Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

142 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

зависи, Правдољубие нека Вам буде свети Аманет; јер без њега сва су дјела неоснована, и топе се као восак от лица огња,

Правда Ваша скопчати ће тешње јерархе цркве; правда ће Ваша камен вјере утврдити, Заслуге Ваши Архиереа за цркву и Отечество, њиово штедрољуби, њиово старешинство у званију нека Вам буду вође у Вашем великом намјеренију !!

На Вас, Господо Народни Посланици! обраћене су очи најбољега, најправедниега, и најмилостивиега Монарха Нашега; на Вас гледају два милиона нашега православног Народа, на Вас гледа сва аустријска Держава, гледа на Вас смјело могу рећи већа част просвјештенога Свиета! Од Вас очекуе Њ, В., очекуе Церква и Народ строгу правду. — Оправдајте достојно ожидание Његова Императорскога Величества! Оправдајте положено у Вас Народње повјерение! Испуните вољу и жељу пославшег Вас овамо Народа! — Имајте, опет велим, пред очима строгу правду, благо Церкве и ползу народа! — У цјелом Вашем животу важниега и совјестниега дјела нисте дјелали. — Помислите, да Ви Архиереом Вашим данас судите! Овај дан је видов дан нашега Православија и наше народности. Нека буде и видов дан среће, љубави и поноса нашега!! Нек нам буде видов дан умнога и праведнога поступка, да Вас ваши послатељи не куну, него да Васи далеки питомци благосиљају; да и туђинци, ком ће данашње важно дјело Ваше средством новина докучити, признати принуждени буду, да су правдољубиви и. совјестни мужеви у овом Собору сједили, и презрјевше све личности: праву заслугу наградили, и столпове церкве утвердили !!!“

пезоса

КОРЕСПОНДЕНЦИЈА патријарха српеког Арсенија Јовановића 1У. (Шакабенте) од 29. Септембра

"1742. до 20. Октобра 1748.

(Наставак.)

Карлов: Октомв: 5-о 6-о Среда.

у Табор.

Благо- и Честно- родним Господам офицјером, и всемуХраброму воинству от Слав: Краљевине Хорватске, и Јеј приналежештих високих Генералатов На всевисочајшу Јеја краљев: велич: у таборах службу нарежденому воинству, Нашим по Духу свјатом синовом љубезним, Благодат, Милост, Мир от Бога, от Нас же Молитва и Благословение. Под 29-и протекшаго Мјесјаца Септ. послатим вам от Нас писанием јесмо довољно вам савјетовали, и просили отачаски, да споменете пред вами бившаго. рода вашего војничке поступке, храбрости, и постојане службе, и да не само и вам тому посљедовати, похвално и полезно јест, но врло потребно и дужно Цару, ва јегоже Царству, и земли живем, и Милостивој свободи јесмо, вјерно и постајано до последње капле крви вјерне служити и Неприатељу одољевати. С коим истим писмом савјетовасмо вам, никако неуклонити се от табора, и указуемих вам служб, но непрестано служити, и старати се, како праведное Јеја краљев: велич: подкрјепити оружие а не, како већ богато число от вас самоволному отступку из Табора покусише се, дрзати. Но паче и им самоволно отшедшим, и оставлшим службе