Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

270 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Рашковићи су били сродници патр. Арсенију ТУ. — Атанасије је био зет патријархов. |

Какав је био ђетић — ђак — Мојсије, види се из овог његовог писма, што га је писао митр. Ђорђевићу, које се овде први пут наводи.

Исто гласи:

»Преосваценђиши и Превосходителнђиши Господине Намђ Милостивђиши Благодћтело!

Неблагодарни ме бм бели, ни достоинји величество и цћну В. В. кђ намђ содћаннмихљ Благодћтелствђ токмо увидћти и измђрити, колми менше заслужити, когда праведному Вашему повелћнио не бр удовлетворили, и Вам изчислене намђ наложенное прислали.

Кто праведнфе какљ Ве, нашљ суши Благодђтелњ, таковое благодарное изчисленје Ф насђ взтизатђ можетђ» котормиљ болше сна должностђ принадлежитђ, какђ намђљ, Вашимђ суцимђ чадамђ, Ваша на насђљ излманнва благодђанњи вчислити, и по ихђљ величаншеџ мбри нашу Благодарностђ засвидћтелствовати 2 И јакоже иногда намђ обћцанје, а потомђ самое употребленје Ваша милости услажденпо бнло: подобнеимљђљ образомљ благопрштно намђ ест, Ваше 18. Бела отпушценое Писанје, вђ которомђљ В. В. не лако Благодфтелљ дла неблагодарности своихљ огорчени, но јако отецђљ чадђ свомхљ прегрбшета наказул, пишете.

Того ради первће представити буду Вашемђ милостивнмђ очесамђ из‐стнов и пориду сочиненное Оглавленје онвл суммм, котору В. В. за насђ, не (какђ пишете) морали есте, но благоутробно и благохотно хотбли положити: а потомђ на ваше со отеческимђљ каранјемђ совокупное писанје, сљ должното покорностно отвђтствовати.

В. В. контракте и спешфикаше измскутотђ на цћлое мимошедшее лћто до разлученји Брата моего от трошковђ обонхљ насљ, а потом от вго отшествза даже до сего дне. Первое ивчисленје естђ под словомђ А., а второе подљ словом Б.

Контрактђ отђ квартира не у мене но у Г. Јосифа Милетића находитса, котори незнал что Ве такови взискатђ будете, при его отшестви у мене неоставилљ.

Шпешфкаше, квитунге сђ другимђ изчисленјемђ, которое со ВСИМЂ и во вебхљ согласно встђ сђ Г. Јосифа страцомђ или тефтерем, сему писанпо заклоченне видћти можете.

Правда что много вђ первомђ видћи зрћнии видитса, однакомљ нашимљ Јосифом (ко ли је Боже био тај Јосиф Милетић») и слбдутошцала вљ милостивое разсужденге прјемше, не толђ чрезвичанно много видитиса будетљ.

Перва та сумма встБб отђ трошковђ за цблое скоро полљ другое лбто, второ, что она за обоихђ насљ, трето что первое лћто, когда весла, потребнал не само за настошцее но и за градушал временна взискузотса, всегдарђљ толико трошка изискуетђ, колико скоро два лђбта друга, потребовати небудетљ, четверто у Ланишгу всц, а наипаче ко питанпо принадлежашцал весма скупа сутб, а наипаче у оно времл, когда о недостатку хлвба по весљмтхљ заћшнихђ церквахљ молебствна сђ постомђ дблалотса.