Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 81

193—17.) оставио је исти „Архџштакон Андреи 100 мартјаша“, а добио је по смрти Вићентијевој (“ 8. Окт. 1725.) при раздеоби његове оставине 103 дуката.

Пред народни сабор 1726. (одржан у фебруару) управише молбу сабору протосинђео Василије Димитријевић — потоњи владика будимски и архиђакон Андрија Атанасијевић, у којој рекоше: » — Понеже благостБ свјатаго даха сабра Bacb (Ф васеде ва евдино Ф избрании и поставленји ФОЈцаго архјпастира и наставника, ми слежители бивши ва бозе почившаго г. Арх. и Митр. 8достоихом се понизнђИше приказати са симБ нашимљ малеишимБ мемориалом наипачеже јакоже и сами добре вест вамљ Фсвтатценни сабФр како У младенства наших есмо ва слажби били и NO CMp TH его блаженства и такожде јавно вств благодетелствфмБ вашимљБ донелиже ва болезнши своеи билБ вств покоинји влико скр'би и трвди претрпћли есмо Ф семљ богљ веств, тредили се, радили, текли, подвизали се и накрмливали (Ф сви странах и ходатаиствовали «Ф доMWBHMHX его блаженства интересе влико више вредни есмо били Ф васаког дела нисмосе бранили и ва смрти Grw блаженства и такождеже васа лепо Ф мала до велика мставша до конца и чтоби и за конацБ врЂдно било сахранили и сачували, а да нисмо били вћрни неби се знало камо би се что ва болезни вго подевало богњ зна било би како и после Фстали преждних архшастире вБбивши и дрвги архтереа неко· ликих что и сами васех шсвашћнни сабер добре веств сабивша се да WHHMĐ W бозе почившимљ господарем ни подвице исправно нје 8чин'бино (а ми себе всмо васегда хранили и чввали Ф свега таковога Зхпцрђија такоже ( Фгна Фпалатошцаго, мислећи васегда на верноств праве, како зато и Зпованте имамо на бога и на васех фФсвјазцђнни caGwpb Ja нђће наша верноств и служба Зсрдна забвђина бити ни предБ богом ни прЂд васеми вами“.

»Сего ради ва сех понизиЂИше и препокорнЂИше моле се вадаемо себе на милост и благорас жденте ваше вже бисте милостивђИше и ww нас промислили и промотренје УЗчинили како и на кои начинт остаемо и Оббдемо били и не саме ктоме что би оу тастаменте било покоИнаго но и са дрвгимљ чим помиловали с книгами и са дрвгимт за васпоминанте господина своего почтосмо дости трвда и службе имали Ф детства своего«.

»И сте понизнбћИише и препокорнеише молимо и представлчемо како еств толико кратБ заклелљ господинБ мои покоИни бтце ва животе его, вже да ходотаИствовати ми по смрти вго исплните се оном Фбђћлцанои Ф нЂго милостини подавшто«.

»Cis вазлагајо на благоразвмје ваше с коимБ ва милост наср варечети Фстаемо.

Всех Февђценнеишаго и богомсабраннаго сабора Манши и прђпокорнеише слеге

Василе Димитртевич протосингељљ с. р. Андреи Аванасјевич архџшакон с. р. „Архив“ бр. 5. и 6. 2