Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 141

Училишта, Церква, Отечество једини и непремјени су предмети Архиепи. скопова вниманија и попеченија. и у којима се сва његова дјелателност непресјечно изјасњавати и упражњавати мора. Ово су три точке његова круга, које он освјетљавати и као вјечне страже Народњега поноса чувати мора.

Кад посмотримо училиште младежи наше, то и не хотећи признати морамо, да су она с малим изјатием још у колевци својој. Оскудно изображение учитеља нормални школа, мала и веома уда награда труда њијова, а и само расположение и устав школски наука причина су овога недосточнога воспитанија јуности наше,

Бацимо сад наш поглед са ови мали сеоски школа на наша већа народна заведенија. Осим два педагогическа училишта, осим две Гимназие трудом и зноем народољубиви Карловчана и Новосађана устроена, гди су нам друга училишта у свима под свету круну Угарску спадајућима Епархиама» и

Време је Господо моја да наши будушти Архиепископи и по самој жељи Нашега најмилостивиега Цара и Краља предмет овај у озбиљско разсмотрение узму, и што скорие зароните и засуте источнике на ползу Народа отворе, и нове изнађу! Јер од воспитанија Народа зависи Његово Благополучие, његова домаћа корист, и исполнение Његови дужности, као умни твари, брижљиви отаца, мирољубиви сељана и Граждана, кротки церкве синова, и вјерни царства Поданика,

Церква наша соборна и Апостолска основана је на непоколебимима столповима Православија; они морају дужности званија свога совјесно исполњавати; Народ у закону Божију, и дужностима поданическима обучавати. Да би ове дужности точно и са ползом извершивали, треба да су са изображением снабдјени, треба да су у свети и свјетли храм Христијанске Нравствености и Евангелске истине не само уведени, него да су у њему са свим код куће. Недостатично основание клирикални заведенија, худо и неједнако приуготовление јуности за клирикалне школе, оскудност родитеља, недостатак штедроте, оскудно награжденис Професора, да и самога свештенства, причине су, што свештенство наше ние доволно изображено, и што свето звание свое при свој његовој жељи не може точно исполњавати, -

Служитељи свију страни вјероисповједанија далеко су пред нама, са још мањима може бити источницима. Време је даклем, да се перви нови Архиепископ својски попече, да Клир наш на пристојну званију његову степен Совершенства и Благостојанија доведе, и тако церкву нашу свету на оно достојанство подигне, кое њој по природи њезиној пристои.

Предмет трећи вниманија новога Архиепископа јест Отечество. Сладко Отечество! Ти треба да си звјезда Даница најврховниему Сину Народа! Тебе свагда пред очима имајући нека он буде ходатај Народа код највишега царскога Престола; нека све синове свое у светим дужностима прама свога. премилостивога Цесара и Краља поучава, и њима у поданическој вјерности примјером предходи; нека их у њиовим ученим, художественим и во обште полезним намјеренијама штедро подкрепљава; једним словом нека у домовини нашој буде жарко сунце кое топле зраке свое на све стране љупко распростире.

Високопочитаема Господо! Слога међу Архиепископом и Епископи у све горепоменуте дужности вернога Јерарха живот и душу улива: јединство у православију нашем укорењава, и сав Народ појасом нравствености веже. Они сви у слози, у љубови и у совершеном согласију треба да раде на народњем и церковном пољу.

Да би овај свети сојуз, коим и мале вешти чудесно расту, у Православију нашем ненарушим и дуговјечан остао, от Вас Господо Посланици Народни