Arhiv UNS — Selo

{Наставак са 29. стране) залржао обичај да се умрлом, док је још у кући, конопцем ве зују руке и ноге. Како Је вагмпир лишен слободе Вампир te, као што је познато, нарочито осетљпв на глогово трње. Зато је најпознатији начпн борбе протпв сумњивпх покојника који задају глзвобоље живихи, пробадање глоговим коцем. Разуме се, пробадање.м се не убпја вамш:р. Додуше. душа која се евентуално може повампцрптп, станује у људским костима само док је човек жив („Запекла му се душа у костима", пише Вук Kapaunh за старua који, упркос годпнама. упорно одбија да оде с овог света) Али, душа под земљо.м наставља живот у срцу, мишићима, крви или утробу покојника. Према томе, темељно прибадање зз гроб глоговим коцем са мо је иачпн да се вампиру orpaничн слобода кретања. Најпоузданији начин заштите од покојникових ноћних авант>фп уведен је, према псторији религије, тек спаљпвање.м мртваца. Према члану 20. Душановог законика, то је обавезан начин 'борбе против вампира". Но, истраживзња етнолога показала су да то није почело да се чини само због мирног сна живих, већ и у интересу потенцијалних утвара. Дим и пепео су ушли у праксу, када се, под ути цаје.м новпх религијских идеја, пробило уверење да душа налазп пут у организовано царство мртвнх, на небу, само под једним условом - да од тела остану са.мо кости. Док се то не деси, покојникова душа, према народном веро вању, пати под земљом. А колико је, при том, незадовољна п несрећна сведочи Вуков речник у којем реч очајник, има један једини, далеко мрачнпји смисао од данашњег. По Вуку. очајник је „нерастворено тело у гробу које не може да се распадне". Такво уверење потврђују и неке народне пес.ме. Попут „Кајања и исповести Марка Краљевића", где мајка преклиње Марка да се „људске крвн прође јер се нигда распаднути неће". Тако је историја религије понудпла практично решење. Растанак уз дим и пепео је угодан, како за покојника, тако и за оне који би се његовом језивом по| вратку могли надати. Вампири су, очигледно, одуI век бшш сасвим озбиљна појава мада иикада нису посгојали.

В. СЛАВКОВИЋ

ПИСМА

jš g ОВОД за овакво писање била је вест ш Ж ла је недавно јак ветар оборио више JL JL стотина стабала четинарске шуме у близини Пљеваља, што је наводно збунило стручњаке. јер се раније нису ломила стабла ни прел налетима много јачих ветрова. Као директор Националног парка на Дурмитору, дужан сам да обавестим јавност о следсћсм: Шуме иа Дурмитору не само да нс умиру нсго се обнављају и проширују: сваке године ношуљавамо шест до осам хекгтара голети. А иротив гљивичних болести којих у старим шумама има и увек их је било предузимамо рутииске мере разниМ средствима и начинима од којих је иајбоља изолација оболелих стабала и њихових корена, како се болест не би ширила. Нпше шуме, иначс, оболевају од тзв. .ветрозвала " од лежике (обаљена стабла снежним лавинама) и од сушике, односно трулежннце. /\ што се гичс киселих киша, та фамозна појава засигурно још није стигла на Дурмитор а камоли нанела неко зло. Уосталом, за четинаре не 6и требало бити некакав стручњак да 6и се видело да ли је шума оболела. Довољно је бацити поглед на крошње н ако су богате шишаркама. нису потребне нпкакве друге провере.

Здрави плодови су најбољи знак здраал>а, Ове зиме. посебно, наше су шуме ботте шишаркама. Са срдачиим поздравом и уз жеље за напредак новом , Сслу". Директор Националног парка Дурмитор, Жабљак ' Милепко СТПЈЕПОВИЋ ТРИХИНЕЛА У ПРАСЕТИНИ У мартовском броју ревије „Село" објавили сте занимљив напис о трихинели. Доста је речено о опасности, последица.ма и превентиви од ове тешке болести. Мене ипак интересује да ли и у печеном прассг,- трихинела спиралис остаје жива? Знате, ниједан , годет *■ - догађај на селу свадба, слава, испраћај младнћа уЈНА не може се ни замислити без печених прзсића. Већина људи на селу још не зна за ову болест. и не прегледа заклаие свиње. Светислав ЈОКИЋ, ДУДОВИЦА Друже Светиславе, по речима Драгана Маринковиђа, градског ветеринарског инспектора, трихинела остаје жива - и опасна и у печеном. н у прженом свињском и прасећем месу. Једини начин чишћења меса од заразе је - кување или динстање на температури од 60°Ц. Редакција листа .. СЕЛО"