Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

76 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

дикастеријам и пачеже и самому високославному двору Јеја ц. к. вел. усудитесја писати от обоих нас что би них братство удостоилисја в сие времја обшчују ползу сотворити и потрудитисја собоју до Виени с обшчим потрошком, дондеже би дјело причелосја и свој пут узело. А потом инакому иному моглобисја оставити, за ког и в. бр. изволите јего братству писати, косе и аз усудихеја и с коленопоклонением мољу их бр. да би један крат истина возсијала и они в братијах пачеже пред богом прославлени били, да помилујут нашу старост и брата хорватскаго немошч, у кое и надатисја буду.

За Архимандрита же нашего (Софронија Јовановића) превручашеја за љубов божију мољусја ходатајствујте да не погибает, понеже на вама архиереи стои пасти или востати: обаче нељепо би било њега сиромаха оставити и от своих вотума отступити. Изволите свој ауторитет обдержати и правду божју на свјет извести. Сваки себе ради подвигнесаја ниње да у напредушча таја непостизајут нас.

Счим себе превручају св. бр. молитам, пребивају и јесм

в. преосвјашченства в Христе брат и слуга Никифор Стефановић с. р. Смир. Еп. шлавонијски из Пакраца Јан. 28. 17438. (Сва се ова 4 писма налазе у патријарашкој библијотеци). (Наставиће се.)

> СО о фр

МЊЕЊЕ

владике бачког Висаријона Павловића о народним саборима.

Из писма што га је писао владика Висаријон владици арадском Исаију Антоновићу, које се налази у патријарашкој библијотеци, види се: какво је мњење Висаријон имао о народним саборима.

Исто гласи: „Преосвјашчењејшиј — — —

Писание В. Б. от 1. настојашчаго Октоврија ко мње чрез посланика вашја, Проигумена Хилендарскаго Атанасија в путах пришад шија, отпушченсе исправно получих и в нем чертаемаја разумјех.

Речени Проигумен Атанасиј Г. Блажењејшему (Патријарху Арсенију ТУ.) сигурно отправлен и в руки уже предати и њиње тамо јест у Блажењејшаго. И ваши посланици прочее проходјат тамо, но что задержалисја, њест их вина, но должно им ожидати дотоље, дондеже ми пришли из Карловаца, и дондеже снискали им оказију, како им отсјуду поити до Бечеја Банатскаго, јакоже и уже снискахом и отидоша днес.

Чтоже 6. в. порицаете нас за непришествие из Сегедина к вашему Братству по објешчанију нашему, и что погибе љубов стараја. Сему всему ничтоже ино вина јест, развје частија обшченароднија конгреси. Сего ради лучше будет да конгреси часто не бивајут, или праведње решчи никогда: јегда вјашчше тшчети И срамоти себје нажием (јакоже на последњем 1744. љета бившем случилосја) нежели обшчија ползи и слави. И тако јегда конгреси пресјекутсја, тогда ми можем по первому в љубви и согласии истино пребивати.

Что објављаете в. бр. за словеса од Редела тамо противу мње изглаголема, сија јего словеса прежде јего битности здје, колми паче при битности слишана сут, но он нека шатаетсјт како јему волно.