Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

26 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ж * * Занимљиво је и ово писмо синђела Павла, што га је писао владици бачком Висаријону Павловићу.

Исто гласи:

Преосвјашчењејшиј и Словесњејшиј Г. Г. Архиереј, милостивјејшиј Г. Архипастир, отец и Благодјетељ мој.

Всенижајше и најпервјее прошу, да би П. В. непримили у каково год негодование сљедујушчее мое прецложение, но паче милостиво прочитавше, сами би извољели разсудити, да мени нужда јест, како и свакому о своем состојании а наипаче о последку предсматрати, како имам и на далше (ашче коју годину жив буду) живот свој препреводити. Ибо се пол третијаго љета совершаетсја от нељеже В. П. мене милостиво отеческиј из карловачкија резиденции прибјегнувша в зашчишчение воспријасте и здје в вашеј резиденции Благодјетелскиј содержите, между коим временем ја јесам код Bb. II. толико утјешен, упокоен и со всјем доволен бил, колико нигда ашче бих и чрез стотину љет живил, неумјеју нити би сам могао В. П. отслужити.

Занеже не иначе но баш тако ме пазили и снабдјевали јесте, како дабисам ја попдетниј родниј син ваш бил, које благодјејание ваше и милост ја пред многима јесам испевједао и хвалио се много крат, и докле сам год жив проповједати и хвалитисја заборавити немогу, зачто никогда таковаго милостиваго Благодјетеља имјел њесам ниже другаго имјете надјејусја, развје пак П. В., и ваистину, до свое смрти нерадби таковаго Патрона разлучити се.

Обаче ниње како из коекакових окресностех видим, что ја на онаковоју конФиденцију и милост у В. П. неимам јакоже прежде имјех, и ашче частицу њекују и сад показуете ми, обаче и то видитми се политично точију чините. А узрока тому невјем другаго, развје то может бити, что ја у В. П. бездјелно седећи, и никакове службе неизвершујући, толикое времја вашеја славнија и богатија трапези причашчајусја, и туне хљеб јаду, а то и ја сам себи зазирају, ибо не всуе речено бист; „не дјелај да не јаст.“; Обаче что да сотворју, јегда В. П. мени никаковија становитија служби даже и до днес между толиким временем долгим неизволисте вовјерити, а мислим да и ја бих толико вредан бил ваше заповједи коториј от В. П. начто устројајутсја.

Припоменути же и сие В. П. хотјех, како јешче в прошлом 1749. љетје, јегда са сабора карловачкаго посље иншчалации нињешњаго Г. Митрополита сјемо возвратихомоја, В. П. мене пред себе доввати изволисте, и питасте намјерение мое каково јест, сирјеч: или Xohjy у Карловце пак у службу Митрополиту повратити се, или на далше ваш служител бити, и када сам отговорио В. П. на ваше вопрошение, јако аз ни к Митрополиту, ни к другому коему Господару служити намјерају, кромје В. П. ашче вам будем за потребу, и да ја никога первјејшаго и болшаго Благотјетеља и отца по Бозје имам, кромје В. П. будући јешче от дјетинства ваше Благодјејание почео сам уживати, и тако мене со всјем первјее Богу пак В. П. привручих "и отдах с таквом препоруком, что би В. П. о мени и о напредку