Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске Православне карловачке Митрополије _ 230

12

на стр. 182. о. л. од 10. Авг. 1749. ——15. Авг. 1768. издао на то свега 25.534:40 К.

Патријарх је Јосиф Рајачић, народни љубимац и „узор“ патријарх издао 1854. вељаче — фебруара — 6. појетичан проглас „Славном српском народу“, у ком га је позвао да прилаже на фонд, из ког би се имале издржавати не само гимназије и препарандије за учитеље и учитељице и реалке, него и факултет богосковски, философски, правдословски па чак и љекарски!

Па на крају крајева не само да за свога живота није дао ни парића на исте школе, нити је и једну од њих он увео — једино што је гимназију карловачку од 6 на 8 разреда подигао и што је тек пред смрт тражио јавност за њу, те дочекао да га тек министар Тун упути и научи, шта се захтева за њену јавност т. ј. пре свега да мора имати испитане професоре, а у њојзи још 1860. не беше ни једног испитаног професора.

Патријарх Рајачић мораде још и то дочекати, да је Тун на молбу његову, да се за источно православне установе универзитети, приметио: „— — Мепп јећ пип аџећ Фе Вие шп Егмећипо уоп Чптеге еп шећ! Беуогуогеп Капп, =0 егашђе јећ пшг етеп апдет Апђгад Тег аптикишрјеп, деззвеп АПегћбсћаје бепећимоипо реејрпе! “аге, шпјег деп 2. п. п. Сјашђепзрепоззеп Бејдег 5 тте (Србаља и Румуна) Феп уоћићаовјеп Етпагиск ћегуоггагшеп, дет дадигећ етет му кНећеп Ведиг и зве ађрећоНеп где. Пег пиазћеће Хавјапа дет =јећ дег ћбћеге 8. п. џ. Џшегмећ! Бећпдећ, Капп еше Бајффе Везвегипо теће емаћгед, ш 80 Јапре пјећф Еаг једеп дег Њејдеп 5штте ешрчјепа еп Чгаајесутпазшт еглећјеј попа дадикећћ ет УогрПа г етеп жоћегесе еп Отеглећ! ашбрезјећЕ цпд епе Апгесцпс хиг Негапбћдипо Шећбсег Бећгег сеређеп ултд“. (види стр 178. о. л.).

А какво је мњење имао владика горњокарловачки Евгеније Јовановић о карловачкој гимназији 1852. види се из његових писама

писатих патријарху Рајачићу. (в. Иларијоново о „Семинарији“ Н:

Сад 1887. стр. 39/40).

Рајић имаде смелости да танко престави једног митр. Ненадовића, који је не само као што рекосмо установио школско-клирикални фонд, него 4. Октобра и. г. отворио у Карловцима „покрово-богородичну школу, позвавши и фрушкогорске манастирске настојатеље да у њу пошљу младе јеромонахе, ђаконе и монахе, а пре тога преко прота младе свештенике и ђаконе, које су школе тако напредовале, да је циркуларом својим од 20. Апр. 1758. позвао и све речене манастирске настојатеље, да дођу у Карловце, пошто ће „школска јуност ради болше ексерциције на славенском в ден св. велм. Георгија, а на латинском језипје в' грјаждуштју неделу схоластическаја комендија — испитивање — хоштет бити: сего ради во јеже видјети тјехже јуност ученија ексерцицију, и да би вашим присуствием јуност онаја болше подвизание и ревност получила — —,“ (Рукопис.) |

Рајић имаде смелости да престави једног митр. Ненадовића као противника народне просвете, који је између осталих циркулара у којима је позивао народ да шиље децу у школе карловачке, од којих су за његово време постојале: