Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Булевар Зогу 1 и Булевар Мусоли|н;и. У тим Булевармма сконцентрисана су ма,дгГештва и установз о&новљене Албаније. Бегова молба је удовољена. На месту данашње Старе џзмије подипнута је била текија. Ускоро, пошто је ту била рзскрсница трговачки'Х путева бег је подlИlгао склolништа за одмор трговачки!Х каравана. Тако је ударен темељ данашњо | ј престоници. Једнота дана иду+и друмом бет наиђе на једнот старца који се играо песком. „Шта радиш? упитао је бег. „По тир рам", „|ја предем песаж". Бег поведе овог човека у своје ханове и по његовом одговору назове насеље. То име сачувалз је и даиашња престоиица. Предем песак „Тир —раи"! Изгледа да је бега била захватила економска криl3,а њеповог времена. * Тако тгче живот Тиране по каванама. Табла, шеш-беш, билијар, карте, шах 1и летенде. Код Кристала служи осамиаестогодишња Румунка Дуда. Она се сз гостима споразумева нешто на Албанском, нешто на Италијанском, Румунском или Руском. Многи Албанац данас Румунски. Веле, Дуда их научила. Овог момента радио апарати у Булевару Мусолими и Булевару Зогу дају прен-ос из Беотрада. Масз света о-купља се пред звучницима, јер се Београдск-а Радио станица најрадије слуша. У Ти-рани је јако развlИlЈена проституција. Стандард проституткз престављдју мах-ом странкиње. Трговина белим робљем је -невероватно развијена. ВеКином -се роба довози из иностранств-а. По ноК-н-им локалима сусреКате ТалИlЈ-анке, Г-р--киње, Немице, Францу-скиње и по где-где коју југословенску Мађарицу. (Има две врсте ових -ку Ка. Прве су елитне, а друте за плебс. „Фераро" је скупа куКа. Жене оу фине. „Мажести-к" (је нешто јефт-инији, али исто тако отмена куКа. „Одеон" је отмен локал из којега се дружбенице моту повести куК-и. По свима овим локалима један час љубзви таксира се са 150 ди-нара. * Интерекантн-и су алба-нски друмови. (Исто тако су 'инте-ресантие и Тираноке улице. Из баште „Курса. -ла" посматрам к-аlко ходају жене с-а фри-зуром „ала” Лиа де Пути. Сељан-ке. Посматрам кола чијм то(чкови имају пречнике од 130—180 с-а!н--тиметара, а једва миле терани биВ-ОЛСМИМ ПОГOIНОМ. И жене са теш-ким бременом. Водоноше .... Из размишљања ме трже пуцањ Пренем (се. Цела Тирана јури. Мало касни-је сазнам: взтрз! Осигурање или пла(М нове изгр-адње . . .

Михаило Чујовић.

ИЗИГРАО СВЕЦА

Д. Николопулос

„С-вети Јован-е, заштитниче мој, пр-ибегни ми у по-моТ,! Не мопу више! Ево Ускрс ;долази и без твоје пО|Моlли не+иу моћи -да се извучем.... имати ново одело, ни мове ципе-ле! И ништа за моју децу, А црвена јаја, како +емо их обојити? Ови моји стари им-али су ускршње јагње, а ја не+у имапи ми један залогај! Тешко, тешко мени! Нис-ам ти ни(кад досаЈјивао, Iниlкад|а ти нисаМ тражио МИIЛОСТ. -Ово је прв)о доброчимспво (које ти тражим. Надам се да ми не+еш одбити твоју по-моТ у стању у коме се налаз-им". На коленима (пред (Кипом Св. Јов-ана, у сеоlској цркви, мајстор Ђ-орђе изговараше овоју молитву. Пошто је више шута пао ма колена, мајст-ор Ђорђе -продуЖ(И, пун вере и -ка(јања: „Св. Јов-ане, заштитниlче мој, сада +у ти поверити по-вод мојој мопитви; помози ми ,да укр-адем кир Стеф-ано(вог белца и в-иде+еш какву продам коња на сеоском ваша-ру у околини и ми +емо добит Iподелити. Са полови(ном од до-битка даг+у да се поново позлати твој свети кип и -са другом половиlн-ом, купи+у све што (М!oјој поlродlици треба. Види(ш, свече м-ој, калико с-ам праведа-н! А-ли ист-о та:ко и ти м-емој д-а ми одбиlЈеш твоју по-мо+!" Иlзрекаlвши ово, мајстор" Ђорђе у+ута, Паче поново дз пада на колена, упали једну све+у и припреми се д-а оде. Али одједном, пресе, додаде ТИIХIO.‘ „Св. Јоване, заштитниче мој, изв'ини ме шт-о ти -доса+Јујем! Опр(o- ми што ти (Иlоповедих моју невољу. Учиlни да се дочеп-ам кир Стефано(вог белца и виде+еш ка-кву +у ти лепу златну икону IНlачиlнити! Мо+и +еш да се х-вали!ш меЈју с-вима другим свецима у рају!” Прекрсти 1 се, п-аде на IКолена пред лиIКО(М Св. Богородице и нашусти цркву, пун задовољства и н-аде. Чим -паде но+, мајстор Ђорђе се упути кир Стефано-вој -ку+и. М-р-зк прикрива-ше њего!во кретање, а смажан ветар, који тутне+и дрмаше дрве+е, Iпо(кри(ваше бат његових тешких чизама. Пресlкочи преко зид-а од o(праде, уЈје у коњуш-ницу, ухвати бе-лца и, отворивши; изнутра сзсвим лагано капију, одведе себи жељену пљачку. 3-авеже коња у с-ред двбришта, и на СlветлостlИ једне лампе, мирне саве-сти -оlбој-и- црн|им ла-ком сапи жив(Оти;ње, ,, — Са овим пегама, Iгоlвораше он сам себи, (Н!И(ко не+е мо+и да препозна кир Стефановог коња. Могу сасвим мирно и+и на вашар. Кир Стефос може такође до+и, не+е се никад сетити да је овјо његов коњ. Завршивши поlозо, одвоји се у страну, и по!С-матрају+и из раздаљине коња, |уз!викну: „Св Ј-оване, заштитниче мој, нека се твоје име слави за помо+ -коју ои -МIИ П|ружи(о!"

Док се је лак сушио, мајстор Ђорђе седе за овој мали астал, упали лампу И' залали своју лулу, филозофирајући уз густе димове. Али док он тако разм.ишљаше, пронађе да није добро прорачунао у погледу Н|o|вца којег Јн е му коњ донети. Тол:иlКо за оде+.у, тоЛ|Иlко за ципеле, толико за јагње. . . а пола свецу! Узалуд је заоlкру(пљиlвао цену коња, узалуд сводио овоје рачуне, половина није била довољна за потребну исуповнну. Најзад, огорчен, снажно удари песми(цоlМ о астал. „Ја оам био за(иста луд да обећавам половину! То је сувише, превише. Ја сам глупак! Требао сам репола од пола, или Јнајпре, не, половlнна полоВ|Иlне од половине ... то би боље вределЈо! Толи(Кlо за одеЂу, толнко за Јципеле, толнко за јагње... а толнјко за Св. Јована, IМога заЈШТитннка! И још ја сам веома добар! Јер на крају крајева, ја сам свр|шавао посао... 'И по овако гадном IВ|ремену!.. Шта је он учинио, Св. Јован? Помагао ме је, то је ове! И најзад шта ја знам? Ја, ја га нисам видео! Свји су они једнаЈКИ, т,и свеци. Да ме жанла|рми ухвате, ја ку бити ухапшвЈН, а Јне ојн!" Мајстор Ђорђе уздахну, ВЈрло забринут, Јнаби ПЈрстом дуван у лулу, ТОвуче дубЈОЈко једаЈн дијм и до|да|де тнхо: „Нека буде, држим реч. сам му половlину, треба да му дам Јполовину. Када се да реч, треба је одржати. Јер ако се други пут на■ђем у невољи, Јннједан светац ми неће помсКи". Доневши ову одлуку, изађе у двоЈрИЈште, увери се да се је коњ осушио, и ПЈрЈипреми с е >да иде на ваша!р_ Ветар, који је мало пре (дувао, беше сада престао; Јнебо се белле |развеД|рЈИЈло а звезде оијаху. ВеЈЈаЈше заиста за;довољство дуго путоЈвати по тако овежем времену, а требало је путовати пет до Јшест оати. Алји пет или шест ,оат!и ниЈсу НЈИшта за некога «!Ом е (је савест мЈирна. ЈКа|д свану, одлlучЈи да се мало од‘Мори. Завеза коЈња за једно дрЈВО, нзвали се на један камен и поново запали лулу. Једна необична нервоза беше га обузела. Није ба(ш увек |реlнта6илно одржавати реч. ИЂ,и целу но+l ,да би се дошло до циља! Чу се кукуреlкаlње једног петла у близини. Пискав и подругљи!в глас трже мајстор Ђорђа. Једним скоком диже се, по(ку(ша да с е оријентише у слабој дневЈној светлости и опази кров једног мајура; к(укурвкање се понојви. Прескочити један јарак, потрчати за брбљ(ИIВИIМ двоножчем и дочепати га се, беше посзо од једног момента. Испуњен радошку, мајстор Ђорђе се својМ коњу, одвезује па од дрвета м полази на пут, држеЈли једном руком коња за улар, а другом за краке пвтла.

Пола сата доцније, срете једног сељака. Добар дан пријатељу, куда тако рано? Добар дан, идем на вашар, а ти, куда водиш овот IКOIЊ,а? |И ,ја идем на вашар да продам петла и коња. Кол'Ико тражиш за коња? Продајем га заједно са петлом. Али ја хоК у [само коња, имам доlСта жиlв[Иlне и петлова на мајуру. Не треба ми овај . Много ми је жао, каже мајстор Ђорђе. Купићеш ,и петла нлн ниједно н,и друпо. Видиш, ове две животи!ње ТОЈТИIКО су навlИlкнуте у заједнинмом животу, да немам срца да их раздвојене продајем,. Добро колико тражиш за њих два? Тридесет златника, одговори одлучно мајстор Ђока. Двадесет девет н |по за петла а пола за коња. Сто му громова! вмкну сељак, Ти си луд, пријатељу! Можда аи се преварИlо и побркао једно с другим; двадесет девет н по за коња а пола за' петла ! Ниоам н.имало луд, пла Кај! Паметнији сам од тебе, знај то. Кажем ти: ХоКу двадесет девет и п,о за петла а пола Iнаполе[ОlНo за коња. Најзад шта ми се тиче! За мене, то је сасвим (авеједно! Ево ти твојих тридесет наполеона. Да Је од злата, твој петао, не 6и толико вредео. Мајстор Ђо'ка стрпа IНОвац у џеп, предаде коња и петла сељаку и ухвати! поштаlНlСка кола да се поврати своме заштиlТН!И(ку. СтиlпавшlИ у село,, обиђе све дуКане да би извршио потребне купов[Иlне за Уокрс: Нlово одело, IНolве чизме, јагње, боју за јаја 1И) (гомилу корисних и пријатних поггреба. Пред вече оде у цркву: Упали свећу, паде на колена пред кипом Свеца и сузним очlИ|Ма о!д радости и великог којања отпоче: Св. Јоване, заштитниче мој, твојом блаlгоlсловвном помо+уи ја сам украо коња и про Дао за два талира; један за тебе, Iједаlн за мене. Са|да (Можеш схватити да један талир није довољан да се твоја Иlкона позлати. Али то ,не чин!и ништа. Bажно је да сам ја одржао своју реч. Нашта се маустор Ђокз |по|кл(они Свецу, убаци једаlн талир у кутију, и сасвим задовољаlН изађе из цркве . . .

Број 1

„БАЛКАНСКА РЕВИЈА"

НАША ПРИЧЛ

Страна 5

ХОТЕЛ ИМПЕРИАЛ БЕОГ Р А Д Васина ул. 19 - Телефон 26-911 Препоручује: сбоје удобне спаваће собе, као и добру домаћу кујну. Цене солидне.