Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

јабука руменика. Онако уморан и жедан сједне он под јабуку, да се одмори и да ее воде напије. Не потраја дуго, отворп се на кули пенџер и помоли се момкиња. 1 ) Чим она виђе мула-Мустафу, поврати се натраг у куду и дозове хануму; 2 ) „Ханума, ханума! Да видиш под кулом једног момка! Колико је налик на тебе ја бих рекла, да ти је брат‘‘. Ханума се примаче пенџеру и позна брата „Јест Валахи! 3 ) баш мој брат најмлађи и најдражи мула-Мустафа“. Ту му се она јави, па, кад се познадоше, спусти му некакву справу, те га извуку горе на кулу. Пошто се за здравље упиташе, рече јој брат оклен је и за што је дошао, а она му одговори : Оне ноћи када сте ме дали, одведе ме мој човјек некаком чудноватом силом, те ме затвори овђе. Мој је човјек цар од гавранова.. Менп је лијепо. Имам свега; само сам се вас ужелила па ето шућур 4 ) Богу! ита ми се жеља иснуни. Ати тражиш Атеш-Перишу? „Да!“ „Богме ћеш га мучно наћи. Мој га човјек тражи са свом својом силом, ама му не море нпшта. Сад ће ми човјек доћи Него he, може бити, доћи љут из боја, па се сакри у ову другу одају, да те што не урезили. Тек што ее он склонио и мрак се почео хватати, долеће вран и паде на кулу, а цијело поље притпште јато гавранова. Онај што је био пао на.кулу, стресе са себе перје и оета човјек као п остали људи, и уљезе у кулу. Пим је уљег’о у кулу, завика жени: „Мени овђе мирише иксанско месо. ЈКо има у ку.ти?“ „Има мој брат“. —„Аје ли најстарији?“ „Није но најмлађи“. „Кад је најмлађи, хајде га зовни, да дође; а да бијаше најстарији, не би вигае старији бпо!“ Кад се зет и шура састадоше, о. свачем су се разговарали. Мула-Мустафа исприча како му је. „Атеш-Периша“ жену одвео, па како је пошао да га тражи; и замоли га за помоћ. „Е мој драги!“ рећи he му цар од гавранова „Ја ти за њ не знам ништа казати. Него у јутру подрани, па се упути управ истоку! До подне ћеш, ако добро узиђеш, наћи овако једно поље, али много вихпе и на њему кулу од девет тавана. Ту ти је средња сестра за змајским царем. Ако он шта не знадне за' „Атеш-Перишу“, други ти не море казати“. Мула-Мустафа једва дочека зору, :, ге се поздрави са сестром и зетом и настави пут даље. Око подне

*) Слушкиња. 2 ) Госпоја. 8 ) Бога ми! 4 ) Хвала Богј !

(Свршиће се.)

стиже на једно велико, пусто поље. На сред њега кула од девет тавана, а под њом врело бистре воде и јабука руменика. Мула-Мустафа сједе украј воде под јабуку, да се одмори и воде напије. Не потраја дуго, отвори се на кули пенџер и опет се покаже момкиња, као и прпје' Чим она види мула-Мустафу, вратп се натраг и повика: „Ханума, ханума! Да видиш једнога младића под кудом! Коликоје налик на тебе, ја бих сто пута рекла да ти је брат“. Ханума се примакне пенџеру и позна свога најмдађега брата: „Јест, Вадахи, баш мој најмлађи и најдражи брат мула-Мустафа“. Сад му њих двије брже боље спусте некакав конопац, те га извуку гори. Пошто је гори нзишао и са сестром се упитао за здравље, исприча он све сестри: поради чега је пошао, а она њему; како су је добро удомили, „Ја сам“ рече „удата за змајскога цара. Свега пмам. Једино сам вас пожелила. Мој је човјек отишао јутрое са змајевима, да тражи „ Атеш-Перпшу“, кога и ти тражипг Но се уклони у другу одају! Море доћи љутит из боја, па се бојим да те не урезили!“ Тек се мула-Мустафа укдонпо у другу одају, стаде јека из пријека. Змајеви ее почеше по пољу окупљати, а цар змајски паде на кулу, прегледа змајеве, скиде са себе змајско одијело, те оста човјек као н остали људи, па уљезе у кулу. Чим уљезе жени у одају, завика; „Има овђе питомога меса“. „Има мој брат“. „А који је? Је ли најетарији?“ „Није, но најмлађн“. „Е кад ]е најмлађи, зови га! Нека дође амо; а да бијаше најстарији, не би га више гледала“. Жена се диже, те зовну мула-Мустафу, да уљегне. Он уљегне, а змајски га цар лијепо дочека, и с њиме се упита. Пошто вечерагае, исприча мулаМустафа све змајском цару, ради чега је дошао и замоли га, да му каже, ако зна што за „ Атеш-Перишу: „Прођи се ти њега!“ рећи ће му змајски цар „кад ул са својим змајевима не могу на крај с њиме изаћи, нити сазнати куд бјежи“. Онда га стане свакако одвраћати од тога пута.и наговарати га, да се врати кући; али се мула-Мустафа не да наговорити, но једнако хоће за „Атеш-Перишом“. цар виђе, да га не море разбити, да не нђе рече му: „ Добро! У јутру подрани из моје куле, па ћеш до подне стићи на једно поље, много више и пространнје од овога! мога! На пољу је кула од дванаест тавана. Ту ти је најмлађа сестра за орловскијем царом. Орлови далеко допиру. Могло би бити, да he ти они штогод за „АтешПеришу казати.

Бр. 7

БОСАНСКА ВИЛА

109