoдиlшњет асновlнот абразовања ниже пољо>приlвре!дне шк-оле су се тгоступно гасиле, а број средњих пољонр-ивредних ш>кола брзо је растао. Паралелно са шима, нашто каоније, по-челе >оу д-а се -оснива-ј-у и да раде школе -пољоирвиредних произвођача (школе за школовање радника и разне врсте школа за шкаловање сељака). Брз-ину Koj'OM оу се у Југосла-вији оснивале школе после рата показују ови подаци: већ 1951/52. шко-л-ске године у Југославији је било 29 школа са практичном обуком у пол>опри-вред;и, а 1961/62. године 52, док је број средњих пољопривредних школа са 3 пре рата порастао у 1951/1952. школокој години на 36, а 1961/1962. на 50. У Ооцијалистичкој Републици Србији, док ј-е 1951/52. школоке године било укупно 6 школа с практичном обуком са 375 ученика. у 1961, годинм радило је 19 школа са 1.309 уч-еника. Од две сред ње пољопринредне школе у 1938/39. годики је у СР Орбији у 195-1/52, радило 16 школа, а у 1961. години 28. Дакл-е, преко -полов-ине свих оредњих пољопривредвих школа у ЈугославијlИ. Из података за Јутославију в(иди се да ,1е само у 196-1/1962. години завршило школе с практичном обуко-м у пољопривреди 1.399 ученика, а те исте го-дине завршило је оредње пољопривредне школе 2.240 учетика. Упоредо са стварањем школа за квалификоване раднике и за пољопривредне техничаре при ступило се формирању виших и високих школа. Данас у нашој земљм постоји и ради 18 високих школсших уетанова од којих је 6 пољонривредних факултСта, однооно одсека пољопривредношумарокот иши биотехничког факултета, 1 висо-ка и 11 виших пољоlпринредних школа. У нашој републици да-кас раде два пољоприв-редна факултета и три виш-е пољонривредне школе. Само на пољопривредним факултетима у по-слератном перио-ду дипломи-рало је, према непотпуним подацима, близу 7.000 студената, од којих највећи број у нашо-ј републици. Паралелно са оснивањем школа и материјалним улагањима у њих прилагођиван је и профил кадрова, коЈе школе дај-у, потребама савремене производње. Док су у прво в-реме у свим школама ств-арани претежно стручњаци општег профила, у каониЈем периоду све в>ише се приступало специЈализациЈи школа и ства.рању све већег бро Ја ужих профила отручњака. С'ва Ј-е специЈализациЈа и сужавање профила стручњака ишла поступно, од стручњака за поЈедине пољ-опривредне гране (ратарство, сточарство. воћарство и виноградарство) ка пгколовању стручњака за Још ужа подручЈа, житарице, индустриЈоко биље, говедарство, овињарство, воћарство, виноградарство итд., или Још уже, за дуван, за тов свиња, за одгоЈ млечних крава, за производњу репе итд. Било би погрешно ако се не би указало и на ко-лебања у пређеном периоду, како око оснивања броЈа школа, тако и броЈа профила кадрова коЈе школе треба да дају. Ово ко-лебање довело Је и до смањив-ања броЈа школа, највећет у 1951. и 1952. години. Данас у погледу бро-Ја школа колебања више нема. РазвоЈ пољопривредне произв-одње, с Једне стране. и ове мнотоброЈниЈе геиерациЈе младих, коЈе траже даље школовање, с друге, решили оу оваЈ проблем. Али, у погледу профила кадрова, коЈе школе треба да дају, Још има и дискусиЈа, и колебањ-а. Ове се дис-кусиЈе првенствено воде на факултетима и нишим школама, а крећу се како око профила кадрова и њихове ширине, тако, нарочито, око степена

наставе на факултетима. Решења су различита и у нашој Републици. Пољопривредни факултет у Веограду има степене, а у Новом Саду су укинути. Ак'o анал'ШИ'рам'o стање кадровл у нољопривреди данас, видбћемо да и поред свик напора, ко(ји оу улагани, и поред св.их постипнугих резултата, омо ни приближно не задовољав а. Подаци о броју Iкадрова, ксји су запослени у пољоприlвреди иа друштвоном семтору, то најбоље показују. У 1962. годдаи у пољ)оир'Иlвреди је било укупно запослено 250.000 радника од којих је 6.400 или 2,5°/о бнло вноококвалифиашваних, 56.500 или22.6°/о квалификованих, 52.000 или 20,б°/о приучено и 135.100 или 54,1% неквалификоеаних. Ови подаци су i асни и не треба им никакав коментар. У исто време на друштвеном свктору пољоиривраде ради око 10.000 пољопривредних техничара, 6.900 нољснривредних ин жењара и 3.770 ветеринара. (Ветеринарских техничара и стручњака с нижим ветеринарским шкошама је врло мало, већнна је после за*вршед£ школе настариља шкаловање на фа култетима). Овај број стручњажа ни приближно не задов'ољаlва потребе наше пољопрнвреде. Извесни прораиуви потребнот број.а стручњака до 1970. године показују да би, према плановима paaßioija пољlопривреде у 1970. години, на друштвеном сектору пољопривреде морало бити анта.жоваио око 400.000 радни-

ка caoBiHM друкчије квашификационе структуре него дзнашње, с неупоредиво већим бројем квалификаваниlХ и приучених, а знат но мањим бро/јем некваl/шфи(кlolваlних радника. На основу темељитих ирорачуна проценат к'ваљифИlк O'B аннх у 1970. морао би да се понне на 49, а приучених на близу 39, дак би број неквалификованих мора-о пасти испод 7%. Даље, ти подаци 'показују да бисмо у 1970. годиии морали имагпи најмање 49.000 техннчара, блиду 20.000 по љо прнв редних струч(њаlка с в-ишо-м и внсокам школском спремом и око 5.300 ветеринара. У исто време, према нстим прорачуиима, у 1970. години би у пољО'пр'ИlвреД|И марало да буде ангамсовано близу 16.000 еконо-миста са средњом, вишом и високом школом, близу 3.000 технолога са орадњом, вишом и висаком школом,

око 1.200 електроинжењера и електротехничара, порад њих добар 6potj правника, лрађевинских инжењера, хемичара итд. Све O'BO го(ВО'ри да shicmio у нареднам периаду iHaure напоре за образовање Iкаlдрова у пољоlПрlИвреди морали повеђати ажо не желиlмо да HaiM пољ)lоприlвреда и даље aaioiciTaje за другнм приврадним гранама и абла(стима и све веђнм потребама за пољопрlивре!дним производима и тиме утрожава и уопорава наш оншти развај. Задатке у полледу Шlколоваlња аредњО)техничкот и инжењерокlог кадра, с обзиром на капацитете ових ш:кола и број ђана и студената у њ(нм.а, не(ће бити тешко аствврати. Но, школовање радника и измена њихове квалификационе структуре зактеваће специјалне мере и изузетне напоре. Поетавља се питање броја ветеринарскот кадра с азбиром на промене каје оу у току у ветеринарској служ'би и ове масовније запашљаввње ветеринара на добрима, а napoчдто. У земљораднlичlким задрутама. Врло ннтервсавтно је питање распоређености стручних кадрова у пољопривреди. Анализе н подаци указују на то да се у привредним ортанизаlци'јамл налази 45°/о ивжењера и 72% техничара, у пољопривредној служби 16,6% инжењера и 5,9% техничара. У индустрији 9,8% инжењера и 4,9% техничара, у школамlа и на фаlкултетима 14,4% ин-

жењера и 2,8°/о техничара. У органима државне управе и једних и других по 8,4°/о, у остал-им устанонама приlблlижно охо 6%. С nopaicTO'M 6pOija инжењера и техничара све је већи прО'Ц£нат оних који се аlН'гажуј'у дирехтно у приlвредним opraiHHßapHja'M'a. Не распалаже се подацима о рашоређености ветер.И|наlР'Скот кадра. Но, с обзнром на досадашњу opraiHHsapnijv ветерннарске службе, претпостављамо да је огромна већина у ветенриlнар'Окиlм отаlницаlма, у служби инспекције и ветеринарским установама, а врло мали број у ПlР'olИ|3lВoдњи. Нужпо је указати и на неправ.илан однос између инжењера, с једне, и техничара, с друге стране. У погледу ангажованости стручних сната у пољопривреди важно је указати на две поЈ'аве које се појављују на терену, а то су: прво, велики број квал:ификов.аlН'Иlх радника, техничара и ннжењара бежи из пољопривреде и, друго, има и незапослених. Према опШТIИМ подацима, шољопрпвреду је само у 1962. напустило о«о 10.000 тракториста ,и око 1.000 стручњаlка с високим, вишим и средњlИlм oopaiao'BaiHbeiM. Добар број по.Љ'ОПlривредних ипжењера и те.хничара је запослее у просвети и другим непољопривредним струкама. Узрохе охвашом стању не треба мпото тражити. Они су првепствено у до јуче неповољном положају пољопривреде у односу на друге привред|Не области и друштвеие службе, у слабнјем награђивању и нижем животном стаедарду радника у пољопривреди. Број неlзапослепиlх није проверен па ra не треба ни наводиlти. Најповије мере у пољопривреди, а нарочито мере које се преlДlузиlМ'аlју у циљу paeраде економског система и повишења животног стандарда радпих људи, мораће битно да измене и положај 3'апloслених у пољопривреди, те ће и ови проблемп бежања из пољопривреде бити решени. Поред тога, задацн, који cTO'je пред пољопривредом до 1970. годипе, упућују иа то да ће се у пољопривре

ди MopaiTn ангажlolват;и велики брај отручних KaiApoißa, те отпа!да и евака бојазан од (нвзапослености. Даиашња (нвзапосланlolст није у смладу ии са стварним потребама пољонрнвраде за струч(ниlМ кадровимз. Амо се ностави питање. где треба првенствано да раде нољопривр едни стручњаци, може се дагги нвдв(аом:ИlСлан од повор: у пољо np'Hßp едним ортаниlзац'ИlЈама,, у проиотодњи. То оу потврдили и Првн и Друти конгрес пољolП|ривредних инжењера и техничара Југо славије. Из нодатака се ви|ди да ое овај став KOHirpeo-a и опроводи. Но, и норед Totra, анализе свед(o'че о лоопем стању кадрова у радни!м артанизанијама и о то'ме да се оно мора мањдаи у «ор'ист радних ортанизација, Нарочито је лоше стање стручlних кадрова у земљорадничким задругама', мада ни друге пољоприв(радlне ортавизац|Иј,е H i e стоје MHiOTO боље. Замљорадничке зад|руте, с о'бl3иром на садашње стање у IкадрolВ)Иlма и задатке у про« извадњи, и на ташlкаће које ће имати нарочитО на секто(ру iKoanep'aiHHje са ин!дивlидуалним произвођачима у потладу ангажовања кадрова и запошљаlвања, морају ностаlти при оритатне. Њнма је потребан најеећи 6pioj стручњака, почав од (кадрова у •производњи' и комерцијалних до руководећих у задругама_ Ово важи за задруге баз oi6i3Hpa на то у (коме се рејану налазе, јар су услови за њихов рад свуда дабрlИ, a и њиодаве м(агућности. Успвси, кбје су пастнгле земљорадиичке задруге у пО(једиlНим р_ај|ОНИlма, изван житородних, у проивlВlадњи жита, а нарочито кром(П(ира и меса, очити оу и натврђују снгурност персп'вктив(наг р-азвоја. Ове задруге дају до-бар пример. Интензификација пољопривредне производње и њена специј алиlза(ција указују да ће број потребних пољопривредних стручбити велнки и атално расти. Диокусије, каје се сада о профlилlИМlа стручњака, морале би што OKopiHje да се заврше, а, но мом м-ишљењу, у корист ужих профила каДРО’ва. Наш је задатак да школе што брже ocnoico-ČHMio за њикову функцију, апремајући их кадр'ОВ'И(ма и друпим мптеријалним средствима. Зацатак је наставног кадр а да ученицима и студентима пружи што више техlНично(г и аграрно-економског знања и што боље их аопосо*sи за будући пазив. Ово атрар!но-економ(ско знање биће нарочито потр-ебно кадровима у звмљорад|ничким задругама, а и друтим у ор,гаlвиза(цијама које буду коопернрале са инднвидуалним пољопривред ним произвођачима. Поlлиlтичlко'-тври(ториlјалне заједнице и њихови органи за просвету, пољопривредне и друге организације и њихова удружења, морали би нзђи начина за шиоловање и доквалификацију запаслених радвика у пољопри’вредннм организацијамв. Исто тако би се у наредном периаду морала знатно већа пажња посветити шкаловвњу индиlвидуаlЛ'Вих пољопривредних произвођача, првенствено оних који кооперирају и чија су знања везана за коаперацију. Данас, више него икад, била би нотребна анализа стања земљорадничких задруга и кадрова у њима. Ова анвлиза би наслужила као основа мерама у по* љопривреди, Iнарочито решавању проблема кадрова у задругама. По значају кадрови у задругама кмвју падједнаку вредност, било да је у нитању руков(Одећи кадар, стручни кадар или кздрови радника у неносредном додиру с кааперантима. Анализа би морала да абухвати ове ове кадрове, не само с њи»ове стручне него и мо|ралlночпо(Лlнтичке стране. Озбиљније захвате у кооперацији и озбиљније мењање сlolЦlијал'не структуре наше пољопривреде моту извршlити само отручно и мкрално-IП'ОЛlИТички јаки кадрови.

Пише: ApaiocAab МУТАПОВИЋ

ШКОЛЕ СА ПРАКТИЧНОМ ОВУКОМ У НР СРБИЈИ

ЗАДРУЖНИ ДОМ У ПРЕЉИНИ

9

страиа / Број 1034—35 3 А Д Р У Г А