Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

раздријеши оваЈ горди Јев чвор и да се оправда пред свпјетом, јер нпти је право нп лпјепо да у овом случају пада брука на овдашњу Србадију, као бајагп да ее нпје одазвала са претплатом. Кнез Никола I. владар, Црне Горе наредио је својој влади: да се од сада сваке године има давати нашем велпкану пјеснпку Змај Јовану Јовановићу 5000 динара годпгане до год је Змај жив. Ова впјест ће обрадовати еваког правог Србпна; јер овијем даром свијетли владар Црногореки оспгурао је са материјадне стране нашег дичног ЗмаЈ - а, па од сада још безбрижније може радити на српској nj'ecMii и књижевности и српски народ обогатити још и више са ненадмашним својим умотворинама. Живио нам наш мили пјесниче! Награда, Koj’y сп добио, заслужена је; јер твоја дјела разниједа су ерпску славу по цијелом образованом сиијету!

За споменик Милутиновића.

Сарајево 8. априла 1891

Јучер у недјељу 7. априла продужено је уписивање прилога од домаћих Срба Сарајлија. Тога дана уписано је до 400. Форината. Овдје ћемо споменути имена онијех, који приложише повеће своте. Гос. Јово Ђ. Бесаровић 60 Фор. „ Никола Савић Бошков 55 Фор. „ Стево Млинаревић 40 Фор. „ Коста и Ђорђо Ћуковић 30 Фор. „ Петар Пешут 25 Фор. Остале који придожишв испод двадесет и пет Форината нећемо им имена за сад доносити, јер ће то одбор у свом јавном иввјештају касније учинити, док се пописивање прилога међу Сарајлијама доврши, те није нужно једна иста имена по два пута износити. Имеиа оних ko]pi овеће суме приложише доносимо зато, да се и други на њих угледају. Да ће се међу Сарајлијама добра сума новаца покупити, види се по томе, што сви сталежи прилажу. Унапријед се види, да ће се сви позвани одазвати одборскоме позиву, те макар и најмањи прилог уписати. Брло би добро учинио славни одбор, када не би врло журио са уписивањем прилога. Нека остави зато мало дуже времена, да и они људи, коlи не располажу са готовијем новцем, могу са својим омадом што год уписати. Особито не треба хитати са уписивањем сада док не прође Васкрсеније, јер и онако овијех дана већ купе по Сарајеву .„Дванаести мајстори“ за сиротињу, с друге стране пред овај велики празник имаде сваки великих трошкова за своју кућу, послије тога је и бесједа коју приређује пјевачко друштво „Слога" у корист споменика МиЛутиновића управо овијех дана. Из горе наведенијех разлога требало би мало причекати, па тек у половици маја отпочети опет са уписивањем. Млоги су нам се тужили „Отишо бих вели, да што год упишем за споменик а нијееам при новцу, а мрско ми је на вересију уписивати“. Истина да одбор никога не сили да одма плати, али се млоги устручавају на вересију писати. Свакако је ово лијепа свједоџба за Сарајлије, они су и сада засвједочили, да им је будна српска свијест, јер освјетл»аше образ пред цијелим Српством п росвијећеним свијетом. X.

Разно.

Исказ добровољнијех прилога о светосавској бесједи у Бугојну 14. јануара 1891. год. дароваше их

слиједеКа г. г. По 25. фор.: Александер Ковачевић, великотржац из Тријеста. По 10. фор.: Шкуљевић и Аничић, великотржци из Тријеста; Лука Јелић и Балтић и Димић из Бугојна. lio 5. фор. : Њ. П. Хуго барон Кучера, грађански доглавнпк Сарајево; Душан Ристић, трговац из Тријеста; Насљедн. Густ. Сохера из Загреба, Коста Вучковић из Спљета, Никола Секулић из Крупе, Браћа Попадић и Симо Јелић пз Бугојна. По 4. фор.; Лука Лукић, парох и администр. протопрезв. и Михајдо Чавић парох из Бугојна. По 3. фор. Њ. В. митрополит дабро-босански Ђорђе Николајевић, М. др. витез Мадуровиц котар предстојник у Бугојну; Јаков Бабић трговац Бањалука, Жнвковић и Др. из Тријеста; Јово Р. Шола, Ристо Перин и Докић и Пешко, сва тројица из Мостара. По 2 фор. и 40. новч. 0. фра. Јерко Михајљевић р. к. жуиник Купрес. По 2. фор-; Фрпдрих Фоглар, котар. предстојник Мостар; Коста Р. Кујунџић Лијевно; Махмутбег Русташић из Грачанице; Назиф Еф. Барјактарић из Гор. Вак.; Ристо Катић пз Д. Вак.; Тане Шарац оружнпк из Герзова; Вуко Ђурендић, Томо Топић, Јово Праљак, Нико Мијатовивић, и Јово Крстановнћ сви из Бугојна. По 1. фор.: Перо Дрљача народ. добротвор из Бос. Новог; Илија Мужијевић Вукан Терзијћ и Ристо Сердаровић из Коњица; Илија Кисић из Бањелуке; Јов. Пећанац Прото и Ђуро Вареника из Варцар Вакуфа; Илија Билбија управит. котар. испоставе Граб. Михаил Самарџић срп прав. парох изЖупањца; Јово М. Станишић пз Лијевна; Јован и Никифор Бабић из Градачца; Илија Поповић срп. ирав. парох пз Вуковска; Јово Обрадовић срп. прав. парох из Д. Вак. Фра Домин Гојсиловић р. к. жупник из Г. Вак. Фра Мијо В. Батинић р. к. жупник из Бугојна; Урбан лајтнант - штац. комднт пз Вугојна ; Божо Бркљача ; Порсо контолор из Бугојна; Реза-бег Али-бег и Сулејман-бег СулејМанпашићи велепосједиици из Веселе. Перо Павловић опћ. начелник; Антун Матановић, Стипо Дамаћиновић, Ристо Патић, Јово Девић, Браћа Мариновнћ, и Илија Сандић свп из Бугојна и Тоде Ивица из Долњ. Вакуфа. По 50. новч.: Ј. Манце порезник, Перо Кутлеша и Перо Васић сви из Бугојна. Ио 44. новч.: Јово Трифковић из Читуљића. 110 20 новч.: Ђуро Шишић тежак из Подаљача. Добровољнпх прилога свега . 173. ф. 44. нов. На улазницам пало је „ . 100 „ Укупно . . 279 ф. 44 нов. Трошкова „ . . 81 „ 09 „ Остало је чистог прихода 198 ф. 35 нов. Свнма горе поменутим п. н. г. дароватељима на овом племенитом дару којим су потпомогли нашу школу изјављујемо најтоплију благодарност. Ђугојно 5. марта 1891. год. Одбор за светосавску прославу.

Читуља.

ПрОФесор Исидор Стојкови-h. Шестог марта ове годтше премннуо је у Сомбору. честити Србтш, риједак карактер и ваљани професор српске учетељске школе

fip. 7

БОСАНСКА ВИЛА

111