Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

42 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

онЂ сообцитљ у дблЂхЂ таковнхЂ, а за овако писане имаћемо надлежаше промивсалљ, а да свдит Богљ оном писара книге оне воткопске она червена брада маћмзнска, кои нинђ противљ заповђди Господина своего бившаго вожге.“ |

Да је ово слаба одбрана владике — администратора Димитријевића на ону обиду Вићентијеву и Максимову,; не треба доказа. Да оно није стајало што су они рекли за његову администрацију ; друкчије би се он бранио и јаче навео доказе. Јер, зар није једна рука могла писати и оне „Формуларе“ што је послао Јамбрековићу, и што су му пре тога послани били да их на дотична места достави.

Владика је Димитријевић требао да се позвао на доставерне сведоке, који су присутни били, кад се — т. ј. ако се — митрополит Мојсије својеручно потписао на поменути тестаменат и пред којима је он — 26. Јулија -- изрекао усмено ону клетву над онима, који се не буду хтели покорити последњој његовој вољи.

Како владике — знајући за извесно, Хако је постао поменути Мојсијев тестаменат — не хтедоше признати владику Димитријевића за администратора; то је он настојао и често писао секретару Јамбрековићу у Беч да настоји, да буде потврђен од дворског војеног Савега за администратора.

У једном писму под бр. 52. рече му: » — — како и наши пред· цесори Администратори народни (т. ј. они, које је епископат, клир и народ изабрао) есу свое потвержденје Ф двора цесарскаге имали —“. (И из овог се дакле види, да је и администраторе круна потврђивала — именовала).

Јесте, сви су од епископата, клира и народа постављани администратори имали од круне потврду, ал њу нису искали ти администратори, нити клир и народ, него их је сама круна преко надлежних дворских дикастерија у администраторству потврђивала, не обзирући на избор клира и народа. Јерархија, клир и народ достављали су круни само знања ради избор администратора.

То је признао и сам владика-администратор Димитријевић и у своме писму под бр. 53. 1. с. што га је 19. Септембра писао обркапетанима и капетанима Васи, Живану, Монастерлији, Ненаду, будимцима, пештанцима, сентанцрејцима, бачванима, карловчанима, сремцима и темишварцима (ово је писмо навео и Гаврило Витковић у својим „Споменицима из будимског и пештанског архива“ П. под бр. 25. но јако погрешно), у ком је рекао: „— — — брат Архјереи противе наст протесташе во8 чинили горђ у Бечке кодљ Г. Секретара МШмбрековича да неима нам декрета Администраторства ради 4 двора цесарскаге солицитировати зачто во ТШнстрзкцши депвтиртомт токмо за саборљ и Отвор свбшцанши стоитљ, и ово новитетЂ би бмо, зачто предцесори наши Администратори да нисе тога имали и солицитирали. Мн пак сами за добро бн нашли, да нје потребанђ оваки намљ декретљ имати ради Администраторства када не би преждни наши и каде би и Архиереи били подписалиси на тастаментљђ — и кадљ би господствиошти комендирти и провизори у земли без заповђсти и утвержденји цесарскаго познавали и непротивилиса — — —“,