Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 55

Као резултат овог саветовања, рекло се у 5. 60. регуламента 1770. у том погледу ово:

»По елику Мљвг убо вљ предстожцемљ Раздћлени о правосвдии двховномљ милостивбише предусмотрђхомљ и 4 т8д8 само собоко слБдветљ, каковимљ образомљ сваишценство BP самих дђлЂхЂ церковнихљЂ Ф ихЂ констетортахњ илити Епскопахљ и Митрополта ст изнлтјемљ обаче чрезЂ Наше Тлуртческе дворне депвтацио књ Ha самим негли прингзжденое взати прибћжише, депендирветњ, по истомљ равномЂрш развмЂваетса Ф себе, что вљ гражданскихт и криминалнихЂ винахљ тако, јако и мгранство, сице и клер Ф вЂ каждои земла приставленаго мтрскаго началства, и тако далшне Ф. надлежашцихљ не посредственнихЂ чино†ДворнихЂ знаменителнћ Ф Нашего Ц. к. дворно военаго Совћта, Це саро кр. дворнна камери, в' Банатическихт и кр. дворнил Канцеларји правоседе ожидати, и сљ тбмљЂ кромЂ того землеводимимљ уставомљ повиноватиса иматђ, «

»А что ради предстатзи свашченства греческаго закона неунитскаго пред мирскимљ свдомљ во винахљ токмо личних и церковнихЂ Mpr под 14/П. 1763. милостивћише повелбхомЂ, да едно или дрво согрђшајдешцее свишценство греческое неиматт чрезЂ мтрское началство арестирато, HO своем надлежашцеме деховноме началстве пре дано бвти; прамо же того в» винахЂ крупналнБгхЂ виноватое свашенство Греческое нераздћлно на надлежашцемљ мрскомљ свдЂ иматљ садитиси, таковји издани Заповђсти и в' напредЂ остати имМЂОТЂ, обаче нЂестљ севмнбнич, да јакоже и гдбЂ т. е. †провинцшалномљ. каждом MBCTB тако наблодаетса при учинитисе име цихЂ процесо†или испитанти м8чителномљ противт таковихљ свишценниковљ, ашце би то самљ Митрополтв просилљ, два Ф Ето клера за Ассесоре обаче само на тон конецт кљт сосбданио допестатса, что бвг они, во Еже бњм формално ст процесом постепалосн, сами смотрђти могли, а притом атце бвг они что опоманети имбЂли, таковое ради далшаго pBuwBBIH и рђшенји сћмо обавитисн иматљ, гдЂ примо тото при учинити се имбшцемљ изреченји противљ таковаго виновника они деховни Ассесори ем же они и кромћ того немог гљ присвствовати, У свда Фствпити HM'BIOT'b,“

Даље је у истој седници претресано: шта да се ради с пакрачким владиком Арсенијем Радивојевићем, који је дошавши у додир с руским посланством у Бечу, где се дуже времена бавио као митрополитов ексарх, добио из Русије више црквених књига и одјејанија.

Аустријске су власти у то доба имале велики зорт од Русије, и нису трпеле да Срби имају с Русијом икакве везе.

Занимљиво је саветовање о том руском дару, па како се није смело, да се Русија увреди, то се није смео да казни ни владика Арсеније, нити његов секретар Георгије Кабајић, и владици су издане ствари. Ал се наредило да се припази на њега.

За секретара се рече: »И ако би требао да буде кажњен и да се отклони од владике и због других ствари, из политичних разлога, треба га на миру засада оставити. Доћи ће већ време, да ће он моћи због другог чега од њега отклоњен бити. Џашће он већ у Клоику, да се не ће нико моћи досетити, да је управо кажњен. због преноса руског дара из Беча у Пакрац,