Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

АДрхив за историју српске православне карловачке митрополије 167

ФРУШКОГОРОКИ МАНАСТИРИ 1734. године.

По заповести митрополита Вићентија Јовановића обавили су његови дворјани 1732/3. опис и попис српско-православних цркава и свештенства епархије сремске-Архидијецезе.

Ми смо тај опис и попис штампали у књизи „Српска Митрополија карловачка око половине ХУШ. века“ Карловци 1902.

Они су по заповести истог митрополита обавили како по селима-парохијама, тако и по манастирима попис свију душа.

У патријарашкој се библијотеци налази такав опис неколико парохија, из ког смо податке штампали овде на стр. 147.—151

А озде ћемо да наведемо попис душа по манастирима и прњаворима из протоколе од 1734. у коју су уведена не само поименце братија сваког манастира, него и колико је ком година, служи ли литургију или не, исповеда ли се или не, причешћује ли се или не, кад се последњи пут исповедио а кад причестио, ко му је отац духовни, иде ли у цркву или не.

А код прњавораца: име газде од дома и налазеће се у кући све душе, колико коме има година, каквог је стања: да л' је богат, средњег или сирома, исповеда ли се и причешћује или не, кад се последњи пут исповедио и причестио, ко му је духодни отац, ког су брака, иду ли у цркву или не, ког су занимања, иду ли им деца у школу или не.

Духовиници су били: у Хопову: Јаков хилендарац, Димитрије ремећанин, Герасим студеничанин, Арсеније зуграФ; Јеврем, Атанасије, Алексије, Филип, Прокопије хоповци, Благоје поп карловачки. У Крушедолу, Раковцу, Шишатовцу, Бешенову, Врднику, Ремети, Беочину, Јаску, Кувеждину, Дивши, Прибиној глави: Калиник зуграФ, тако исто и у прњаворима.

У Гргетегу: Исаија крушедолац, а тако исто и у прњавору.

По занимању су били прњаворци већином земљеделци, копачи, а био је по неки и абаџија, мешаје, дрводеља, колар, пинтер, терзија, пекар, ковач, чибуржија, свирач, па чак и играч.

У Гргетегу Јован Дугајлић је био свирач а брат његов Никола играч. Распитивао сам, шта то може значити посебно занимање играч, и нико ми не знаде рећи.

Ако ко зна шта више о томе, нека протумачи.

Осим обичних имена, долазе и ова имена:

Мушка: Нинко, Стојић, Јаин, Вукан, Вуксан, Радоица, Срдан, Момир, Станисав, Лека, Милић, Воин, Радосав, Веселин, Богоје.

Женска: Сибинка, Кошута, Канђа, Илинка, Куда, Неда, Грађа, Везиља, Еулогија, Косана, Вида, Сегединка, Тадијанка, Будимка, Селена, Ђинђа, Анока, Винка, Утва, Божана, Стамена, Степанија, Јерина, Стоја, Стојна, Убава, Латинка, Никосава, Иконија, Обренија, Алка, Достана, Петруша, Божица, Весела, Босиљка, Кумрија, Станисава, Станица, Јевдија, Смиљана, Бојана, Нинка, Вујана, Ковинка, Стоја. Инђија, Севдија.

У Шишатовцу — у прњавору — је живела монахиња Јелисавета стара 45 година.

Сам попис гласи: