Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

54 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије

Чварати моћи, докле собе не б8д8 готове да могу сасвимљ ихљт у собе положити. )

Јасамљ питао Г. Раича имали чтогодЂ у его Исторши он каже да нема и даће се меано и у Бранковича наити.

· Скоимљ Фдак васљ милости вБипШниго со венкимЂ вмсокопочитаниемљ есмљ и Од. :

Стефан %Ф. Стратимировичњ Арх. и Митрополит

—— ЗАО ДЕ

ЗНАЧАЈНА СЕДНИЦА ИЛИРСКЕ ДВОРСКЕ ДЕПУТАЦИЈЕ

17. год.

У патријарашкој се библијотеци налази у препису: »Allerunterthinigster Vortrag der treugehorsamsten Ilyrisehen Hof Deputation die „Destrafung бег in Militir-Diensten deliquirenden Poppen, dann aus Russland fir hierlindige N. U. Kirehen eingelangten Kirchengerithe, und endlich die Besehwerde des Metropoliten, wegen von den Hofstellen in Sachen seines Cleri und ibrigen Glaubensgenosšen nicht gleiechformig erllassenden Mxpeditiones betreffend“.

Како је по изводу привилегије цара Леополда од 21. Ayrycra 1691. у тачци 18. и 19. речено: » — — ниже над церковним чином кто от мирских кроме нас, власти да имат арестовати или затворити кого. Но Архиепископ таковија о нем висјашчија церковники, иже в | погрјешение впадут, судом церковним или канонским наказати может«; не треба се чудити, што је наш народ изненађен и узнемирен био кад је дознао за царски отпис (рескрипт) од 12. (1. Априла) 1727. упућен митрополиту Мојсију Петровићу, у ком је наређено било, да се од 1724. декларација има сматрати као тумачење привилегија.

По 4. тачци исте декларације: »У погледу суђења и кажњења српских свештеника, има се употребити онај поступак, који се обично и код римокатолика употребљује, и по ком се у свима злочинствима дотични кажњиви свештеници пресуђују од световних судова, српски црквени суд има по канонским правилима предузети дегредацију (да се обрије — распопи). «

Шта је све наш народ против исте декларације чинио, наведено је у 123. 124. и 125. књ. »Летописа Матице Српске«, а то је исто описао и др. ]. Х. Швикер у својој: »Дје Мегеридива der Metropolien von Belgrad u. Сапоујт та Ј. 1731“. Улеп 1881. 29.—33. и 47.— 59, а и ми смо о томе говорили у нашем чланку »Мојсије Петровић, митрополит београдски«, »Споменик кр. срп. Академије ХХХТУ. 110—112. 1117.

На притужбу митрополита Петровића и народа, подвргнута је била речена декларација поновном претресу код највиших власти и по де-· клараторији од Јануара 1729., речена је 4. тачка у неколико измењена, и дозвољено, да се на молбу митрополитову код суђења свештенику, припустити могу два свештена лица да пазе на судски поступак. Но при донашању пресуде, да се имају удалити.

Како су наши митрополити ослањајући се на привилегију — тражили за себе право, да они кажњавају свештенике, издавале су. највише власти у више пути рескрипте у том погледу. Па је о томе било говора и у горе поменутој седници, ·