Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

252 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

СТАЊЕ У ЈЕНОПОЉСКО-АРАДСКОЈ ЕПАРХИЈИ 1732. ГОД. Господа православна гора од немачке! 8 Е

Ко се бавио и по нашим и по државним архивама, могао је наићи — особито у списима из прве половине ХУШ. века и за време аустријске владавине у Србији од 1718—1739. — на безброј тужаба на државне — несрпске — порезне чиновнике, који су наш народ немилостиво глобили.

Државни провизори и остала ситнија господа чуда су чинила с нашим народом, те се догађало да је немогући сносити њихова чуда многи Србин напуштао кућу и имање — особито они ближе граници —- и бегао у Турску.

Митрополити већ нису могли да се бране од народних тужаба на државне провизоре и тражили су помоћи код врховних власти.

Ну, што су туђинске власти и туђи људи глобили наш народ и свештенство, није напослетку толико ни чудо.

Ал је чудо и за осуду је што у том погледу нису била боља

ни наша — српска — господа официри. Навешћемо овде једну оригиналну тужбу нашег свештенства из поморишке — арадске — крајине на велику и нову дацију на све-

штенство, што му намећу српска господа — официри речене крајине. __И што је најоригиналније то је то, да се она почела наметати

у Печки, седишту познатог народног мученика Пере Сегединца Пера је већ 1713. био капетан у Печки (в. „Архив“ за пр. г. стр. 41.).

Иста тужба управљена на Арх. Митрополита „Вићентија Поповића од Јанева“ гласи: , У -

„Преосвештенејши и блаженејши врховни Г.Г. Митрополите и наш отац милостивејши. — Сл

Целование сатвараемо вашој свјатој десници јакоже своему оцу и архипастиру васи обште ми свештеници Поморишке краине како нам јест нужда и тегота от наши официра, понеже нам тешко досаждују дациом, што би ми ваше преосвештенство от наши ктитора и господе христианске имали помошт и заступленис, то нам от них беда и напаст, понеже нам Немци неистражују веће од наши православНи, в. п. нас принуждавају да бисмо ми свештеници давали на наше домове како и прости људи, кои свештеник има стара оца, кои има брата, паки на то ишту од нас дацију ову што јест нареждена по сви остали краина и по места, в. п. ако по други тамошних краина свештеници дају на свое домове и на своју браћу, тако да даемо и' ми, а аколи по други краина недају свештеничаски домови, то неможемо ни ми починати у нашој краини, како нисмо нигда досаде | давали, а сада се почело прво у Печки паки у Араду; је ли то право да они тако чине освем сви остали краина што ни у једној краини у тамошних страна ние било, а они у нашој краини започеше чинити. |

"Понеже нам ваља за христиане се богу молити да бисмо заповест божију сахранили; того ради молимо се ниц до земле колене приклањајући и надежду имеемо првее на бога паки на ваше архипастирство поради сего дела како вам више обљавуемо, и того ради више речени мира нам не дају, нити нас остављају. Но ми васи