Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

казују датулш парола и уредаба изданнх у ово задње време: 4 октобра слављен je празник жетве под паролом: „Смрт расипању“; 6 октобра свечано отварање кампање „Зимска помоћ“; 6 октобра проглашење закона којим се оснива Државни уред који ће куповати увоз жита, поврћа, семена, плодова и вина, a који ће то делити no потреби; 7 октобра проглашоне су строге мере против подизања цена; 12 октобра у свом говору r. Хес понавља иаролу r. Гебелса и каже: „Топови место бутера, то je још увек наша парола“; 19 октобра Фирер даје пуну власт генералу Герингу за реализовање четиригодишњег плана; 20 октобра Фирер одузима од Вилх. Кеплера дату му мисију коју му je био поверио у питањима економским и сировина Рајха; 24 октобра ђен. шт. потпук. Лебу je поверена секција за стварање немачких сировина за четиригодишњи план; 28 октобра генер. Геринг разлаже четиригодишњи план и тужи се да су Немачку девалвирали и лишили њених колонија и њена злата; 30 октобра излазе три уредбе о строгим рестрикцијама при индустр. употреби памука, каучука и разних метала (бакра, никла, цинка и олова). Све ово указује на тешку привредну ситуацију земље. Нема довољно хране, нема злата ни девиза, a ни свих потребних сировина које индустрија тражи. Једино у чему обилује то je оружје. A оружје у рукама гладна и очајна народа може да почини све, али ништа паметно. Очајање није никад никоме бнло добар саветник. Eto, због чега толика активност на свим странама. Све je у стању акције и напона, a куда то води то ће скори дани морати да покажу. Победа Рузвелтова у Америци не значи само победу демократске странке, већ победу једног новог духа који ће да освежи не само Америку Beli европске демократије. Државни суд који je искоришћавао незгодан положај Рузвелтов, јер није било опортуно пред саме изборе тражити измену устава, доживео je поновним избором Рузвелта свој пораз. Рузвелту ће стајати на расположењу даљње четири године да изведе своје социјалне реформе, да учврсти демократију и појму слободе и слободне иницијативе даде истинско и право значење. Рузвелт као скроман човек н рђав npopos Кад су пријатељи питали претседника Рузвелта о његовим предвифањима за претседиичке изборе, он им je показао белешку коју je био исписао својом руком, a на којој je стајало: Рузвелт; 360 гласова, Ландон: 171 глас. У ствари je после било за Рузвелта 523 гласа, a за Ландона 8 гласова. Белгвјска неутралност коју je изненада објавио белгијски краљ довела je у врло незгодан положај Француску. Изгледа да je до тога става довела унутрашња ситуација Белгије За „Revne Belge“ почиње сво; новембарски број публикацијом врлс важне анкете о унутрашњој ситуацијв Белгије. Биле су позване најуглед-

није личности белгијског политичког живота да даду одговор на актуелно и гореће питање: „је ли белгијско јединство у опасности?“ У одговору r. Албера Девезе-а, бившег министра Народне Одбране најзначајнкји je пасус под насловом „Кикакве диктатуре, ма откле долазила “ Пут претседника Kp, владе у Анкару, закључивање тргов. уговора с Турском, посета Бугарској, показују да Балкан иде својим путем сређивања! Пут Њ, В, Кнеза намесника у Лондон, иако je приватне природе, како се службено каже, састанак са енглеским краљем, посета Балдвину, пријем г. Идна итд. јасно говоре да je при томе било речи и о државним питањима. Саноубиство Рожеа Салавдро-а У Паризу je починио самоубиство Роже Саландро, министар унутрашњих дела у влади народнога фронта. Десница je стално нападала пок. Саландро-а, изгледа само стога што je увиђала његову вредност н што joj je баш не положају министра унутрашњих дела много сметао. Ти нападаји као и трагедија у породици деловале су на живце пок Саландро-а и он није могао више да издржи. Ресор министарства унутрашњих дела преузео je претседник владе r. Блум.

Rat u Španiji i njegovo značenje

List „Popola fronto“ koji izlazi u Valenciji, na esperantu, donosi članak pod naslovom: „Prave riječi narodnog pretsjednika" koji u cijelosti donosimo. Kratkim i preciznim riječima, pretsjednik republike g. Azanja definisao je pravo značenje španske tragedije; On je u intervju sa novinarima kazao doslovce: „Ne raspravlja se ovde samo o unutarnjem neredu. U ovom na izgled građanskom ratu u pitanju je, osim slobode španskog naroda, ravnoteža snaga u Mediteranu, kontrola moreuza Gibraltar, korišćenje naših pomorskih ratnih baza u Atlantiku i također sirovinama bogatog španskog zemljišta. Eto šta će se raspravljati u nastavku prvog čina ovog novog velikog rata“. U kratkim riječima eto cijele važnosti borbe u Španiji. Ona nije rat između dvije grupe Španjolaca, Ona je dramatična borba između španskog naroda i izdajničkih generala, lakomih na zlato fašističkog imperijalizma. U nailazećem svetskom ratu koji će volja za mirom velikih evropskih đemokratija moći jedva odgoditi za nekoliko mjeseci, ali ne i onemogućiti neprijatelji slobode trebaju učešće Španije; oni trebaju slobodno raspolaganje njezinim mineralnim i agrikulturnim produktima, a iznad svega trebaju njene odlične vazduhoplovne i pomorske ratne baze, koje dominiraju Mediteranom, a koje mogu koristiti za konačne udarce protiv Engleske i Francuske. Kad bi se španski fašisti borili izolovani, ako iza njih ne bi stojale, pomažući ih ljudstvom, oružjem i novcem, neke strane sile, već bi odavno španski narod bio pobjedilac izdaje.

Ali iza generala Mole i Franka više ih vodeći nego pomažući stoje evropski imperijalisti. Fašizam je tačno procijenio vrijednost vladanja nad Španijom, čije će ona verige raskinuti u krvavoj borbi. Fašizam dakle, krajnjim naporom nastoji da potlači španski narod, jer je uvjeren u to, da je „Madrid prema izreci Andreo Malrauxa najizravniji put u Pariz“. U španskoj borbi, raspravlja se o sudbini svijeta. Pobijedi li fašizam u našoj zemlji, Francuska, opkoljena na svim svojim granicama, ne bi dugo odolijevala njemačkom nacionalizmu. Sovjetska Rusija, Velika Britanija, i Mala Antanta ne bi se tome mogle oprijeti. Nažalost ni Francuska ni Engleska izgleda ne shvaćaju opasnost, koja lebdi nad njima. Strah da se ne provocira neizbježna katastrofa koleba ih, kao i u slučaju Abesinije. Vrijeme se gubi u beskonačnim razgovorima. U međuvremenu fašistički štabovi intenzivno rade. Samo je Sovj. Rusija razumjela važnost ovog momenta. Ostale zemlje ne mogu se uvjeriti da je svako popuštanje novi potsticaj za fašističke sile. Evropske Demokratije poslednji put razmislite, ne budite ravnodušne; ako bi španski narod doživio poraz, naredna žrtva međunarodnog fašizma bila bi Francuska.

Домаће вести

нашем месту баш тсш својом скромношћу. Нашим културним установама, нарочито „Гlросвети“ и „Јединству“ поклањао je сталну пажњу. Летос се уписао и за добротвора Српског певачког друштва „Јединства“, na му je претседник друштва, при испраћају, предао диплому друштва уз неколико топлих речи. Долазак г. Драгомира Бајаловића у Бању Луку за команданта војног округа потсећа нас на прве дане Ослобођења, јер je г. Бајаловић први дошао на челу српске војске у наше место. Много се штошта од тада променило, али су те успомене ипак остале драге и дубоко урезане. Господина пуковника Бајаловића при његову поновном доласку у наш крај поздрављамо. Француско-југословенскн клуб, који je ових дана преселио у своје наново уређене просторије у Принца Павла ул. бр. 4-1 спрат, раније канцеларија Дра Мољевића, наставља са својим чајанкама и часовима конверзације сваког четвртка у 6 сати. Следећи састанак у четвртак 26 о. м. биће уједно и отварање нових просторија, na се управа друштва нада да ће тај састанак посетити сви чланови клуба. Француско-југословенскл хлуб у Прнједору, недавно основан, a у саставу Друштва пријатеља у Бањој Луци отпочео je рад и данас броји преко четрдесет чланова, што за наше данашње прилике значи врло много. У Санском Мосту ради с успехом на оснутку клуба професор r. Милетић, na се надамо да he Друштво пријатеља Француске за најкраће време да и тамо развије своју активност. To би био четврти клуб на подручју наше бановине. Десет покретних књижница спремио je одбор Српске читаонице у Бањој Луци за села бањалучког среза. Свака књижница свабдјевена je са око 150 дјела, и то; народних пјесама, приповједака, много добрих ствари из пољопривреде и народног здравља. Овај корак Српске читаонице заслужује пажњу тим више, што je то први почетак те врсти, од страке наших установа, које желе, да свој културни рад прошире и на село. У вези с овим, прота Кецмановић, претсједник Читаонице, одржао je 1-Х1 о. г. предавање у Бањој Луци, у коме je изложио историјат рад» на просвјећивању нашега села прије и послије свјетског рата, те потребу, да се томе питању посвети што већа пажња. Нарочито je нагласио, да je то врло важан проблем не само социјални, већ и национални и државни. Село заслужује далеко већу пажњу, него што му je данас указује наша јавност, a нарочито nama интелигенција. Госп. Рајко Малић, виши чиновник Држ. хип. банке венчао се о»их дана са кћерком госп. Димитрија Јагодића, некада школског друга Петра Кочића. Искрено честитамо.

„Отаџбина“ ће no могућности да надовеже на Кочића Отаџбину. Излазиће засад сваке друге суботе, a касније сваке суботе, те ће се према томе и претплата променити. Лист je иамењен стварима и питањима ових крајева у првом реду, али ће доносити и преглед унутрашње и вањске политике, економски преглед, a no могућности и литерарни прилог и савремену сатиру. Садржаваће и локалну кронику и огласе. Рекламираће само солидна предузећа. У жељи да побудимо интерес наших интелектуалаца за наше село и његова нарочита питања, отворили смо у нашем листу sa то засебну рубрику, у којој ће моћи, како интелектуалци тако и тежаци, да та питања расправљају. Уверени да ће бити питања од општег значаја, било политичких, социјалних, економских или просветних, на која редакција сама неће доћи, или где ће неко имати своје и нешто друкчије мишљење, a у намери да и та мишљења поштује, a да читаоцима пружи могућност да их чују, отворићемо рубрику Слободна трибина, где ће бити свакоме слободно да, у границама закона и у ваљаној форми, та питања изнесе и расправља. Разуме се да ћемо радећи и rpeшити, али ћемо зато сваку добронамерну и оправдану критику радо примити, као што желимо да и nama публика наш лист прими. Само од основних својих мисли и погледа нећемо и ne можемо отступати, јер смо уверени да су они израз истинског мишљења и расположења народа овога краја. Одлазак пуковника г. Свет. Ђукнћа, команданта бањалучког војног округа из Бање Луке у Осијек. Овај симпатични господин, иако врло скроман и повучен, био je запажен у

Ширите Отаџбину, захтевајте je у локалима и кафанама, јер je она јединк самосталан политички лист на подручју Врбаске бановине!

Издавачи: Душан Кецмановић окр. uporo Бања Лука и Бладимир Малић Бос. Градишка. Уредник; Др Стево Мољевић, Бања Лука Принца Павла бр. 5 Штампарија „Графика“ Бања Лука

ОТАЏБИНА

Број 1