Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 251

лежно молимо ваше високо престолно архлерећство препорвчите вго тамошнимђ епископомђ под властно ви, и прочимђ православнтимђ господаром да би помиловали сећ храмђ, да не возвратит се сетвоште, но са радостно и веселјемђ.

Прочев свлатителскјеви молитви да свтђ са нами грбшними васегда АМИНБ -

на »лрка (1722.) мца Декемврза КИ (28.) оџ монастирв Говмирево. Мн ваши приснји богомолци Смиреннји игвменђ Вефдорђ 1еромонах са братами. МЕ ДЕ

Печат велик као данашњи 5 крунаш. У среди Захариа и Јелисавета држећи дете на крилу. Унаоколо пише: -- с! печат мо: настрра гоемза храм рождества крпа Грана,

МГ, Архимандрита манастира, Ораовице Арсевија.

Прћисвештени и вазвишени Г. Г. мне Г. милостивеиши лобазнепши.

Нажда наша натерветђ насБ совимљ за садђ в. п. и вазвишеномв господства (иже недостоитђ) да досаћземо; а пошто вишега на земли нембретосмо помоштника кроме Господина Бога пак садђ речено префсвештено и вазвишено Господство ваше, того ради спомените се ф рабовђљ твоих послежни како во четврта недела вест до нашега св. манастира посла ради свако дневнимђ великимђ трвдомђ и трошкомђ солицитвемо; а сем тога болша ви ва ши царствнотб што Господа реченаго св. манастира бОравице крвнтштвке (грундштике) украћћотђ и манастирске земло отиметђ, за кото такове неправдв са помоће Божишмђ и в. п. вредномђ рекомендациомђ царскомв дворв светлои царском дворском комори понизна истинске становитв _инштанцио наш дали всмо, ва ког истинске тужбв нашв светла хофђ комора резоловала, да (титвлђ) Г. Каленикђ са власнима фчима има наше Агратацие гледати и темелит“ информацило жвамо светлон хофђ комори послати.

Како садђ понизно и послежно за милост Божпо понизно молимо се и просимо лостонте се в. п. да препорвчите по своемћ ћенералв викарпо частномв Г. Виценциго Ичакович« Неговомђ Господствв Г. Каленикв да би чв“ милостђ и добротв св. манастир сотворио, да како скорив могаоби свозо информацилјо светлом хоФђ комори послати да пошле, да 1а сиромах св. монастирв више свакодневне трошке не би счвде залбдно чинио, за којо таковв милостинто на службах Божзих хоћемо мелбживати се а и за исто добро здравив ваше и дешв а и спасение хоће бити, 8 чимђ себе препорвчћоћи Вашемв Премесвештеном« и вазвишеном“ господствв понизни раб и Богомомлацђ Архимандрит

8 Бечв 31. марта 1725. грђшњти Арсенјв

Из ових се писима јасно види, како је митрополит Вићентије Поповић био велики ктитор наших манастира, којих се сетио иу своме тестаменту.