Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

56 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

> » ж

Митрополит Павле Ненадовић не само да је био за живота ве лики ктитор Синајских манастира, као што се види и из писма Кирилова (Ш.), него је он и у свом „Завештању“ од 18. Јануара 1767. односно 20. Фебруара 1768: оставио „Синају 50 дуката.“ („Беседа“ 1868. стр. 108.)

И остали су митрополити пре Ненадовића били ктитори Синајски и у својим опорукама чинили му завештања.

Тако је н. пр. митрополит Вићентије Поповић Хаџилавић у својој опоруци од 15. Децембра 1721. оставио „Синају 100 дуката,“ а да би се могли наплатити они, којима је Вићентије понешто оставио, послано јеу Синај само 70 дуката (в. „Споменик срп. кр. Академије“ ХХХГУ. стр. 194. и 197.) -

Уз Синај, сећали су се стари митрополити и Јерусалима, пећске патријаршије, Хиландара и осталих царских лаври у Србији.

После Ненадовића све је то престало и на места њихова долазиле су обично породице митрополитске. У осталом калуђери синајски нису ни смели по смрти Ненадовићевој долазити у карловачку Митрополију.

Регуламентом од 1770. чл. ХХХУШ. не само да је страним калуђе- · рима забрањено било купити милостињу на своје манастире по карловачкој Митрополији, него је царица Марија Терезија издала наредбу, да се продаду куће страних манастира, које су се налазиле у Карловцима и Новом Саду, и добијен новац за њи да се употреби на добро народа, а страни калуђери напоље из земље оправе.

Куће су те покуповане од покупљене од нашег народа милостиње, а понека можда им је и завештана.

По наведеном рачуну у књижици др. Милоша Рајића народног секретара „Србски народни фондови“, Карловци 1364. на стр. 18. добијено је за исте продане куће:

КЕ бре у НовбмСаду . =... >=. возе за кр. | „ = _ |арловними 7. | ЈА ПРИ ОУ Ват а Би

Свега 8.349 ф. — кр.

До 1749. по сремским нашим црквама постојале су и кутије за стране манастире, које је митрополит Ненадовић у своме писму уређењу — од 1749. Августа 10., којим је успостављен „Клирикално-

школски Фонд“ (тач. 8.) укинуо, и место њих наредио кутије за српске школе.

пи _____нци

ПРЕПОРУКА

владике бачког Висаријона Павловића дана архимандриту пећеком Василију Петровићу.

У чланку нашем „О Василију Петровићу владици црногорском « (в. »Споменик срп. кр. Академије« ХХХШ. стр. 23 — 48.) ми смо споменули, како је Василије Петровић и као архимандрит и ексарх пећски и као владика долазио у Карловце и то први пут за време народног сабора, (Јулија 1749.) а за тим и 1750.