Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 271

Наша трапеза (котору описатљ милостиво дозволите) састсавала всегдарђ о обћду перво со супомљ, потомљ сђ каковимђ нибудљ зелемђ и другамђ подобнимђ вешцамђ сљ парче миса сљ нимђ, на конецљ мисо печено; тако совокупно три Тастна, а о вечери два. То вест здћеђ услаждателнал наша трапеза, котора мало болша, а часто и горша какђљ вашнхђ служителен ест; а нЂсколко кратђљ пакђ нездрава, что здрави нашего сохранене чудотворному шиклеушкому вину, отђ котораго по обћду вдину малуго чашу употребихомљ, благодарити нам подобаетљ.

Изђ цћлаго изчисленја нашихљ потрошковђ увидћли всу В. В. что оши не такмо не безузрочти, но ктому и нужди. Изђ которбхљ числа вдине мое халине изводимђ, гдћ и мом грћхђ признало, и ради сего призната и слћдаацихљ узроковђ ради, Ваше отеческое помилованје крђпко уповазло.

бдино повседневное одћанје и ради того непрестаннимђ употребленјемђљ обетшавшее непристоино бмло праздничному одћаннио.

Ктому мнћнје здћеђ о насђ, чко о Благодђани Гллурическаго Архиешскопа учашчихсел, сђ таковозо ветцио, имани Благодћтелљ не маломв помраченно бело бвн. Подражавало не мало Ваше толђ крати намљ учинное обћшанје, насђљ по достоинству Вашему одћити. Пришли ктому лобезнаго Брата Јосифа економическал размишленви, которему единђ трошакђ видђлса или садђ или потом таковое одђинге содћлати, которое за четири и више лћтђљ тралти можетљђ. Напослћдокђљ возпламеновала насљ надежда вђ неизчерпаемоп Вашен Кљ намљ милости. Всл сји совокупно вђ милостивое Ваше разсужден1е приемше, увидћти будете, да весма ласно согрешити било; аце то грћхђ подобаетђ назвати, что Вашна милости плодђ и слфдство естБ.

Когда сумма хонорарга или награжденна приватнихђ учителећ содержашал, безмћрна видитиса будетљ: тол крђпкое зашцишценје и прибћжие имћо вљ В. В. словахђ в' писати 4. Јан. мнћ милостиво послатомђ, начертанихђ, сљ которимђ своеручно писавше мнћ свеце наложили всте: „Моисен Греческти паче реци бллински чисто научи, такожде Францускји, Јтамански и бнглическти%) сви всл нбсу мол, но В. В. саман крбпкал словеса, которимђ удовлетворити мол должностђ била, а удовлетворивђ по возможности моеп, принужденљ белђ всам, назнаменованнуло сумму потрошити.

Изђ оглавленма нашихђ книгљ вслакђ безпристраснји судњи признати будетђ, что они мћсто имфти немогутђ Вђ достоино именуемон Вавмовики, какђљ В. В. имћли всу милост писати, а ктому менше вђ вивловики Петерђбургскаго царевича, которзи и други вему подобнзи, не толко на употребление, колико за славу и украшене таковуго созиждаотљ. Мое книге сутђ ради коллегјахђ, и студенту такђ какђ хлббђ нашђ насушни, нуждне. — Вашљђ милостиви Совћтв: „Када штудје совершишљ, онда се книге купуло, подобаетђ разумћти, не о книгљ коллегалннхљ, но отЂ онаковБгхђ, которое у десетђ, четиредесатђ до сотђ фолантовђ состоотљ, которе та садђ ни при окончанно моего учени мени прибавити возмолци

#) А које језике жалосна нам срећа данашња наша великошколска омладина научи по горњим местима! Редак је, који у Бечу за 4—6 год. научи добро и немачки.