Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

58 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

шчи не имјели, во очајании сут, јако и шјелому порушенију и пропасти подпадут; нашејаже должности дјело јест, да свјатјејшеј великој церкви и патриаршии нашеј, не токмо благочестивиј царие и књази, архиепископи и патриарси наши, нарочноже свјатиј рода нашего славеносербскаго просвјетители и учители Симеон, Сава и Арсениј и прочиј, на славу божју, и православие закона нашего православнаго поставиша обдаривше свободами, и весјаким благољепием, ноги прадједи, дједи, праотци, отци и сродници наши, повнегда она под власт турскаго тиранства подпаде помошчествоваша, и до сего времени во благочестии и благољепии сохраниша, и ми помошчествуем, и по примјеру предков наших ва благољепим, и јелико возможном благостојании содержим и сохрањаем. Того ради са сим војем благоговјејнствам и христољубиам вашим во епархии нашеј обрјетајушчимеја, во љубвје Господа Исуса препоручаем, да би извољели свјатјејшија патриаршии нашеја славеносербскија бједному нињешњему и худому состојанију сострадати и саболезновати, от блажењејша. гоже господина патриарха нашего, посланаго ко нам архимандрита, и трона пекскаго ексарха всечестнаго кир Василија повејуду проходјашча честно, странољубно, охотно и усердно пријмати, и от Богом дарованаго имјенија по возможности милостинеју обдарити, ушчедрити, и како лучше бог наставит накормити. Обаче милостиња таја да би не била примјером како прочим путником, и милостини просителем из других манастиреј, но особноју њекоеју љубовију листа сего показатеља и путника имјеем синољепиам вашим препоручити, коим начином и вам легчае да будет, и он посланик патриаршии закосненија у пути да не подимает, и вам турбации и досада от дома до дома ходећи, и удержавајући се помежду вами, не наносит. Но јегда во косе мјесто пријдет, и сим писанием нашим покажетсја, тамо вси обшче и са свои свјашченици христољубива ваша собравшесја, част и подарование с милостинеју обшче у едној суми колико више јакостни јесте, и можете, учините уписати и дати, а по том тују суму помежду собоју располагати можете, вејаже со љубовију и с христианским усердием от вас да бивајут молим, и не возбрањајтесја ни един помошчествовати, знајушче добрје да ничија тако дужност ест, и ни единому мјесту помошч чинити јакоже нас Сербов оному мјесту свјатому и престолу патриаршескому, наипачеже у садашној ниховој потреби и нужди: а будући и тако више не жели двадесјат љет прошло, како од оного мјеста путника на овој страни код нас било ние. Тјемже ниње поне сего посланика примити и ушчедрити милостиво и љубезно не отрецитесја да оној свјатјејшеј патриаршии помошч, а нам јакоже ревнителем своеја матере церкве от Бога мазда на небесјех, от свјатих же сербских просвјетителеј и јерархов молитва, а от јего блаженства и Престола благословение будет от рода во род.

Дадесја в нашеј епископској резиденции в Новосадје б-го дне мјсеца августа 1749-го года.

Висарион Павлович,