Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

stranu same osnove kao stvar, k'oja se njega direktno ne tiče. Ne bi bilo ni od kake štete, da je ova prestavka izostala. Na nju valjda niko neće ni odgovoriti, a u svakom slucaju ostaee bez uspjeha. U ostalom nije dostojno nas, da moljakamo. Morali bi veo jednom ostaviti take puteve, koji nikuda ne vode nego nas samo pred svijetom pokazuju u smiješnoj slici. Morali bi već jedanput uvidjeti, da zrio narod ne jadikuje, ne moljaka, nego razyija pozitivan rad i tako najdostojnije i najuspješnje odbija tudjinske agresije. Mi smo od saveza nešto drugo očekivali. Pokazaoje i volje i spreme i uvidjavnosti; te je bio razvio živ rad oko osnivanja zemljoradničkih zadruga. Na tom‘ polju mogao se je pohvaliti sa real. nim uspjesima. U to je nadošla madžarska zakonska osnova. Savez je u toj osnovi svakako ugledao ozbiljnu opasnost po naš samostalni gospodarski razvoj. Došao je na misao, da mu je nemoguoe pored take konkurencije, a s ono malo sredstava, što mu stoje na dispoziciji, uspješno nastaviti započeti rad u smislu narodno-gospodarskog preporoda. Pa kada stvari tako stoje bila mu je prva dpžnost, da razmišlja o načinu, kako bi se na osnovu pozitivnog rada otklonile übitaone po nas posljedice spomenute osnove. U prvom redu jasno je kao sunce, a to izlazi iz našeg podredjenog političkog položaja, da mi nijesmo kadri zapriječiti, da ta osnova ne postane i zakon. S druge strane bilo bi naivno i misliti, da senatake udarceuspješnoi dostojno odgovara s dugačkim i učenim prestavkama, ili poniznim molbenicama. Preostaje samo jedan put, gdje se doduše traži požrtvovnosti i prekaljenoga patriotizma, ali koji tim sigurnije vodi do željenog cilja. A taj je put trebao izabrati saveza s njim zajedno i cijelo naše patriotsko društvo. Ako se već mislilo na prestavke, mogla se i prestavka uputiti, ali ju je trebalo adresirati narodu. U toj se prestavci moralo: 1.) prikazati i rasvjetliti madž. zakonsku osnovu, 2.) upozoriti narod na übitačne posljedice te osnove po njegovu budućnost u pravcu slobode i samostalnpsti. Uporedo s tim trebalo je razmišljati o tome, kako bi se skupio iz naše sredine dovoljni novoani kapital, koji bi služio isključivo zemljoradničkom kreditu. Kad bi se sastavio taki domaći kapital, koji bi mogao uz iste procente, koje predvidja i maclž. osnova, opskrbiti kreditom naše zemljoradničke zadruge srpske ili hrvatske, odgoo 7 orilo bi se konkremo tudjinskom izazivu. Madžarska zak. osnova postala bi tako u pogledu nas sasvim iluzorna. No nama će odgovoriti, da u nas nema toliko novoa, da se može tako poduzeće zasnovati. A mi ćemo se usloboditi, pa ćemo već unaprijed ovako odgovoriti. Narod naš obiju imena osnovao je lijep broj spekulativnib novčanih zavoda, koji svojim članovima donose veliku i masnu dividendu. Valjda se ne bi oglušio ni takovu pozivu, koji smjera za tijem, da se zasnuje patriotsko narodno poduzeće, kome bi bio zadatak, da odbije od naših glava udarac, koji nam prijeti pogibijom, da suzbije u zametku težnju, koja hoće da za svoje , ciIjeve zadobije i jezgru naše narodne snage, naše seljaštvo. Pa zar ne bi mogli i novčani naši zavodi potpomoći u tom poslu privatnu inicijativu? Jer u protivnom slučaju ne bi se za sigurno dokazalo, da u nas nema novca, ali bi bilo nesumnjivo, , da u nas nema patriotizma. Patriotizam na riječi samo je drsko licumjerstvo, ako ga ne prati patriotizam na djelu. I njemačka vlada odredila je 100 mil. maraka u tu svrliu, da naseljuju Nijemci u poljske krajeve. Zalostan primjer, ali dobra analogija. No Poljaci nijesu ostali skrštenijeh ruku, a nijesu ni punili ministarske kancelarije svojim tužbama i jadikovkama. Na nasilje njemačko odgovarala je živa Ijubav prema narodu, koja ne poznaje uzmicanja i prepasti, nego se očituje teškim žrtvama. Oni su djelima dokazali, da ijube svoju narodnost, da ju nijesu voljni do zadnjeg časa napustiti. Budimo i mi na djelu junaci.

No nije tako samo n Hrvatskoj. I u Dalmaciji možemo zabilježiti vapaje na gospodarskom polju. Sjećaće se naši oitaoci, kako smo radosno pozdravili gospodarski sastanak, koji je bio zakazan u Splitu. Nadali smo se, da će se jedanput pokazati na djelu privatna inicijativa, jer smo mislili, da je već svakom ozbiljnom patrioti jasno, kako vlada ne pokazuje ni želje ni volj ц, da zadovolji raznovrsne potrebe naroda. Nadali smo se, da će se narodni Ijudi pouzdati u svoju sopstvenu snagu, te učinifi sve, što se od privatne inicijative može očekivati. No tu smo preva sasf'a и tu je i •/■>•!«*• -■ ' cija, a u svakoj ,‘točci rezolucije isticu se karakteristični sfavci „Sastanak vapi neka se pobrine (ili dotični činbenioi)“. Bićemo radosni, jkad budemo mogli zabiIježiti, da smo se mi Srbi i Hrvati počeli već jednom sanj-f sebe brinuti. Kako se vid; {‘-е, n'd nas se na gospodarskom polju s.ib •■^vapi 41 . Voila tout.

Društveni život Друштвени односи нашега свеучил. ђаштва.

Свеучилишна' је омладина као вазда тако и у поељедтим годинама била живи од])аз свих политнчких Флуктуација, које су пролазиле интелигенцијом хрватеком и српском. Она је то у већој мјери још и даиас. Нагласујемо осооито: политичких, јер наш јацни жииот није на жалост твезиним осјећајима и миелима подавао никаке грађе до политичке. Све страсти, којс су нагаим политичким животом кретале, и сва љубав, која се иеказивала појединцима, све је то у младежи налазило тако жива одзива, да сеје раздијелила у толико „странака“, колико их је познавала наша политичка јавност, и у њој распалила све етрасти, које су харале наше политичке странке. Млада је генерација била млада само по доби и знању, по политичким идејама и идеалима поводила се иаиросто ва старнма. iieli јс , сигурио и оним политичарима, било које странке, који су веп и сами осје Кали многе недостатке у страначким поеловима, морала битн неприлична опа безгранична преданост, што јује омладина изноеила пред своје узоп • Оне, који су са вишега стајалишта ...lтрали развој наших страначких односа и вриједност појединих страначких програма, сигурно је забрињивала та некритичноет младих „т.уди, који су ипак звани, да странку, којој ее приброје, не помножају еа.мо бројем, него и ојачају новим мислима, новим елементима душевним. Према Старима они би морали показивати напредак, развој онако, како у здравбм свјетоком развоју иредставља млађа генерација ‘према старијој ноки напредак. 1 Растворни ут- мдај страначки нзвео је у евеучилишној бмладини исте иосљедице, као и у свем на[)оду, којега се дотакао. Слијепа страст, која је обузимала вође, прелазила је и на војиике, а војницима странке вазда се радо признавали „свјеснији“ ei!f‘ Јјпишни грађани, доп су неки вољели и ~дервиши“. Кад помпелимо, каки дЧ- 1 би.ш мотиви страначцим борбама, у.којима је свом душом судјеловала и омладина, кад помислимо на caii онај ниски душевни и морални капитал, који ее у ту борбу уносио а младеж га, прихваћала, онда he нам бити јасно, кака је била попречна психа свеучил. ђаштва. Спорови ерпских и хрватских опорбених странака епадају са стране мисаоне и етичне међу најсрамотније пбјаве нашега јавнога живота; у њима као да се сабрало сво, што ружна може изнијети полуиросвијеКен енијет, комује „просвјета“ ’ отела једноставну бистрину мисЛи и здраву простоту осјећаја. Ти спорови означују у навдем развоју добу декаденце духа и поштења, која he остати тамна страна наше нововјеке-‘повјеснице, а врло рђави аргуменат за чистоћу оних идеала, за које се радилол

Кад je омладина ту борбу прихватила ua се иденч'И (>икопала са читавим тим начином борбе, пала јс на њу одговориост тим више, што је по своме. подожају и по свом звању била оеобито позвана, да буде вазда носилица виеоке мисли и у«орнога моралнога осјећаја. Омладину је једцако као и остали евијет аахватио Фанатизамлтраначки, а- то iie'K значи друштвени рат. И доиста је тај Фаиатизам уништио у свеучил. омладини сваки oejeliaj заједнице, сваку свијест о посебној друхптвеној скунини и створио ■ или боДве ЈџзДслове полит. стра. еу прпшли ђајлакши посао у странци : грдили протиђну странку. Нема сумње, све rg' појаве, што смо их доелије споменулц некритичност у примању пол. идејд т" лреданоет паче .рема пол. вођама, и Фанатичка стр, , која их је растављала, све су то посљедице једнога узрока : недостатка опће наобразбе, а нолитичке напосе. Не мозке ее и не смије свеучил. омладини бранити, да се бави политиком, али је по њу еамо срамотно, ако она једнако политизира као сваки ненаображени сљедбеник странке. Политички рад свеучил. омладине мора се темељити на многим погодбама, које га чине посебним и особитим по и.егопу аначају. У првом реду треба да омладина гледа па политички рад као на науку. Ниско је дакле становиште политичко, у којем је темељна мисао ова или она политичка оеоба, или које покреће осјећај или антипатије. Прије свега треба &олитику схватити као науку о хисторијском развоју народном и о смислу тога развоја, затим као науку о сад а ш њ е м п о л о ис а ј у народном, и с ад а ш њ о ј народној снази и напокон као науку о народним циљевима у 6 у д у kн о с ти, који се морају изводити из смисла прошлости и тежња садашњости. Док је политика наука, знаност, мозке ли у њој бити Фанатиама, некритичности и слијепога обожавања ? Смију ли ошг, који су прзвани ц најшице кауке, ф, .4Југки. Фанатици, и слијепи обожапатељи политичких идола ? Политика ђаштва и по томе добија свој посебни значај, што је она пр ип р а в нп е т а д и ј за политички р а д. Политичка начела ту се тек стварају и кристализују тако, да је у том приправном отадију, у којем идеје младеначким жаром ничу, разумљива свака борба, што ју изазивље противноет мисли, али еамо борба мисли, духа, али никада борба Фанатичких Фраза, или паче јаких грла и јуначких десница. Јасно је, да у тој 6о;)би политичких идеја т. ј. идеја о н а р о дн о м ж и в о ту, може бити живахности и жестине, али докле год буде у њој судјеловала и савјест појединаца, тражит ће да коначно побиједи увјерење, па макар и противничко. За еавјеснога је патриоту добро све, што по његову увјерењу народу користи без обзира, да ли се се то родило у глави противничкој или није. ' ( На основу тих двију карактеристика политичкога рада омладинскога добива понајвећу важност још и трећа, која излази из положаја еваке омадине у сваком народу. Политичким радом, за који’ ,се спрема, узет ће једном омладина у насљеђе водство јавних посала, које еу данас у рукама њезиних отаца. Може ли се ико прихватити тих задатака, а да није са свим својим увјерењем на чисту, да је евака мисао, коју ће изрећи, и сваки чин, који ће починити по народ кориетан па да је према његовим потребама ? Преузимањем јавних посала дубоко се оптерећује еавјест појединаца, и њој мора одговарати свако сам или прије или послије. Смије ли ее у тако замаганим стварима допустити неограничено повјерење у ауторитете, који I не ће бити одгово]>ни за мисли и чине оних, који им слијепо вјерују ? А јер ће баш чланове свеучил. омладине највише допасти водетва посала народних, потпуно је и с етичке стране разумљив један за-

Broj 14

„NARODNA MISAO u

Četvrtak б. svibnja 1898