Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Босанска вила

ВЛАСНИК И УРЕДНИК: НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ, САРАЈЛИЈА.

БРОЈ 7.

У САРАЈЕВУ, 15. АПРИЛА 1891.

ГОДИНА VI

Др. Фрањо Миклошић, професор и књижевник.

Прије неколнко времена, 23. фебруара, у старости од 78 година преминуо је у Бечу један од највећшс и најзаслужнијих словенских учењака, Фрањо витез Мнклошић. Био је одликован високим орденима аустриским и страним; био је прави и почасни члан многих учених друштава, доживотни члан господске куће цар. впјећа, дворски и тајни цес. краљ. савјетник, витез Леополдова ордена, велекрсник краљ. сриског ордена св. Саве, цар. руског ордена св. Ане, прави члан царске академије наука у Бечу, царске руске академије знаности у Петрограду, почасни члан српског ученог друштва у Биограду, југославенске академпје у Загребу, Матице словенске у ЈБубљани пт. д. Није ми намјера, да овђе говорим о том, шта је све Микдошић написао, јер нијесам ни позван, да о том пишем; за то треба перо стручњачко, перо филолога. Ја бих желио у најкраћим цртама изнијети живот човјека, који је својим иаучнпм радом заслужио, да та ее и Српство са бдагодарношћу сјећа. Фрањо Миклошић рођен је 1813. Ј ) у Штајерској, у еелу Радамершчаку од сељачких родитеља. Учио је гимназију у Вараждину, затим у Марибору (Марбургу). Филозофију и право слушао је у Грацу п у Бечу. Доктор филозофије постао је у Грацу, гдје је иеко вријеме иза првог строгог испита за доктора филозофије, замјењивао предавача из филозофпје на свеучилишту у Грацу. Ово је заиста добар доказ одличног успјеха у реченој науци. 1840. оде у Беч и постаде доктор права, а 1844. по савјету Копитара, постане писар у цар. краљ. дворској библиотеци. Земљак и сународник Миклошићев, Словенац Копитар, такође учеии сдависта, познатп пријатељ оца наше народне српске књижевности Вука Караџића, прпјатељ народа српског, желио је, да Миклошић остави правничко занимање, да свој талент посвети слов. филилогији. Копитарева се жеља испунила на срећу свпх

‘) Види чланак Др. Мурна у бечком журналу „Presse“ од 17. марта 1891. п „Letopis matice slovenske za leto 1882. ih 1883. životopis Miklošićev od Antona Trstenjaka.