Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

.. 4 ■ о 'игакмкЕаиЕаl. г;ако се у историји славно сломиње та] човЈвк , те је ]им обликом остнвио тако добар и трајан спомен. „Те тако освану, посдије немирне страсне недјеље, петак 1779. Велика тпшииа нахшвјештаваше шори јуриш. Пама дјеци бијаше забрањено излазити из куће; отац не имаде мира и изађе. Битка почне; ја се опнем па најгорњи таван, гдје и ако ие могох видјети околине, ииак врдо добро чух грмљавину топова и праску пушака. Послије неколико часова видјесмо прве знаке бктке у једном нпзу кола, што тјераху мирно поред нас, пупа рањепика жалосно осакаћених и тужног по--< гледа, п возе их у манастир богородичкш, претворен уј војну болнпцу. Одмах се иоказа милоерђе грађана, Пивар впна, хљеба, новаца пружаху свакоме који ]ош мога што нримати, Но кад се иаскоро утом возу појавпше рањени и зароБљени Нијемци , није знало милосрђе што је доста и чинило се као да хоће сваки да се оголи, не би ли иомогао сво]им невољним земљацима (НапсМеиЦн). Но заробљеници бјеху зпаци да је битка несретио вспала по савезпике (Нијемде, т. ј. Прусе и Бруншвичапе). Мо] отац , уздаЈући се у својоЈ лристрасности сасвим •јамачно да ће ови нодвлад ти, гмо јв тако страст <н и дрзак (ћаНе сИе ИехЛепзћаИИсће Уегтуео- епће 11), те ]е лошао жељеним лолједиоцима у срет ње, и не мисле м, дг ви повијеш војека морала лреко њега вјежати. Прво иође у свој врт иред Фридбершким вратима, гдје нађе све усамљено и мирно; посли]в се усуди па борпхајмску пустару, но ту ]е брзо спазио разие раштркапе четнике и момке, који би, хпалећи се, припудазали у крше међанике, те би радозиалом путнику зујало одбијепо олово око главе. Зато ее ипак иредомислп, врие се и дозна на шхтање, гато му јр могло битп ]асно ј стгбмеиа о узмпцнњу. Дошав дома, еав зловољан, силно сс ражљути кад видје рањене своје земл,аке. Нареди и он да се дарују, но смо Нијемци , што пије увијек било могуће, јер је судбииа натоварила заједно пријатеље и пепријатеље. Мати и мп дјеца, гато се јога ирнђе уздасмо у рпјеч гроФОву те ироведосмо даи доста умирени, би ј асмо вр л о р а д о сн и (\у а г е п ћ бс ћ И с ћ е г 1 г е и 1), а мати ]ош сувише утјешена, кадје, убодом игле, запитала иророчаиство свога ковчежића и добила одговор врло утјешан како за садашњост, тако и за будућпост. М п ж ељ а см о св о м о ц у и ст у в ј е р у и и ст о м и ш љ ењ е (§• 1 е 1 сћ еп СНаићеп ипД Сг ев 1 пиипе:), ласкасмо му што мбгаемо, мољасмо га, да се мало заложи што пије дио дан ; он одбијаше наше милости и свако јеетиво и оде у свнју камару. Наша се радост м е ђ у т и м п и ј е и о кв а р и ла, ст в а р је б и л а р пјешена: краљев намјесхшк што је тај дан против свог обичаја ировео на коњу, једва се једном врну; он ]е бпо потребнпјп у кући но икада. Ми му похитасмо у сретање, ижљубисмо му руке и показивасмо му своју радост. Као да му то бијаше врло мило.“ „Добро ! рече пријатније ео иначе : и ја се радујем вас ради, драга д]ецо ! „Ои одмах нареди доиијети посластице, слатка вина и свега што је најбоље и оде у своју камару, а чекаше га множина разних молплаца. „Ми се слатко прочастисмо и жалилисмодоброг о ца, који не могапге учеетвовати те навалисмо на матер да га дозове ; по оеа, мудраја од нас, добро

је зпала како би му таке понуде биле пемиле. Међу тим је она сиремила аешто вечере и послала би му радо што у камару, но њему би тај неред био неповољан у крајном случају; те, пошто се уклонише поеластиде, гледало се наговорпти га да сиђе у обичпу ручаоницу. Напошљетку, преко воље, пристапе, а ми ине слутисмо, какву песрећу спремамо и њему и себи. Степеница пролажаше свом кућом поред свих дворанских улазака. Силазећи морао Је отац проћи тик поред камаре гроФОве. Предња му је дворана била тако пуна људи, да гроФ пауми, па/би ли вигае њих у Један мах отправио, изаћи на двор ; то се, на жалост, деси таман у они час кад прође отац. „ГрОФ га сусрете весело, поздрави га и рече : Вн ћете честитати и нама и ееби, што се та опасна битка тако срећпо свршила. „Никако ! осјекиу се и мој отад љуткто : Камо срећа да су вас отјерали до ђавола, па ма иЈа морао с вама! „ГроФ се у први мах обезекпе, па опда се силно разби Јеси. То ћете ми платитп ! вшшу. Тако уври Једити и мене и нраведиу ствар, то вам се не може опростити ! „Међутим отад мирно сиђе доље, сједие уз нае, чпњаше се веселији но приђе и стаие јести. Нас Је то радовало, а незнадијасмо, каквим Је оиасним начином одакшао своЈе срце. Одмах за тим изазову маЈку, и нас Је све нешто конкало да избрбл.амо оцу, како пас је гроФ почастио слаткишом. Мајка се не враћа. Но ево тумача Оп мигну те нас поведу да лежимо ; биЈаше касно и ми радо послушасмо. Послије мирно проспаване ноћи чујемо за насилну узбуну, што је синоћ потресла кућу. Краљев намјесишс одмах је био да се отац од-<водв у аатвч>р. Лг>егови се не омиЈу противити; но џокадкад био би им захвалио, кад би мало оклиЈевали. Том се навадом знао стрмко тумач, коЈи вазда биЈаше при себи, врло згодпо користити. ГраЈа Је и опако била тодика, да се оклијевање само собом, заклањало и извињавало. Он Је изазвао моју маЈку и саставио Је с ађутаитом, не бн ли молбом и преклињањем добила мало одушке. Он пак похита па више грофу, којп се, савлађујући се, одмах повукао биЈаше у упутрашњу одаЈу и радије је напустио најпречи иосао но да бп своЈу злу вољу искалио на певипоме и ријешио што пе бп пристаЈало уз његов углед“. Долазп разговор тумачев са гроФОм, у коме тумач полагано и вјешто, но ииак одважпо подилази намјеснику, да опростн домаћину и да презре увреду. Не ћемо овдЈе пзноснтп цијелог разговора, и ако Гете Јсмчи да јо добро утубио прпчу, Јер ннје све значаЈео за наш смЈср. Само ћемо споменути како Је, при краЈу разговора, одби Јао гроФ молбу тумачеву. ГроФ му говораше: „Ви зиате да ми ваше лакрдије кадкад иијесу противне ; али не злоупотребите моЈе наклоности ! Та зар су ти људп сасвајем слијепи ? Да смо ми изгубили битку, каква би у оваЈ чае била њихова судбина ? Ми се кољи и бранп до врата, затвори град, држи се, не дај се, док паши не узмакиу преко моста. Мнслпте ли ви да би непријатељ скрстио руке? Он би бацао граиате п што дохвати, те би иалио што може. Ови домаћин овдје, што би оп ? У ову камару би сад прсла каква лубарда, а друга за њом; у те камаре, коЈима сам Ја гатедио проклете китаЈске тапете не хтЈевши на њих прикивати мојих мапа! Ваљало ми је дијели дан клечати.

128

ЦРН' ОРКА

Бр. 16.