Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

46 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Видели смо како је по смрти митрополитовој искупљени народ на његовој сахрани — епископат, клир и народ — постављао администраторе и како је круна без обзира на то постављање од своје стране постављала их, те како се све до 1768. подударала жеља народна са жељом крунином; стога није ни било потребе било да народ било да круна заподене питање о праву постављања администратора све до 1768., када је избио неспоразум и опрека између епископата, клира и народа и круне.

И као што је круна поступала са администраторима митрополије, тако је поступала и са администраторима епископија.

По избору Исаије Антоновића владике арадског за митрополита, није за време његова живота иста епархија попуњавана, те је искупљени у Карловцима епископат (њих тројица) поставио за администра- · тора исте, Павла Ненадовића владику горњокарловачког.

Они су то учинили овим актом, који се налази под бр. 314. 1749. у патријарашкој архиви, ког нам је уступио г. др. Мојсило Стојков професор богословије, као и о именовању Ненадовићевом од дворске Депутације за администратора, под бр. 1749. — 324.

Акт епископски гласи: „Понеже Богоспасаемач епархја Арадска чрезљ Преставлене Архтепскопа и Митрополита Нашего Господина Гсаји Антоновича, праздна и без поглавара мсталасе, Нашеже попеченје ест, даби тоижде вепскопатт, †должностехљ духовних и наредбахт церковнихљ недостатокт нЂ<И непотерпЂлљ до бедецаго Новаго АДрхјешскопа и Митрополита, и ондЂ наредитси им цаго етскопа: того ради по канонском устав и сунодалномљ Благонахожденји собравиптиса здЂ избрахомљ и наредихемљ ПреФсвиценаго Епископа Карлштадскаге, Господина Павла Ненадовича за администратора в' началЂ поминетја впархји арадскта да можетљ по изрвчаеMOM GEM полномодџи BD тоиже епархти BCIO OHŠ, гоже конфирмиратши впископи во своих им тЂ, јорисдикцио имбђти, достоинна свиценства или дјаконства рекополагати но и то не без наждм, по церквахљ и монастирехЂ нареждати, и прочал званта единаго впископа, и онми влархји администратора исполнати, приходн обичних с должниа и тоиже епархји књ своимљ реком да прјемлЂтт, и тБхЂ нежднанл на економпо, и свое и своихЂ ФндЂ наитисе им цихЂ слежителен содержанја и прикормлЂије да трошитљ, и вгда би у Архјепископату нарежденњши администратор Господинт епскопљ Бачки кЂ приготовлЋиио за соборт потребнвљ У собираемихт у епархји сели приходеФ†новаца зактевалњт, да 68 на квите издаетт,“) прочееже новопоставитиса им цеме Дрхтепископе и Митрополите ‐рао и под совЋестпо изречити должент бедет. А тмкоже он ПреФсвицени Господинљ за Администратора до бедецаге. архјепископскаго избранја нареждвет се, тако должнм бедетљ ондЂ при резиденши ФбрђЂтијиса слежителе свакога звана Монастирежители, протопрезвитери, сеатценницм, дјаконм, слежителје и епитропи церковнји вси православнји поминаемни епархји христјанеи жител:е, вме преосвбценном Господина во всемљ послушествовати, повиноватиси, чест достои-

. #) У писму своме од 17./У. 1749. јавио му је администратор Висаријон: „да Gbi {U приходи†тоа Епархји новаца принесли, занеже здЂ ничто и ни Ф каде снискати мошно, и тако не мог потребнач соборе готовити.“ (Рукопис.)