Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

130 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије време обнародован, па ни Епископи ни општества нису сад знала, нашто да бирају и шиљу своје посланике — —.«

Како је тешко ишло с потврдом и Патријарха и Војводе, види се најбоље из тога, што је тек царским манифестом од 3/15. Дец. 1848. »обновљен патријархат као што су га већ предшественици на архиепископској столици имали и Рајачићу дано достоинство и титула патријарха“, а генерал Стеван Шупљикац потврђен за војводу српског народа заједно са »обновљењем овог старог историјског достоинства.«

Да „предшественици« карловачких Архиепископа-митрополита нису имали ни носили титулу Патријараха, а тако исто да Срби у Угарској нису имали своје војводе; то је данас тако јасно, да о томе не треба ни речице прословити.

Није нам овде намера, а нисмо ни у стању да потанко наводимо како је дошло до тога, да је Беч напослетку пристао на потврду Мајске скупштине у погледу прогласа Рајачића за Патријарха; ал ћемо навести два акта, из којих се може јасно видети главни разлог реченој потврди.

У патријарашкој се библијотеци налазе два писма српске депутације које су се у Бечу дуже времена бавиле, и радиле на потврди закључака Мајске скупштине за Патријарха и Војводу, која ћемо овде навести.

1. Од србске Депутацие у Бечу 4./16. Нов. 1848. Ваша Светост!

Дошавши у Беч одма потражио сам овде находеће се Г. Депутирце, и перво што сам разумбо тое, да, Г. Кнез Виндишгрецљ на место Бана за комесара и командирендера у Мађарско посталћн и стим манифест од 3. Октобера фактим низвргнут естт. Послеподне одем Бану представим ме цЂл мое мисје у строгом смисле мени дате Јнштрукцје желЂ Народа, кое подпомагати умолимга. Резултат те конференцје на кратко таи 6: засад мисли Г. Бан да нје време дипломатическим путем дЂлати и док Вопрос мађарски нерђшисе да ћеде наши кораци безуспћшни бити, но ништа манЂ да будемо безбриге, ер он се нада да ћеде желЂ нашег Народа испунђне бити. Пушке каже дасу у Воиводовине оправлбне, Новце Г. командирендере Темишварском оправлЂне!!! — На наше удивленје овим послђднем поступку, управо да кажемо на нашу протестацио, упућени смо на кнеза Виндишгреца, а на мое примбчанје да се карактер Рата променуо, и мђсто интернационалног Славена са Мађарима, исклочително Рат Династје са Револуцјом постао, одговор1о в Бан да в то заиста тако, но ништа манђ да се небринемо, све ће добро бити. Данас билисмо код кнеза Виндишгреца, представилисмо му да посредствуе како би се, што и у интересу Династје лежи, засада наИглавнје желЂ србскога Народа изпуниле. Каже да то од Цара и од министерства зависи, на кое ће нам препоруку дати, што се ВоИводе тиче (оч каже Г. Генерала ПТупликацљ) тоће данас предузети, да му е већ писо, и петдесет хиљада фор. послао, равним начином и пушке; о патриархе аивтејсћела се говорило само рег 55 ЕхееПепе дет Етађувећог Каја. Ми. смо му писмено изјавили, да зли слЂдства ради кое би произвести могло,