Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије – 383

Поштованим претплатницима.

По обећању у позиву на претплату да ћемо ове године издати 24 броја >» Архива«, овим бројем испунисмо своје обећање.

По неки нам претплатници — иначе имућни људи — не послаше уједанпут целу претплату, него за пола године, чему не знамо другог разлога наћи до ли бојазан, да не ћемо моћи своје обећање испунити.

Сад су се и те неверне Томе увериле да им је страх био неоснован.

Ми смо и тим испуњењем свога обећања показали да ми до њега и на њега много држимо, ал на жалост не држе до свог обећања многи одоних, који нам послаше претплату само за прво по године, лист примаше, али за другу полу не послаше новце.

И то њихово недржање свога обећања увеличало је наше сопствено дометање плаћања за лист

Мислили смо да те немарне платише јавно позовемо да своје обећање и дужност испуне.

Ну, предомислили смо се држећ се пословице: куд иде јуне, нек идеи уже! Кад им образ подноси да примају лист а да не пошљу претплату, не би им црвенио образ и да смо их јавно навели.

Примајући у своју накладу »Архив«, држали смо да ће се бар толики број

претплатника пријавити, — а требало нам је око 200 за подмирењење самога трошка — да не ћемо имати штете т. ј да не ћемо поред свога труда још и од свога новца дометати — плаћати.

А кад овамо, нама се свега пријавише њих 124, Од тих нам за целу годину платише њих 94, за целу годину остадоше дужни њих 9, а за по године њих 21.

Па зар и ово није што би рекли Србијанци: турфа посла !

Мислили смо и да наведемо поименце имеча претплатника да се види ко све држи лист, ну, после смо се предомислили да и то не чинимо Да смо то учинили, многи би се могао наћи и увређен и осрамоћен кад би га други упитали: па зар и ти ниси држао »Архив«, а знао си од Руварца примати бадава толике књиге и брошире његове !

Овако се не зна, ко га је држао а ко није, те ће и ови последњи кад би дошла реч на »Архив«, моћи рећи: ја сам га држао.

Многи је и многи држао као они парохијани што су своме жупнику у место вина однели флашу воде, држећи да се његова вода неће у двојци осетити, а кад, тамо, у жупниковој двојци беше сама вода. Тако и они, та — ко веле — моћи ће »Архив« излазити и без моје претплате.

Моћи ће и излазио је, ал нашом рођеном штетом, а срамотом српскога народа и хваљење пробуђене свести !

Држећ се немачке узречице: „ЗУгсћег 151 згсћег“, поднели смо Саборском Одбору још у Децембру пр. г. преставку, у којој смо јавили да ћемо од Нове године »Архив« примити у своју накладу, те га подједно умолисмо за припомоћ.

Исти нам је на њу одговорио у своме решењу од 11. (24.) 1. о, г. које смо примили шек 12. (25.) маја. Ето и ово доказује и показује да су радикали односно њихов саборски одбор имао право, што је увеличао број чиновника, писара и писаруша, јер да то није урадио, према броју чиновника и писарског особља од 1902, сам Бог зна да ли би исто решење још и данас примили!

један господин што је имао »чисменку жену«, наишавши после дугог времен:, на чешаљ у кељу, узвикнуо је: е сад видим, да код нас има реда! Тако смо и ми довикнули примивши „благовремено“ поменуто решење: е Митре, грешио си што си замерао радикалима што су увећали број чиновника и писара и писаруша. Та требали су га још већма повећати!

Саборски нам је одбор у своме решењу одговорио: „молба се не може уважити, јер нема извора, из којих би се могла оваква припомоћ давати,“

Примивши овакво решење, а видећи што но реч своје добро јутро како ћемо проћи са »Архивом«, обратили смо се за припомоћ монашком сабору, који нам је одредио припомоћ од 200 кр., на чему нека му је хвала!

Уз то се приликом држаног сабора монашког удружења, на заузимање пречасног г. др. Вићентија АЕ претплатило — већином јеромонаха — 14 на »Архив«..